Svet će od sledeće sedmice biti strašno mesto: Isticanje sporazuma Novi START neće doneti ništa dobro

Sporazum Novi START, zaključen između Rusije i SAD, zvanično ističe 5. februara, ukidajući pravno obavezujuća ograničenja globalnih nuklearnih arsenala. To znači da bi svet mogao da uđe u potencijalno opasnu fazu neograničenog širenja nuklearnog arsenala.

Novi START je potpisan 2011. godine na period od deset godina, sa mogućnošću produženja za još pet, što je odredba koju su Moskva i Vašington iskoristili 2021. godine. Međutim, sporazum ne dozvoljava dalja produženja.

Prošlog septembra ruski predsednik Vladimir Putin predložio je Vašingtonu da obe strane nastave da se pridržavaju kvantitativnih ograničenja sporazuma o strateškim nuklearnim snagama još godinu dana nakon njegovog isteka. Iako je američki predsednik Donald Tramp ovo nazvao dobrom idejom, SAD još nisu zvanično odgovorile na Putinovu inicijativu.

Sporazum ograničava broj raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava za obe zemlje na 1.550, što uključuje 800 raspoređenih i neraspoređenih lansirnih sistema i 700 raspoređenih interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa za podmornice i teške bombardere.

U januaru 2025. godine, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Rusija je posedovala ukupno 4.309 bojevih glava, dok su SAD imale 3.700.

Generalno, stručnjaci ne vide veliki rizik od brzog povećanja broja raspoređenog nuklearnog oružja, jer je sistem nuklearnog odvraćanja razvijen tokom proteklih decenija funkcionisao prilično efikasno. Stoga, iznenadni pomak ka trci u naoružanju između dve zemlje deluje malo verovatnim, prema rečima Pavela Šarikova, istraživača u odeljenju za studije evropskih integracija Instituta za Evropu RAS.

Profimedia

- Međutim, Sjedinjene Američke Države mogle bi da počnu da razvijaju sisteme protivraketne odbrane kako bi ojačale svoje nuklearno odvraćanje - to je gotovo sigurno. Tramp je već najavio planove za sistem protivraketne odbrane Zlatna kupola, a njegove ambicije da anektira Grenland uklapa se u ovaj trend - rekao je Šarikov.

Poslednjih nekoliko godina SAD sprovode politiku usmerenu na reviziju ili čak demontažu ugovora o kontroli naoružanja. Na primer, 2002. godine SAD su se povukle iz Ugovora o protivbalističkim raketama iz 1972. godine.

Tokom Trampovog prvog mandata Vašington je izašao iz dva druga ključna sporazuma - Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa iz 1987. i Sporazuma o otvorenom nebu iz 1992. Stoga je Trampov nedostatak interesovanja za produženje Novog START-a i želja da umesto toga zaključi neki drugi "veliki sporazum" u skladu sa njegovom opštom strategijom spoljne politike, piše za RT Valentin Loginov, ruski novinar specijalizovan za političke procese, sociologiju i međunarodne odnose.

Gubitak transparentnosti

Najznačajniji udarac sistemu kontrole naoružanja nakon isteka Novog START-a biće opšti pad transparentnosti i poverenja između nuklearnih sila. Pored kvantitativnih i kvalitativnih ograničenja oružja, sporazum je uključivao odredbe o inspekcijama u međusobnim nuklearnim bazama, razmeni podataka, obaveštenjima o broju sistema i njihovom statusu, kao i demonstracije novih tipova i varijanti sistema obuhvaćenih sporazumom.

Profimedia

Nakon eskalacije tenzija između SAD (i Zapada uopšte) i Rusije i eksplicitnog cilja Zapada da nanese strateški poraz zemlji, Rusija nije mogla da nastavi da poštuje obaveze transparentnosti iz sporazuma. Shodno tome, Rusija je 2023. godine suspendovala učešće u sporazumu, dok je zadržala obaveze ograničavanja nuklearnih arsenala. Dakle, jedan od glavnih negativnih efekata propasti Novog START-a dogodio se čak i pre nego što je sporazum zvanično istekao, napominje Loginov.

Vasilij Klimov, istraživač u Nacionalnom istraživačkom institutu za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose "Primakov" Ruske akademije nauka, smatra da će nedostatak transparentnosti na kraju otežati i Rusiji i SAD da predvide neophodan razvoj svojih nuklearnih snaga odvraćanja.

- Transparentnost koju je ovi sporazumi trebalo da obezbede nestaje. Oni su neophodni ne samo za smanjenje i ograničavanje arsenala, već i za obezbeđivanje predvidljivosti, što je neophodno za razvoj nacionalnih strateških nuklearnih snaga. Bez takvog sporazuma ni Rusija ni Sjedinjene Američke Države neće imati ovu predvidljivost - rekao je Klimov za RT.

Odluka o produženju Novog START-a u poslednjem trenutku malo je verovatna. S jedne strane, uslovi samog sporazuma ne dozvoljavaju ovu vrstu produženja. S druge strane, dokumenti zahtevaju pažljivu pripremu i pregovore, a ne vidimo da se to dešava, čak ni na nivou izjava.

Profimedia

- Najviše čemu se možemo nadati jeste politički obavezujući sporazum o poštovanju ograničenja lansirnih sistema i bojevih glava. Postizanje sveobuhvatnog sporazuma, poput Novog START-a potpisanog u Pragu, moglo bi potrajati godinama - rekao je Klimov.

Bilo je trenutaka kada su se Moskva i Vašington složili da se pridržavaju određenih normi bez ratifikacije sporazuma. Na primer, 1981. godine SAD i Sovjetski Savez složili su se da se pridržavaju uslova SALT II (preteče START-a) dok su razgovarali o START-u I.

Kina, Evropa i drugi

Jedan od ključnih faktora koji ometaju uspostavljanje novog sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja jeste brzo rastući nuklearni arsenal Kine. SAD su izrazile želju da uključe Peking u pregovore o nuklearnom odvraćanju, navodeći potrebu za povećanjem nuklearne transparentnosti Kine.

Prema podacima SIPRI-ja, Kina trenutno poseduje oko 600 nuklearnih bojevih glava, a ovaj arsenal se širi brže od arsenala bilo koje druge zemlje - za približno 100 bojevih glava godišnje od 2023. godine. Stručnjaci napominju da se očekuje da će Kina do početka 2030-ih sustići Rusiju i SAD po ukupnom broju bojevih glava.

Tanjug/AP Photo/Allison Robbert

- Niko ne sprečava Kinu da proširi svoje ofanzivne nuklearne kapacitete i ona ne mora nikome da odgovara za to. Zato Tramp želi da Peking bude uključen u sporazum. Međutim, ovo je veoma komplikovan proces, jer je teško zamisliti kako preći sa bilateralnog na trilateralni sporazum - objasnio je Pavel Šarikov.

Moskva deli slične zabrinutosti u vezi sa evropskim nuklearnim arsenalom, koji takođe nije ograničen nikakvom doktrinom odvraćanja. Francuska i Velika Britanija poseduju 290, odnosno 225 bojevih glava. Nemačka, iako nema sopstveno nuklearno oružje, učestvuje u NATO-ovom programu deljenja nuklearnog oružja.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov primetio je ovo u januaru.

- Ne smemo zaboraviti Putinovu izjavu da diskusija o novom sporazumu bez razmatranja arsenala Francuske i Velike Britanije nije izvodljiva - rekao je on.

Stoga, i SAD i Rusija žele da prošire listu učesnika u novom sveobuhvatnom sporazumu o ograničavanju nuklearnog naoružanja. Pa ipak, ni Kina ni evropske zemlje ne pokazuju jasno interesovanje za učešće u ovim pregovorima, što bi moglo dodatno da produži proces izrade novog dokumenta.

Takođe postoji rizik od toga kako će države bez nuklearnog oružja reagovati dok posmatraju akcije Rusije i SAD. Doktor Nikolaj Sokov, viši saradnik Bečkog centra za razoružanje i neširenje oružja, istakao je ovo u članku objavljenom na veb-stranici organizacije.

- Godinama su države koje nemaju nuklearno oružje sve više kritikovale države sa nuklearnim oružjem zbog toga što nisu sprovele član VI Sporazuma o neširenju oružja (NPT), koji ih obavezuje da teže nuklearnom razoružanju. Istek Novog START-a samo nekoliko meseci pre Konferencije o pregledu NPT-a, koja počinje 27. aprila u Njujorku, verovatno će pojačati ove zabrinutosti. Zajedničko saopštenje SAD i Rusije o obavezi da će poštovati barem neke elemente isteklog sporazuma, posebno ako je upareno sa obećanjem da će se nastaviti pregovori, moglo bi donekle pomoći u ublažavanju nadolazeće krize - napisao je Sokov.

Stručnjaci su za RT rekli da će se nakon isteka Novog START-a fokus verovatno pomeriti na odbrambene mere i sisteme protivraketne odbrane, a ne na razvoj ofanzivnog oružja.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi