Teheran ostao bez najmoćnijih ljudi: Četiri ključna zvaničnika stradala u napadima

Eskalacija otvorenog vojnog sukoba između Irana i Izraela, koja je izbila juče, rezultirala je teškim gubicima u vrhu iranskog državnog i vojnog aparata. U seriji preciznih vazdušnih udara i koordinisanih operacija izraelskih i američkih snaga, Teheran je u kratkom vremenskom roku ostao bez dela najvišeg komandnog kadra – iskusnih stratega, komandanata elitnih formacija i uticajnih političko-bezbednosnih savetnika.

Od ratnih veterana iz perioda Iransko-iračkog rata do dugogodišnjih aktera iz samog centra sistema bezbednosti, pogibije ovih zvaničnika predstavljaju ozbiljan udarac kontinuitetu iranske bezbednosne politike. U nastavku su profili ključnih ličnosti čija je smrt dodatno produbila krizu u Teheranu.

Sejed Abdolrahim Musavi

Iranska državna televizija potvrdila je da je general-major Sejed Abdolrahim Musavi, načelnik Generalštaba oružanih snaga Irana, ubijen u poslednjem talasu napada. Informacija je objavljena dan nakon eksplozija i ciljanih udara izvedenih 28. februara i 1. marta, čime je dodatno eskalirala već napeta bezbednosna situacija u regionu.

Profimedia

Musavi je na čelo Generalštaba stupio 13. juna 2025. godine, nakon što je njegov prethodnik Mohamad Baheri takođe stradao u izraelskim vazdušnim udarima. Njegova smrt ocenjuje se kao najteži udarac iranskom vojnom vrhu od juna prošle godine.

Veteran Iransko-iračkog rata i nosilac ordena „Fath“, Musavi je bio prepoznatljiv po oštroj retorici prema Zapadu i Izraelu. Tokom kratkog, ali intenzivnog mandata, javno je odbacivao izraelske pretnje kao neosnovane, tvrdeći da protivnici nemaju spremnost za direktan sukob sa Iranom.

Aziz Nasirzadeh

Aziz Nasirzadeh obavljao je funkciju ministra odbrane u vladi Masuda Pezeškijana u periodu od 2024. do 2026. godine. Profesionalnu karijeru započeo je u Ratnom vazduhoplovstvu kao pilot lovaca F-14, a potom je bio komandant vazduhoplovstva i zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Irana.

Važio je za jednu od centralnih figura u planiranju nacionalne bezbednosti, posebno u segmentu zaštite nuklearne i vojne infrastrukture kroz koncept takozvane pasivne odbrane. Zalagao se za politiku „Otpora“ i u više navrata upozoravao da su američke vojne baze u regionu u dometu iranskih raketnih sistema, dok je javno pozivao na uništenje Izraela.

Nakon što je 2025. godine preživeo spekulacije o atentatu, prema navodima Izraelskih odbrambenih snaga ubijen je 28. februara 2026. tokom zajedničkih vazdušnih udara Izraela i SAD na ciljeve u Iranu. Njegova pogibija predstavlja jedan od najznačajnijih gubitaka za iranski vojni vrh u poslednjim decenijama.

Profimedia

Muhamed Pakpur

Muhamed Pakpur bio je komandant Islamske revolucionarne garde (IRGC) od 2025. godine do smrti 2026. godine. Prethodno je rukovodio Kopnenim snagama IRGC-a. Na čelo Garde imenovan je 13. juna 2025, nakon što je njegov prethodnik Hosein Salami poginuo u Dvanaestodnevnom ratu. Na mestu komandanta Kopnenih snaga nasledio ga je Muhamed Karami.

Pakpur se IRGC-u pridružio neposredno po završetku Iranske revolucije 1979. godine. Učestvovao je u gušenju Kurdske pobune iste godine, kao i u Iransko-iračkom ratu. Tokom karijere obavljao je niz visokih funkcija, uključujući dužnost u Operativnoj komandi vojske, komandovanje 8. divizijom Nadžaf i 31. divizijom Ašura u okviru severnog štaba.

Profimedia

Njegov angažman obuhvatao je operacije protiv terorizma na severozapadu zemlje, stabilizaciju jugoistočnih oblasti i nadzor nad specijalističkim vojnim vežbama. Zalagao se za razvoj novih taktičkih koncepata i unapređenje upotrebe bespilotnih letelica, poput modela Hemaseh, kao sredstva održavanja borbene spremnosti IRGC-a.

Specijalne jedinice Saberin, koje su delovale pod njegovom komandom, učestvovale su u neutralisanju napadača ISIS-a tokom terorističkih napada u Teheranu 2017. godine. Izraelske odbrambene snage saopštile su da je Pakpur ubijen u jučerašnjim izraelsko-američkim udarima.

Ali Šamhani

Ali Šamhani bio je dugogodišnja i uticajna figura u iranskom vojnom i političkom establišmentu. Kao etnički Arapin iz Irana, izgradio je karijeru koja ga je dovela do najviših pozicija u sistemu bezbednosti, povezujući vojni vrh, obaveštajne strukture i diplomatske kanale.

U činu kontraadmirala komandovao je i Mornaricom Revolucionarne garde i regularnom iranskom mornaricom, a potom je obavljao funkciju ministra odbrane. Najveći politički uticaj ostvario je tokom desetogodišnjeg mandata na mestu sekretara Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti, gde je imao ključnu ulogu u oblikovanju regionalne strategije i politike prema nuklearnom programu.

Iako formalno savetnik vrhovnog vođe, njegova pozicija često je prevazilazila protokolarne okvire, a 2025. godine direktno je nadgledao osetljive pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Profimedia

Njegovu karijeru pratile su i kontroverze. Međunarodni akteri optuživali su ga za stvaranje porodične poslovne mreže koja je, navodno, profitirala od zaobilaženja sankcija, dok su ga pojedini krugovi u Iranu kritikovali zbog raskoraka između javno zagovaranih verskih normi i privatnog života njegove porodice, naročito nakon medijski eksponiranog venčanja njegove ćerke krajem 2025. godine.

Nakon što je preživeo izraelski vazdušni napad u junu 2025, Šamhani je nastavio političko delovanje sve do kraja februara 2026, kada je, prema dostupnim informacijama, stradao u novom udaru u Teheranu, zajedno sa delom najvišeg državnog rukovodstva.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi