Jedan Netanjahuov poziv pokrenuo je vrtoglavi razvoj događaja: Ovako je došlo do napada na Iran, Tramp izdao hitno naređenje

Prošlog ponedeljka izraelski premijer Benjamin Netanjahu stupio je u kontakt s američkim predsednikom Donald Trump i izneo obaveštajne podatke koji su, prema navodima izvora, ubrzali tok događaja.

Informacija je glasila da bi iranski vrhovni vođa Ali Hamnej i njegov najuži krug savetnika trebalo da se okupe na jednoj lokaciji u Teheranu u subotu ujutru, što je, kako je preneo Netanjahu, predstavljalo retku priliku za odlučujući udar.

Poziv je, prema pisanju Aksiosa, obavljen 23. februara iz Situacione sobe Bele kuće i označen je kao ključni trenutak koji je vodio ka ratu s Iranom.

Iako je Tramp i ranije razmatrao vojnu opciju, odluku o tajmingu nije doneo sve do ovog razgovora. U mesecima pre eskalacije dva lidera bila su u intenzivnom kontaktu: sastajali su se dva puta i telefonom razgovarali čak 15 puta u razmaku od dva meseca. Jedna ranije planirana akcija bila je odložena zbog operativnih i obaveštajnih procena, uključujući i loše vremenske uslove.

Provera obaveštajnih podataka i poslednja odluka

Nakon poziva Tramp je naložio CIA da proveri informacije koje je dostavila izraelska vojna obaveštajna služba. Prva analiza potvrdila je njihovu pouzdanost, pa su pripreme ubrzane. Američki predsednik je poručio da će razmotriti napad, ali da prethodno mora da održi govor o stanju nacije.

Profimedia

Kako navode američki zvaničnici, svesno je izbegao da u govoru istakne Iran kako ne bi upozorio Hamneja i naveo ga da se sakrije.

Do četvrtka je CIA u potpunosti potvrdila da će svi biti na istoj lokaciji i da je reč o prilici koju treba iskoristiti. Istog dana, Trampovi izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof javili su se iz Ženeve nakon višesatnih razgovora s iranskim zvaničnicima.

Poruka koju su preneli bila je jasna: "Ako odlučite da idete putem diplomatije, mi ćemo gurati i boriti se da postignemo dogovor. Ali ovi ljudi su nam pokazali da nisu spremni na sporazum kojim biste vi bili zadovoljni.“

Tramp je potom zaključio da su obaveštajni podaci čvrsti i da je diplomatski kanal iscrpljen. U petak u 21.38 po srednjoevropskom vremenu izdao je konačnu naredbu. Jedanaest sati kasnije bombe su pale na Teheran, Hamnej je ubijen i sukob je započeo.

Rat bez najave i posledice po region

Jedan američki zvaničnik opisao je paralelni proces: "S jedne strane vodili smo pregovore, a s druge smo zajedno s Izraelom izrađivali vojne planove. Sve je to procenjivano istovremeno."

Profimedia

Državni sekretar Marko Rubio kasnije je izjavio da je operacija bila neizbežna i da je bilo samo pitanje trenutka.

- Ovaj vikend pružio je jedinstvenu priliku za zajedničku akciju protiv ove pretnje. Hteli smo da operacija ima maksimalne šanse za uspeh - istakao je on.

Prema izraelskim izvorima, Tramp je još početkom januara bio spreman za napad, ali je Netanjahu tada tražio odlaganje. Prvobitni plan predviđao je udar krajem marta ili početkom aprila kako bi administracija imala vremena da pripremi javnost, ali je izraelska strana zatražila ubrzanje.

Zbog takve dinamike Bela kuća nije imala vremena da unapred obrazloži razloge za rat.

- Nismo unapred izneli argumente za rat onako kako smo mogli jer se prilika pojavila vrlo brzo - rekao je jedan zvaničnik, dok je drugi priznao da su poruke bile neusklađene.

Tajnost planiranja dovela je do toga da su mnogi Amerikanci ostali zatečeni u regionu kada je Iran uzvratio udarima širom Persijskog zaliva. Stejt department je potom morao hitno da evakuiše više od 1.500 građana. Na pitanje zašto plan evakuacije nije postojao ranije, Tramp je odgovorio: "Pa zato što smo se sve dogodilo vrlo brzo".

Izraelski ambasador u Vašingtonu Jehil Lajter odbacio je tvrdnje da je Netanjahu vršio pritisak ili da su iranski opozicionari bili razlog ubrzanja.

- U proteklih godinu dana radili smo bliže nego ikad s našim partnerima u Sjedinjenim Američkim Državama po pitanju Irana i potpuno se slažemo oko opasnosti koju Iran predstavlja. Svako ko poznaje predsednika Trampa zna da je on snažan vođa kojim se ne može upravljati - rekao je on.

Sam Tramp je odbacio navode da je "uvučen" u rat.

- Pregovarali smo s tim ludacima i moje je mišljenje bilo da će oni prvi napasti. Ako je išta, možda sam ja naterao Izrael da deluje - izjavio je američki predsednik.

Sve o dešavanjima na Bliskom istoku možete iz minuta u minut pratiti u našem blogu uživo.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi