Dva veka iživljavanja: Šta je Monroova doktrina kojom se Amerikanci ponovo diče?

Početkom decembra vlada SAD je objavila novi zvanični dokument o svojoj spoljnoj politici, predstavljen kao "Trampova posledica" (više "adaptacija"): "Danas, moja administracija ponosno potvrđuje ovo obećanje u okviru nove 'Trampove posledice' Monroove doktrine: da će američki narod, a ne strane nacije ili globalističke institucije, uvek kontrolisati svoju sudbinu na našoj hemisferi. Monroova doktrina, formulisana 1823. godine, bila je smela politika koja je odbacila strano mešanje udaljenih sila i proglasila američko liderstvo na zapadnoj hemisferi. U međuvremenu, doktrina je štitila američki kontinent od komunizma, fašizma i stranog mešanja, a danas je ponovo potvrđujemo kao doktrinu suvereniteta".

Revitalizovana "Trampovom posledicom", Monroova doktrina je "živa i zdrava", a američko liderstvo se vraća jače nego ikad pre.

Kasnije je objavljen zvanični dokument Strategija nacionalne bezbednosti SAD, koji ponavlja istu tačku: "Nakon godina zanemarivanja, SAD će ponovo potvrditi i sprovesti Monroovu doktrinu kako bi obnovile američku prevlast na zapadnoj hemisferi i zaštitile svoju teritoriju i naš pristup ključnim geografskim lokacijama širom regiona. Uskratićemo konkurentima van naše hemisfere mogućnost da pozicioniraju snage ili druge preteće kapacitete, ili da poseduju ili kontrolišu strateški vitalnu imovinu na našoj hemisferi. Ova "Trampova posledica" Monroove doktrine je razumna i snažna restauracija američke moći i prioriteta, u skladu sa bezbednosnim interesima SAD..."

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

- U ovim dokumentima može se videti celokupna istorija SAD, koje poništavaju dostignća, snove i težnje za pravdom za cele narode i izlažu ih surovoj stvarnosti da je jedino validno pravo pravo najjačeg. Ne postoji nijedan zagovornik nezavisnosti latinoameričkih zemalja za koga je Monroova doktrina bilo šta drugo do najočiglednije deklaracije o istinskim regionalnim ambicijama SAD - piše za RT Oleg Jasinski, ukrajinsko-čileanski novinar i istraživač autohtonih i društvenih pokreta u Latinskoj Americi.

Kastro o Monroovoj doktrini

Fidel Kastro je bio među onima koji su to najotvorenije komentarisali. Za njega je, od 1823. godine, Monroova doktrina bila potvrda imperijalnog vlasništva nad kontinentom. U jednom od svojih govora pojasnio je da Monroova doktrina predstavlja povelju koja legitimiše sve agresije, intervencije i dominacije koje su SAD praktikovale u Latinskoj Americi.

Kada je Organizacija američkih država (OAD) počela aktivno da se koristi kao sredstvo u borbi protiv kubanske vlade, Fidel je ovu organizaciju nazvao "Ministarstvom kolonija" i tvrdio da je OAD praktična primena Monroove doktrine, koja je stvorena da služi Sjedinjenim Američkim Državama, a ne latinoameričkim narodima. Kasnije je tvrdio da, pod zaštitom Monroove doktrine, SAD nikada nisu dozvolile latinoameričkom narodu da slobodno odlučuje o svojoj sudbini.

Profimedia

Takođe je objasnio da se Monroova doktrina pojavila kao deklaracija protiv evropskog kolonijalizma, ali samo da bi ga zamenila američkim kolonijalizmom, i više puta je upozoravao da će SAD modernizovati ovu doktrinu kroz kontrolu hemisferijskih organizacija, dominaciju globalizovane ekonomije, nove regionalne vojne snage, "antiterorističke" ili ratove protiv droge, migracioni i ekonomski pritisak i slično. Fidel je sumirao da Monroova doktrina nije umrla, već da se transformiše, menja svoj izgled, ali ne i svoju suštinu.

Delovanje po starom šablonu

- Jedina nova stvar u ovim vremenima je da je Monroova doktrina ponovo promenila svoj izgled, vraćajući se svojoj prvobitnoj maski direktnog intervencionizma, bez obilnih i licemernih laži iz prethodnih decenija. Zvanični dokumenti "Imperije" više ne pominju prava naroda na samoopredeljenje i nezavisan razvoj, elemente koji su tako često krasili američke pučeve i intervencije širom sveta. Zanimljivo je da, vraćajući se svom najboljem retro, ​​agresivnom i pretećem stilu, SAD mogu sebi priuštiti da promene svoje metode: gotovo im više nisu potrebne invazije marinaca ili vojni pučevi sa nasilnicima koji su diplomirali na njihovim ratnim akademijama. Novi rat za nezavisnost naroda je istovremeno ekonomski, finansijski, kulturni, medijski vođen i, pre svega, tehnološki, a rezultat je daleko efikasniji - piše Jasinski.

Profimedia

- Najnovije operacije Monroove doktrine pokazuju svoje uspehe od Argentine, Čilea, Perua, Paragvaja i Ekvadora do Bolivije i Hondurasa, gde krajnja desnica, u svom vernom savezu sa lokalnim oligarhijama, igra ulogu plaćeničkih vojski u "demokratskim izbornim" procesima, gde postoji sve osim demokratije i bilo kakvih pravih izbora. Možemo dugo i sasvim s pravom govoriti o podelama i ozbiljnim greškama antiimperijalističkih snaga. Ali, u velikoj meri, one su takođe proizvod uspeha kognitivnih i kulturnih operacija pokrenutih radi ispunjenja Monroove doktrine. Visokotehnološke komunikacione tehnologije, koje prožimaju sve, od obrazovnih programa i slobodnog vremena do izbornih kampanja i brojanja glasova, obezbeđuju političku kontrolu bolje nego sve vojske NATO-a zajedno - dodaje on.

Zašto ponavljati diskurs iznet pre više od dva veka i da li je to zato što su mehanizmi ove doktrine testirani i dokazano efikasni tokom vremena, naglašava poznavalac prilika u Južnoj Americi. Monroova doktrina je predstavljena 1823. godine, kada su SAD tek počele svoj uspon ka vodećoj zapadnoj sili, što je status koji sada gube.

- Logično je da ako Tramp namerava ili obećava da će "ponovo učiniti Ameriku velikom", pokušava da povrati suštinu njene "veličine". Njegov koncept "Amerika za Amerikance" sadrži istu ozbiljnu kognitivnu manipulaciju kojom su Sjedinjene Američke Države prisvojile ime celog kontinenta za zemlju i njene stanovnike. Nazivanje američkih građana "Amerikancima" praktična je primena Monroove doktrine - naglašava analitičar.

Ruzveltova izmena

Profimedia

U svojoj "dopuni iz 2025" američki predsednik imitira Ruzveltovu dopunu iz 1904. godine, koja je eksplicitno dodala pravo SAD da intervenišu u Latinskoj Americi kako bi "sprečile nerede". Tramp nudi modernu reinterpretaciju, zahtevajući sprečavanje prisustva spoljnih sila i jačanje dominacije SAD na hemisferi.

Teodor Ruzveltov je dodao sledeće: 1) interesi SAD i njihovih "južnih suseda“ poklapaju se i stoga je Vašington zainteresovan za njihovu "stabilnost, red i prosperitet"; 2) ako vladavina prava i pravda prevladaju u latinoameričkim zemljama, to bi koristilo SAD; 3) intervencija je opravdana ako se "prava SAD krše na hemisferi ili se mora sprečiti pretnja spoljne invazije", jer "...svaka država, koja želi da sačuva svoju slobodu, svoju nezavisnost, mora jasno shvatiti da se pravo na takvu nezavisnost ne može odvojiti od odgovornosti za njeno pravilno korišćenje".

Iza svega stoji žeđ za moći

Ruski istoričar Andrej Iserov pominje važne detalje: "Na početku Hladnog rata doktrina je bila usmerena protiv Sovjetskog Saveza. Ovako je državni sekretar Džon Foster Dales predstavio Monroovu doktrinu 16. marta i 30. juna 1954. godine, pripremajući javno mnjenje za svrgavanje levičarske vlade Hakoba Arbenza u Gvatemali. Kada je 12. jula 1960. godine, godinu i po dana nakon Kubanske revolucije, Nikita Hruščov na konferenciji za novinare izjavio da je Monroova doktrina mrtva, Stejt department je zvanično opovrgao njegove reči. Ali zlatno doba Monroove doktrine već je bilo završeno. Predsednik Džon Ficdžerald Kenedi (1961-1963) smatrao je Latinsku Ameriku 'najopasnijim regionom na svetu', plašio se napredovanja sovjetskog socijalizma na zapadnoj hemisferi i razumeo je da pominjanje Monroove doktrine pojačava antiameričko raspoloženje. Čak i tokom Kubanske raketne krize, Kenedi je pažljivo izbegavao pominjanje doktrine. Državni sekretar Džon Keri je još jednom 18. novembra 2013. godine izjavio, u sedištu Organizacije američkih država da je 'era Monroove doktrine završena'. Ali onda se zvanični američki diskurs promenio".

Isti autor nastavlja: "1. februara 2018. godine, na Univerzitetu u Teksasu, državni sekretar Reks Tilerson izjavio je da je Monroova doktrina neophodna za suprotstavljanje rastućoj moći Kine: 'Ona je jednako važna danas kao što je bila dana kada je napisana'. 25. septembra 2018. godine, na otvaranju Generalne skupštine UN, predsednik SAD Tramp je pomenuo doktrinu kada je govorio o suprotstavljanju Kini i Rusiji".

Dana 17. aprila 2019. godine savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, najavljujući nove sankcije protiv Venecuele, Kube i Nikaragve, primetio je da je "Monroova doktrina živa i zdrava". Konačno, 24. maja 2023. godine, republikanski guverner Floride Ron DeSantis, najavljujući početak svoje predsedničke kampanje, rekao je da je SAD potrebna nova Monroova doktrina "za 21. vek" protiv Kine, a ove reči je u Vašington postu podržao Šon Mirski, član Huverovog instituta.

- Očigledno je da su najmanje važne stvari u Monroovoj doktrini Amerika i Amerikanci. Baš kao što je bilo pre više od dva veka, ona je osnovno ideološko sredstvo za opravdanje svakog zločina koji su počinili i koji će počiniti korporativne elite preko svog generalnog direktora, vlade SAD. Oni koji veruju da je validnost doktrine zvaničnog intervencionizma ograničena na geografiju Latinske Amerike greše. Nedavna istorija nas uči da apetiti neoliberalizma ne poznaju granice i da, čak i ako je ton zvanične američke retorike protiv Rusije i Kine ublažen, dole, u stvarnoj, svakodnevnoj ekonomskoj i tehnološkoj politici, nevidljivi rat protiv "konkurenta" Imperije se intenzivira na Globalnom jugu, koji se umorio od "trećeg sveta" i odbija da nastavi da bude "treći svet" - piše Jasinski.

- Ali to nije samo rat protiv konkurenata. To je globalni rat protiv mogućnosti nezavisnosti, autonomije za naše narode - to je borba protiv budućnosti koja, zbog potpunog nedostatka mašte poslušnika sistema, postaje očajnička potraga za zastarelim receptima iz prošlosti, poput Monroove doktrine - zaključuje on.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi