Godinu i po dana i 98 saslušanja: Završeno najduže suđenje u Izraelu, evo šta čeka Netanjahua

Nakon skoro godinu i po dana i 98 saslušanja, izraelski premijer Benjamin Netanjahu završio je ove sedmice svedočenje u tri odvojena sudska procesa koja se vode protiv njega. Koliko će mu ceo slučaj politički naškoditi pokazaće se tek na parlamentarnim izborima koji se očekuju za nekoliko meseci.

Netanjahu se u ovom postupku suočava sa optužbama u tri različita predmeta, koji su objedinjeni u jedinstven sudski proces koji traje od 2020. godine.

Tri sudska predmeta

U prvom slučaju, poznatom kao "afera poklona", tereti se za prevaru i zloupotrebu položaja. Tužilaštvo tvrdi da je primao poklone od holivudskog producenta i bivšeg izraelskog obaveštajca Arona Milčana i australijskog milijardera Džejmsa Pakera, ukupne vrednosti oko 180.000 evra, u zamenu za političke usluge.

Drugi predmet odnosi se na navodni dogovor sa Arnonom Mozesom, izdavačem lista "Yedioth Ahronoth". Prema optužnici, postojala je razmena usluga: Netanjahu bi navodno radio na slabljenju konkurentskog lista "Israel Hayom", dok bi zauzvrat dobijao povoljnije medijsko izveštavanje. Obojica negiraju krivicu.

Profimedia

Treći slučaj smatra se najtežim, jer uključuje i jedinu optužbu za podmićivanje u celom postupku. Tužilaštvo tvrdi da je Netanjahu obezbedio regulatorne pogodnosti telekomunikacionoj kompaniji "Bezek" i njenom vlasniku Šaulu Eloviču, a zauzvrat dobio povoljan medijski tretman na portalu "Walla".

Netanjahu sve optužbe odbacuje i ceo proces opisuje kao "politički progon". On je jedini izraelski premijer koji je tokom mandata svedočio u sudskom procesu zbog korupcije. Ukoliko bi bio osuđen, mogao bi da dobije zabranu obavljanja javnih funkcija.

Njegov prethodnik Ehud Olmert podneo je ostavku 2008. godine pre suđenja u korupcionom slučaju, a kasnije je proveo 19 meseci u zatvoru.

Političke podele i međunarodni pritisci

Oko samog značaja procesa vode se ozbiljne stručne i političke rasprave. Profesorka prava Talia Einhorn sa Univerziteta Ariel smatra da se ne radi o klasičnom pravnom postupku.

- Prateći ovaj slučaj od početka do danas, nemam nikakve sumnje da je Netanjahuova tvrdnja o političkom progonu ispravna - izjavila je ona.

Profimedia

Slične stavove iznose i njegovi politički saveznici.

- Ono što nisu uspeli da urade na izborima, rade kroz pravosudni sistem, uz podršku medija - rekao je Jakov Hagoel, predsednik Svetske cionističke organizacije (WZO).

Netanjahu je u novembru 2025. podneo zahtev za predsedničko pomilovanje, a američki predsednik Donald Tramp lično je uputio pismo izraelskom predsedniku Isaku Hercogu tražeći milost. Hercog je taj zahtev za sada odbio, uz obrazloženje da ne postoji presedan za pomilovanje pre presude.

Izborna neizvesnost i politička budućnost

Sve se odvija uoči ubrzane predizborne kampanje. Iako je zakonski rok za izbore 27. oktobar 2026, u izraelskoj politici široko je rasprostranjeno uverenje da će oni biti održani ranije, najverovatnije početkom septembra, a kao moguć datum pominje se 8. septembar.

Izbori će se održati po proporcionalnom sistemu, gde se bira 120 poslanika Kneseta, a za formiranje vlade potrebno je najmanje 61 mesto.

Profimedia

Netanjahu u kampanju ulazi oslabljen, ali i dalje politički uticajan. Međutim, događaji od 7. oktobra 2023, kada je Hamas izveo napad u kom je poginulo oko 1.200 Izraelaca, a 251 osoba odvedena u Gazu, ozbiljno su narušili njegov imidž.

Primirje i razmena talaca postignuti su tek u oktobru 2025, više od dve godine kasnije, uz kritike da je Netanjahu odlagao dogovor iz političkih razloga.

Njegovi protivnici tvrde da je produžavao rat u Gazi kako bi skrenuo pažnju sa sudskih procesa ili ih odložio.

Anketе i mogući ishodi izbora

Prema anketi Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, podrška Netanjahuu pala je sa 40,5 odsto u martu na 29,4 odsto u junu. Kao jedan od razloga navodi se i dogovor SAD i Irana bez učešća Izraela, koji većina građana doživljava kao iransku pobedu.

Anketa lista "Haaretz" pokazuje gotovo potpunu izjednačenost političkih blokova, gde i Netanjahuov i opozicioni blok imaju oko 50 mandata.

Međutim, matematički gledano, nijedna strana nema jasan put do većine bez političkih kompromisa koji se za sada ne naziru. Opoziciji bi za formiranje vlade bila potrebna podrška arapskih stranaka, što su pojedini ključni političari već isključili.

Analitičari "Steptoe grupe" navode tri moguća scenarija posle izbora: politički zastoj i novi izbori, nestabilna koalicija koja kratko traje ili formiranje teško održive vlade nacionalnog jedinstva.

Istraživač Mtanes Šihadeh ocenjuje da će se politička kriza nastaviti, jer nijedna alternativa ne nudi suštinski drugačiji politički pravac od Netanjahuovog.

U tom kontekstu ostaje otvoreno pitanje da li će izbori doneti stvarnu promenu ili samo novu fazu već postojeće političke nestabilnosti, bez jasnog odgovora u trenutnim anketama.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi