Kina reagovala na najavu izgradnje brodova "klase Tramp": Biće lake mete

Najave o uvođenju ratnih brodova takozvane "klase Tramp" izazvale su pažnju i reakcije u Kini. U razgovoru za državni list "Global Times" Džang Džunše, istraživač Pomorskog istraživačkog instituta Narodnooslobodilačke vojske Kine, ocenio je da ono što je do sada predstavljeno zapravo ukazuje na potpuno novi koncept ratnog broda, koji se bitno razlikuje od klasičnih bojnih brodova zasnovanih na teškoj artiljeriji velikog kalibra.

- Izuzetna veličina bojnih brodova takođe ih čini ranjivijima i potencijalno lakšim metama, naročito kada su obimno opremljeni oružjem - rekao je Džang.

On je dodao da stanje američke brodogradilišne industrije, koja je poslednjih decenija znatno oslabljena, može predstavljati ozbiljnu prepreku realizaciji ovakvog projekta.

- Najava takvog projekta mogla bi imati za cilj da oživi brodogradnju, ali moramo pričekati i videti može li to uspeti - zaključio je on.

Čak i u slučaju da američka mornarica uspe da izgradi i pošalje na otvoreno more flotu brodova klase Tramp, ostaje otvoreno pitanje njihove stvarne upotrebljivosti u budućim sukobima. Slična dilema već se postavlja i kada je reč o sadašnjim perjanicama američke flote - nosačima aviona.

Kritičari se pitaju da li ti ogromni brodovi, dugi oko 335 metara, mogu da prežive sukob sa protivnikom kakav je Kina.

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

Narodnooslobodilačka vojska Kine često ističe balističku raketu srednjeg dometa DF-26, poznatu pod nadimkom "ubica nosača aviona", koja je projektovana da pogodi američke nosače na velikim udaljenostima od kineske obale, pre nego što bi avioni sa tih brodova uopšte mogli da polete ka kineskim ciljevima.

Pojedini vojni analitičari smatraju da bi Vašington trebalo da se okrene drugačijem pristupu - razvoju većeg broja manjih plovila, sposobnih da nose ograničen broj raketa ili dronova i da budu raspoređeni na širokom području. Takva strategija, prema njihovom mišljenju, umanjila bi kinesku prednost u broju projektila, jer bi broj potencijalnih meta bio znatno veći.

U dokumentima Pentagona iz 2023. navodi se da SAD rade na tome da njihove snage u Pacifiku budu "mobilnije, raspoređenije, otpornije i smrtonosnije" kako bi se obeshrabrili protivnici i umirili saveznici. Ipak, kritičari upozoravaju da bi, kao i kod nosača aviona, koncentrisanje ogromne vatrene moći na jednom velikom brodu moglo predstavljati ozbiljan rizik.

- Prednosti malih bojnih brodova i bespilotnih sistema su u tome što se količina može povećati po relativno niskoj ceni, a izvedivost se može povećati raspodelom rizika preko više platformi - objašnjava Ju Džihun, istraživač Korejskog instituta za odbrambene analize i bivši oficir južnokorejske podmorničke flote.

Pored raketnih pretnji, stručnjaci ukazuju i na sve veću opasnost od bespilotnih sistema. Dronovi, vazdušni, površinski i podvodni, pokazali su se tokom rata u Ukrajini kao relativno jeftino, ali izuzetno efikasno sredstvo koje može ozbiljno da ošteti, pa čak i potopi velike ratne brodove i podmornice.

Kina je nedavno demonstrirala čitav niz podvodnih pomorskih dronova tokom vojne parade u Pekingu, kojoj su prisustvovali predsednik Si Đinping, ruski lider Vladimir Putin i severnokorejski lider Kim Džong Un. Analitičar H. I. Saton je ovog meseca na portalu Naval News napisao da bi veliki kineski podvodni dronovi mogli biti korišćeni za postavljanje mina, čime bi se potencijalno blokirale američke pomorske luke u Pacifiku. U tom slučaju, ukoliko predloženi američki bojni brodovi ne bi mogli da isplove na otvoreno more, njihova ofanzivna vatrena moć ostala bi neiskorišćena.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi