Premoren od prethodnih sukoba: Koliko dugo bi Izrael mogao da izdrži rat sa Iranom?
04.03.2026 | 21:06
Za sada je entuzijazam za konflikt visok, ali bi to brzo moglo da se promeni
Copyright Profimedia
Lideri u Izraelu i Sjedinjenim Američkim Državama nagovestili su da bi sukob protiv Irana mogao da traje nedeljama.
SAD, predvođene predsednikom Donaldom Trampom, naglasile su da to neće biti problem i da njihova vojska ima kapacitet da vodi produženu borbu. Ali za Izrael, koji je već umoran od dvogodišnjeg rata u Gazi, kao i ratova ili napada u Libanu i Siriji i prethodnog sukoba sa Iranom, dugotrajna operacija mogla bi biti skuplja.
Od napada na Iran u subotu Izrael je pretrpeo ponovljene raketne i napade bespilotnim letelicama, što je dovelo do široko rasprostranjenih upozorenja na vazdušne napade, zatvaranja škola i mobilizacije desetina hiljada rezervista.
Gradovi poput Haife i Tel Aviva suočili su se sa stalnim napadima, službe za hitne slučajeve su preopterećene, a javnost, nenaviknuta na rat u razmerama koje je njihova vlada nanela drugima, provela je poslednjih nekoliko dana u skloništima.
Za sada je entuzijazam za rat visok. Intervjui sa Izraelcima u većini većih gradova pokazuju želju za suočavanjem sa neprijateljem za koga im je decenijama govoreno da je odlučan da ih istrebi. Sa izuzetkom krajnje levice, političari su stali uz vladu.
- Čim je rat počeo, Izrael je zahvatio talas militarizma - rekao je izraelski politički ekonomista Šir Hever.
- Nije bilo isto kao dvanaestodnevni rat u junu 2025. godine. Tada je uglavnom bila panika, egzistencijalni strah da bi Iran mogao da uništi Izrael. Sada je to vatreni militarizam i preterano samopouzdanje. Čak i kritičari rata, kojih je malo, preporučuju da Netanjahu održi rat "kratkim", kao da Izrael može da odluči kada će se on završiti - dodao je on.
Podrška ratu je, kako smatraju brojni analitičari, deo radikalizacije izraelskog društva. Ranije periferni krajnje desničarski političari probili su se u centar vlasti, a politička polarizacija i ekonomski napori ubrzavaju odliv mladih i talentovanih iz zemlje.
Oni koji ostaju već su uslovljeni da Iran smatraju fundamentalnim neprijateljem svoje zemlje, a nedelje rata mogu još više militarizovati društvo.
- To je kao britanski blic u Drugom svetskom ratu. Tada su Britanci prihvatili ovo bombardovanje jer su sebe videli kao borce protiv ovog krajnjeg zla. Izraelci imaju isti osećaj. Indoktrinirani smo da verujemo, gotovo od rođenja, da je Iran zlo, što se pojačava kroz vrtić, srednju školu i vojsku - rekao je za Al Džaziru Danijel Bar-Tal, akademik na Univerzitetu u Tel Avivu.
Za Bar-Tala je nemoguće pretpostaviti kakvo bi izraelsko društvo moglo da se pojavi iz nedelja rata, samo da prošla moralna sigurnost zemlje u pravednost njenog uspostavljanja nije bila narušena masakrima počinjenim tokom Nakbe 1948. godine, niti nedavnim akcijama u Gazi.
- Sada imamo generaciju koja je još više militaristička i desničarska, a Netanjahu nam govori da sada moramo da živimo mačem. To je samo još jedan dokaz da su Izraelu potrebni neprijatelji da bi preživeo - dodao je Bar-Tal.
Bombe i oružje
Pored društvenih uticaja, Izrael mora uzeti u obzir vojne proračune ako se rat oduži.
Najhitnije je utvrditi koliko dugo Izrael može da izdrži trenutni nivo ratovanja protiv protivnika iranske veličine i vojne snage. Na to će uticati i podrška koju dobija od svojih saveznika, kao što su oni u SAD i Evropi, i da li će se njegova odbrana iscrpeti pre odbrane Irana, rekao je analitičar odbrane Hamze Atar.
- U prva tri dana rata Iran je lansirao više od 200 balističkih raketa na Izrael - rekao je on za Al Džaziru.
- Da bismo to stavili u kontekst, tokom 12-dnevnog rata lansirali su oko 500, a svaka je zahtevala da Izrael parira lansiranjem rakete presretača. To je verovatno više nego što Izrael može da parira, tako da bi, bez pomoći SAD, verovatno do sada izgubio kontrolu nad svojim vazdušnim prostorom - dodao je on.
Izrael ima tri različita sistema protivvazdušne odbrane: Gvozdenu kupolu, za rakete kratkog dometa i artiljeriju; Davidovu praćku, za suprotstavljanje raketama srednjeg dometa i krstarećim raketama; i "Strelu 2" i "Strelu 3", dizajnirane za presretanje balističkih raketa.
Izraelci ne otkrivaju broj presretača koje imaju na lageru, ali je Izrael počeo da oskudeva sa zalihama presretača tokom 12-dnevnog rata, što ukazuje na to da će biti teže da održi visok nivo presretanja ako rat potraje duže vreme. To bi dovelo do racionisanja presretača i fokusa na odbranu vojnih i političkih ciljeva, što bi potencijalno moglo dovesti do većeg broja civilnih žrtava.
Prema izraelskim i američkim izvorima, Iran proizvodi balističke rakete brzinom od 100 mesečno nakon junskog sukoba, rekao je Atar, što bi moglo da ukazuje na to da je Teheran već akumulirao značajne zalihe.
Međutim, Atar je istakao da se iranska pretnja zasniva i na vrstama balističkih raketa koje poseduju.
- Ne znamo kakvu vrstu balističkih raketa imaju - rekao je Atar, navodeći različite vrste raketa: dugog dometa, koje dosežu do Grčke i Mediterana; srednjeg dometa, koje dosežu do Izraela; i kratkog dometa, koje mogu ciljati zemlje Zaliva.
- Isto tako, ne znamo koliko je imao pre 12-dnevnog rata, koliko ih je uništeno tokom tog rata, ili koliko lansera imaju. Ako nemate lansere, koje SAD i Izrael ciljaju, nije bitno koliko raketa imate. To je kao da imate metke bez puške - dodao je Atar.
Ekonomske poteškoće
Više od dve godine gotovo neprekidnog rata ostavilo je posledice na izraelsku ekonomiju, upozorili su analitičari, sa troškovima na municiju koji opterećuju izraelski budžet, a raspoređivanje rezervnih snaga broji se u stotinama hiljada na periode daleko duže nego što su planeri prvobitno zamišljali.
Izveštava se da je izraelska potrošnja u 2024. godini na ratove u Libanu i Gazi dostigla 31 milijardu dolara, doprinoseći najvećem budžetskom deficitu zemlje u poslednjih nekoliko godina. Preliminarni podaci iz 2025. godine pokazuju da je potrošnja na rat dostigla 55 milijardi dolara.
Pritisak na ekonomiju doveo je do smanjenja suverenog kreditnog rejtinga Izraela 2024. godine.
CIA orkestrira ustanak u Iranu: Naoružava Kurde već mesecima, "kopnena operacija kreće u narednim danima"
- Izrael doživljava dužničku krizu, energetsku krizu, transportnu krizu i krizu zdravstvene službe - rekao je Hever.
Ali ništa od toga ne bi bilo dovoljno da samostalno zaustavi izraelske vojne kampanje, upozorio je politički ekonomista.
- Ovo nije pitanje ekonomije, već pitanje tehnologije. Ako SAD mogu da nastave da snabdevaju Izrael oružjem koje je toliko napredno da se može samostalno puniti, samostalno ciljati i ubijati sa takve udaljenosti da vojnici ne moraju da rizikuju sopstvene živote, ne vidim kako bi ekonomska kriza unutar Izraela bila dovoljna da zaustavi izraelsku agresiju - zaključio je on.
Bonus video