Rusija nudila Americi Venecuelu za Ukrajinu: Trampova savetnica otkrila detalje tajnog dogovora

Tokom prvog predsedničkog mandata Donalda Trampa ruski zvaničnici su slali signale da bi bili spremni da Vašingtonu prepuste slobodu delovanja u Venecueli, pod uslovom da SAD Moskvi ostave "odrešene ruke" u Ukrajini.

To je 2019. godine, tokom saslušanja u američkom Kongresu, izjavila Fiona Hil, bivša Trampova savetnica za Rusiju.

Njene reči ponovo su dospele u fokus javnosti nakon Trampovog napada na Venecuelu 3. januara i zarobljavanja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, bliskog saveznika Kremlja, piše "Kyiv Independent".

Prema navodima Fione Hil, još u aprilu 2019. godine, znatno pre napada na Venecuelu i mnogo pre početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, u Kremlju se razmatrala mogućnost odustajanja od uticaja u Venecueli u zamenu za nesmetanu kontrolu nad Ukrajinom.

Na saslušanju održanom u novembru 2019. Hil je izjavila da su ruski zvaničnici "vrlo snažno signalizirali da žele neku čudnu zamenu između Venecuele i Ukrajine". Iako su kontakti bili neformalni, poruka je, kako je rekla, bila jasna: Sjedinjene Američke Države se pozivaju na Monroovu doktrinu i ne žele rusko prisustvo u svom "dvorištu", dok Moskva Ukrajinu smatra delom sopstvene sfere interesa.

Profimedia

Hil je navela da je poslata u Rusiju kako bi taj predlog odbila. Ipak, nekoliko godina kasnije, Tramp se upravo na Monroovu doktrinu, princip kojim SAD polažu pravo na političku i ekonomsku dominaciju na zapadnoj hemisferi, pozvao kako bi opravdao napad na Venecuelu i preuzimanje kontrole nad njenom naftnom industrijom.

Tramp sada tvrdi da će Amerika "upravljati" Venecuelom i preuzeti njene energetske resurse. Šestog januara objavio je da će Karakas Americi predati do 50 miliona barela nafte koja je pod sankcijama.

- Ta nafta će se prodati po tržišnoj ceni, a novac ću kontrolisati ja - napisao je Tramp na društvenim mrežama.

Istovremeno, prema izvorima ABC News-a, Tramp je zatražio da Venecuela prekine saradnju sa Rusijom, Kinom, Iranom i Kubom, kao i da te zemlje protera iz države pre nego što joj bude dozvoljeno povećanje proizvodnje nafte.

Ruski predsednik Vladimir Putin nije javno komentarisao američki napad na Venecuelu, iako je rusko Ministarstvo spoljnih poslova pri Ujedinjenim nacijama osudilo američku agresiju. Uprkos tome, Moskva je nakon Madurovog zarobljavanja učinila vrlo malo kako bi konkretno pomogla Venecueli.

Analitičari ocenjuju da bi Putin mogao biti spreman da smanji ili čak prepusti ruski uticaj u Latinskoj Americi, ukoliko bi time dobio prostor za širenje svojih ambicija u Evropi.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi