Još jedna karta u rukavu: Ormuski moreuz nije poslednji adut Irana, ova slaba tačka Bliskog istoka mogla bi da napravi haos
27.03.2026 | 20:46
Ako Iran poželi, Persisjko poluostrvo više neće imati alternativu
Copyright Profimedia
Blokada Ormuskog moreuza i tekuća neprijateljstva u regionu predstavljaju težak udarac za zemljama Persijskog zaliva, koje su pre sukoba obezbeđivale skoro petinu svetske zalihe nafte.
Nekoliko zemalja formalno održava alternativne izvozne rute koje zaobilaze Ormuski moreuz, ali je njihova sposobnost da nadoknade količine pre rata sve upitnija.
Za neke države, situacija je krajnje kritična. Kuvajt, Katar i Bahrein praktično nemaju alternativne rute snabdevanja i stoga su direktno zavisni od situacije u moreuzu.
Čak i za one sa alternativnim rutama, mogućnosti su ograničene. Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija pokušavaju da preusmere tokove, ali ovo je samo delimično rešenje.
U tom kontekstu, Rijad je intenzivirao korišćenje cevovoda Istok-Zapad kako bi zaobišao usko grlo u Ormuskom moreuzu. Cevovod nadoknađuje deo isporuka kraljevine. Međutim, stručnjaci sumnjaju u njegovu pouzdanost i ukazuju na njegovu ranjivost.
Saudijska "zaboravljena" naftna ruta
Izgrađen 1980-ih usred iransko-iračkog rata, ovaj strateški cevovod je prvobitno zamišljen kao rezervni plan u slučaju krize. Sistem sa dva kraka, dužine oko 1.200 kilometara, povezuje istočna naftna polja Saudijske Arabije sa lukom Janbu na obali Crvenog mora, potpuno zaobilazeći Ormuski moreuz.
Dugo se smatrao rezervnom rutom, infrastrukturnim elementom za teška vremena. U kontekstu tekuće eskalacije, cevovod je efikasno postao jedina održiva arterija koja omogućava kraljevini da održi izvoz nafte.
Međutim, čak ni to nije dovoljno da se u potpunosti nadoknade gubici nastali usled ograničenja u Ormuskom moreuzu, što ga čini više privremenim rešenjem nego potpunom alternativom.
Da li bi to moglo biti rešenje za Rijad?
Cevovod ima kapacitet od 7 miliona barela dnevno, ali su mogućnosti njegovog iskorišćenja u punom potencijalu ograničene.
Ovo ograničenje ne leži u samom cevovodu, već u tački porekla. Luka Janbu, kroz koju prolazi ovaj tok, nema fizički kapacitet da sama obradi sav izvoz zemlje.
Kako je analitičar energetskog tržišta Artiom Jarin istakao u razgovoru za RT, ova ruta može samo delimično da nadoknadi izgubljene količine.
- Preusmeravanje saudijskog izvoza nafte preko luke Janbu može samo delimično nadoknaditi pad isporuke nafte sa Bliskog istoka - naveo je on, napominjući da luka ima kapacitet da obradi do 4,5 miliona barela dnevno, dok je obim izvoza nafte iz zemalja Zaliva pre rata bio oko 20 miliona barela.
Bez ove alternative Rijad bi se suočio sa teškim izborom: ili da drastično smanji proizvodnju ili da se nosi sa prepunim skladištima, koja brzo dostižu maksimalni kapacitet tokom krize.
Kompanija za analitiku "Kpler" otkrila je da je Janbu u proseku proizvodio 2,2 miliona barela dnevno u prvih devet dana marta, što je dvostruko više od preratne stope.
"Veoma ranjiva ruta"
Rizici povezani sa preusmeravanjem tokova nafte kroz Janbu ostaju visoki i već su počeli da se manifestuju u praksi. Prošle nedelje rafinerija nafte koja se nalazi u luci pretrpela je napad dronom i bila je primorana da obustavi rad nakratko.
- Ova alternativna ruta je veoma ranjiva. Uprkos udaljenosti od Irana, luka je već napadnuta iranskim dronima tokom ovog rata, mada sa manjim posledicama, što, međutim, pokazuje mogućnost masovnijih napada - upozorio je Jarin.
Sama infrastruktura predstavlja dodatnu pretnju. Dužina cevovoda čini ga složenom i opsežnom metom, teškom za zaštitu duž cele njegove dužine, dodao je stručnjak.
Uloga Huta
Štaviše, pretnje ovoj ruti nisu ograničene samo na Iran. Situaciju komplikuje još jedan faktor: Huti u Jemenu, koji mogu da otvore dodatni front pritiska na regionalnu logistiku. Prošle nedelje su direktno pretili da će blokirati moreuz Bab el Mandeb u slučaju da se pridruže sukobu.
- Još jedan ključni problem je blizina luke Janbu moreuzu Bab el-Mandeb, čiji izlaz kontrolišu Huti, saveznici Irana. To predstavlja značajne bezbednosne rizike za tankere za naftu. Huti su već upozorili na mogućnost presretanja trgovačkih brodova iz zemalja neprijateljski nastrojenih prema Iranu u njihovim vodama - primetio je Jarin.
Zbog svoje lokacije moreuz je među najvažnijim pomorskim koridorima u globalnoj logistici. Približno 20.000 brodova godišnje prolazi kroz ovaj koridor, prevozeći 8,8 miliona barela nafte dnevno. Štaviše, oko 10-12 odsto globalne pomorske trgovine zavisi od ove rute.
Adut u rukama Irana
Ranije su stručnjaci upozoravali da bi zatvaranje koridora u ovom trenutku, zajedno sa blokadom Ormuskog moreuza, moglo dovesti do efikasne blokade zemalja Persijskog zaliva.
- Ako se i Ormuski moreuz i Crveno more potpuno zatvore, zemlje Zaliva koje izvoze naftu u suštini neće imati pristup Indijskom okeanu - rekao je Luka Nevola, stručnjak za pomorsku bezbednost u regionu.
Istovremeno, zemlje Zaliva praktično nemaju alternative.
- Mogućnosti preusmeravanja izvoza na sever kroz Suecki kanal takođe su ograničene, jer supertankeri, koji se prvenstveno koriste za transport nafte iz Janbua, ne mogu da prođu kroz Suec - primetio je Jarin.
Rezervna luka Fudžejra za Ujedinjene Arapske Emirate, koja je takođe aktivirana nakon početka rata, ima kapacitet da rukuje sa oko 1,7 miliona barela dnevno, što nije dovoljno da nadoknadi manjak.
- Dakle, lopta je na iranskoj strani dvorišta. Ako rat uđe u novu fazu eskalacije, Teheran je sasvim sposoban da preseče rezervne rute za izvoz nafte na Bliskom istoku i postigne svoj cilj od 200 dolara po barelu - zaključio je Jarin.
Bonus video