Izrael se na ovo ne bi usudio: Da li će Trampovi vojnici kročiti na tlo Irana i zbog čega bi to mogla da bude samoubilačka misija?

Kada je američki predsednik Donald Tramp pomenuo ideju o stupanju američkih vojnika na teren u Iranu, otvoreno je prkosio dugogodišnjem predsedničkom tabuu.

- Kao što svaki predsednik kaže "Neće biti čizama na terenu", ja to ne kažem - izjavio je Tramp usred tekućih američko-izraelskih udara na Iran.

Dok politička retorika iz Vašingtona nagoveštava rašireni sukob, vojni stručnjaci tvrde da će stvarnost na neravnom iranskom terenu izgledati znatno drugačije od tradicionalne invazije.

Vojni i strateški analitičar pukovnik Nidal Abu Zeid, rekao je da je malo verovatno da SAD razmatraju tradicionalnu kopnenu invaziju koja uključuje tenkove i masovnu pešadiju, već drugačiji obrazac ratovanja.

"Čizme na terenu" naspram selektivnih operacija

U svom intervjuu za Njujork post u ponedeljak Tramp je ostavio otvorena vrata za dolazak kopnenih snaga, dok je izrazio poverenje u trenutnu vazdušnu kampanju, nazvanu "Operacija Epski bes".

- Nemam nikakve sumnje u vezi sa "čizmama" na terenu, kao što svaki predsednik kaže "neće biti čizama na terenu". Ja to ne kažem - rekao je Tramp nakon napada u kojima je ubijen vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej i desetine drugih zvaničnika.

Profimedia

- Kažem "verovatno nam ne trebaju" - dodao je on.

Američki ministar odbrane Pit Hegset ponovio je ovo na brifingu za novinare u Pentagonu, potvrđujući da trenutno nema američkih trupa u Iranu, ali ostavljajući tu mogućnost.

- Ne morate tamo dovesti 200.000 ljudi i ostati 20 godina - rekao je Hegset.

Prema rečima Abu Zeida, Hegsetovi i Trampovi komentari se poklapaju sa onim što je vojno poznato kao selektivne operacije.

Ovo uključuje ograničene napore specijalnih snaga da se infiltriraju na određene tačke kako bi izvršile precizne sabotaže ili misije prikupljanja obaveštajnih podataka, nakon čega sledi brzo povlačenje.

Tradicionalna invazija radi okupacije teritorije nije održiva, rekao je Abu Zeid za Al Džaziru, navodeći složeno geopolitičko okruženje Irana, neravnu geografiju i demografsku gustinu, što Teheranu pruža izrazitu odbrambenu prednost. Napomenuo je i da je Izrael ranije proglasio kopnenu operaciju u Iranu nepraktičnom.

arspix/ABACA / Shutterstock Editorial / Profimedia

Nuklearni izgovor

Tramp je otkrio da je odluka o pokretanju zajedničkih američko-izraelskih udara doneta nakon što su "završni pregovori" u Ženevi propali u četvrtak.

Okidač su, kako je tvrdio, bili obaveštajni podaci koji pokazuju da je Iran tajno premestio svoj program obogaćivanja uranijuma na "potpuno drugu lokaciju".

U junu prošle godine Tramp je tvrdio da su američki udari, poznati kao „Operacija Ponoćni čekić“, "uništili" poznata iranska nuklearna postrojenja.

- Pa smo ih onda zatekli kako rade na potpuno drugom području, potpuno drugom mestu, kako bi napravili nuklearno oružje obogaćivanjem, tako da je bilo pravo vreme - rekao je Tramp.

Tramp je rekao da je operacija izvedena "mnogo pre roka". Prvobitno je procenio da će rat trajati oko četiri nedelje, a onda je rekao da je primarni cilj eliminacije vladajuće strukture, ubijanje 49 visokih zvaničnika, postignut u jednom danu.

Profimedia

Međutim, Abu Zeid je istakao da Trampovo početno pominjanje vremenskog okvira od četiri nedelje nije samo operativno, nego je vezano i za američko domaće pravo. Ustav SAD ograničava predsednika da vodi rat duže od 30 dana bez odobrenja Kongresa, čineći "četvoronedeljni" rok ključnim pravnim i političkim proračunom.

Raketni rat i pomorska propaganda

Dok je iranska komandna struktura pretrpela težak udarac, Teheran je nastavio da uzvraća. Najmanje šest pripadnika američke vojske je poginulo u akciji tokom sukoba sa Iranom, prema američkoj vojsci.

Istovremeno, iranski Korpus Čuvara Islamske revolucije (IRGC) tvrdio je da je ispalio četiri krstareće rakete na američki nosač aviona USS Abraham Linkoln, koji je stacioniran u vodama blizu Irana. Abu Zeid je odbacio ovu tvrdnju kao medijsku "propagandu" osmišljenu da cilja moral i ugled američke vojske.

PJF Military Collection / Alamy / Profimedia

Objasnio je da je nosač aviona zaštićen naprednim raketnim sistemima RIM-116 sposobnim za presretanje na velikim visinama, uz podršku višeslojnog odbrambenog kišobrana od pratnje razarača. Štaviše, američki izviđački avioni, posebno avioni za rano upozoravanje AWACS, održavaju stalni nadzor, čineći neotkrivena lansiranja raketa veoma malo verovatnim.

- Otprilike 72 sata nakon početka sukoba primećen je pad na srednji nivo intenziteta iranskih raketnih napada - rekao je Abu Zeid.

Ovaj pad je pripisao verovatnom uništenju iranskih lansirnih platformi. Iako veće procene sugerišu da Iran poseduje oko 3.000 balističkih raketa, on se oslanja na samo nekoliko stotina lansirnih sistema. U raketnom ratu uništenje platformi je jednako ključno kao i iscrpljivanje samih raketnih zaliha, istakao je on.

Domaći otpor

Uprkos vojnom uspehu, Tramp se suočava sa skepticizmom kod kuće. Anketa Rojtersa/Ipsosa pokazala je da samo 27 odsto Amerikanaca odobrava napade, dok je anketa CNN/SSRS pokazala da ih odobrava 41 odsto građana.

Tramp je odbacio brojke, insistirajući da "tiha većina" podržava preventivnu akciju kako bi se sprečilo da "ludi ljudi" nabave nuklearno oružje i pozivajući se na 47-godišnju istoriju iranskog neprijateljstva koja uključuje krizu sa taocima u ambasadi 1979. i bombardovanja kasarni u Bejrutu 1983. godine.

Abu Zeid je primetio da su američke i izraelske obaveštajne službe možda potcenile sposobnost Irana da brzo popravi svoj lanac komandovanja.

- Usvajanjem doktrine "centralizovanog planiranja i decentralizovanog izvršenja", Teheran je uspeo da apsorbuje početni šok i održi svoju raketnu baražnu vatru uprkos jakom američkom elektronskom ometanju i tehnološkoj superiornosti - smatra analitičar.

- Ipak, koliko dugo Iran može da održi ovu strategiju "poplave vatrom" ostaje ključno pitanje. Dok se Tramp hvali da će za četiri nedelje završiti obezglavljivanje rukovodstva, vreme nastavlja da ističe za obe strane. Na kraju krajeva, sledeću fazu ovog rata možda neće odlučiti desetine hiljada američkih čizama koje marširaju preko iranskog tla, već koja strana će prva ostati bez vremena i lansirnih rampi - zaključuje on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi