Opasni potezi japanske "gvozdene ledi": Vodi li Sanae Takaiči svoju zemlju u rat sa Kinom?

Kada je Sanae Takaiči izabrana za predsednicu vladajuće Liberalno-demokratske partije Japana (LDP) početkom oktobra i postala prva žena premijer zemlje kasnije tog meseca postala je svetska senzacija sve dok nije pokazala zube.

Proglašena je japanskom "gvozdenom ledi", što je prihvatila sa očiglednim ponosom.

- Margaret Tačer ostaje jedna od njenih političkih heroina, a ova sličnost je više od kozmetičke. Ona uokviruje njenu konzervativnu agendu i, pre svega, asertivan pristup spoljnoj i bezbednosnoj politici - piše za RT Ladislav Zemanek, istraživač na Institutu China-CEE i ekspert diskusionog kluba "Valdaj".

Takaiči stupa na dužnost sa jasnim uverenjem: Japan mora da se izvuče iz višedecenijske ekonomske stagnacije i da se snađe u sve nestabilnijem spoljnom okruženju.

- Da bi to postigla, ona se zalaže za model koji spaja ekonomski nacionalizam sa strateškom čvrstom moći. Na domaćem planu, ona podržava jaču ulogu države u ključnim industrijama, ekspanzivne fiskalne i monetarne stimulanse i politike osmišljene da jačaju tehnološku i industrijsku konkurentnost Japana. Istovremeno, neguje konzervativnu viziju, braneći tradicionalne japanske vrednosti, suprotstavljajući se progresivizmu, uključujući LGBTQ+ agendu, i boreći se protiv liberalnog globalizma. Njen stav o imigraciji, čvrsto restriktivan, takođe se poklapa sa njenim širim konzervativnim vrednostima - navodi Zemanek.

Profimedia

Takaičin uspon odvija u kontekstu pojačanih regionalnih tenzija: intenziviranja rivalstva između SAD i Kine, rastuće zabrinutosti zbog ambicija Kine i eskalacije osetljivih pitanja oko Tajvana.

U ovom sve polarizovanijem okruženju, Takaičin pogled na svet pronalazi odjek među desničarskim biračima u Japanu, ali istovremeno produbljuje strateške linije razdora širom Istočne Azije.

Problematična stanovišta

Veći deo Takaičinog političkog identiteta povezan je sa njenim članstvom u "Nippon Kaigi", najuticajnijoj konzervativnoj i nacionalističkoj organizaciji u Japanu. "Nippon Kaigi" zastupa revizionistički pogled na ratnu istoriju Japana, obnovu tradicionalnih porodičnih struktura i, što je ključno, ukidanje člana 9 japanskog Ustava, kojim se odriče rata i zabranjuje održavanje stalne vojske.

Ona sledi stope prethodnih teškaša LDP-a, uključujući Šinza Abea i Šigerua Išibu, koji su takođe bili povezani sa ideološkim programom "Nippon Kaigi-ja".

Profimedia

U skladu sa ovom agendom, Takaiči promoviše stvaranje potpuno modernizovane japanske vojske i šireg bezbednosnog aparata. To uključuje pozive na osnivanje Nacionalne obaveštajne agencije, o kojoj se dugo raspravljalo, ali je više puta odlagano, i na usvajanje dugo očekivanog zakona protiv špijunaže.

Obe inicijative su osmišljene da ojačaju kapacitet Japana da funkcioniše kao "normalna" država sa obaveštajnim i odbrambenim kapacitetima koji se očekuju od velike sile.

- Pristup Takaiči je nesumnjivo neprijateljski prema Kini. Ona Peking vidi prvenstveno kao stratešku pretnju, onu čije rastuće vojno i pomorsko prisustvo zahteva čvrste kontramere, a ne diplomatsko prilagođavanje. Ova perspektiva podstiče njenu podršku strategijama usmerenim na obuzdavanje i oštro ograničava prostor za ekonomski pragmatizam koji je ranije definisao velike segmente japanske politike prema Kini - navodi pomenuti istraživač.

Vetar u leđa iz Vašingtona i trn u oku Kine

Najznačajniji trenutak u spoljnoj politici Takaiči dogodio se krajem oktobra, kada se sastala sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Sastanak je bio izuzetno topao, što je rani signal da bi odnosi Tokija i Vašingtona mogli ući u ono, kako su doje lidera rekli, "novo zlatno doba".

Profimedia

Zajedno su objavili okvir za saradnju u vezi sa retkim zemnim mineralima, što je vitalni korak usmeren ka smanjenju zavisnosti od gotovo monopola Kine nad ovim strateškim materijalima. Tramp je takođe obećao velika američka ulaganja u japansku ekonomiju, dok se Takaiči obavezala da će ubrzati izgradnju japanske odbrane, povećavajući vojne izdatke na najmanje 2 odsto BDP-a do marta 2026, ranije nego što je ranije planirano.

- SAD i Japan su takođe ponovo potvrdili široku regionalnu agendu: jačanje veza sa Južnom Korejom, Filipinima, Malezijom, Australijom, Indijom i, nezvanično, ali nesumnjivo, Tajvanom. Ova poslednja tačka je mesto gde geopolitički rizici postaju akutni. Dok želja Japana da ojača sopstveni odbrambeni položaj spada u prava svake države, njegova sve veća bliskost sa Tajpejom približava ga crvenoj liniji Peking - ističe Zemanek.

- Među svim dimenzijama Takaičine spoljne politike, nijedna nije toliko kontroverzna kao njen odnos sa Tajvanom. Ona se sastala sa predsednikom Tajvana Laj Čing Teom ranije ove godine, signalizirajući ne samo simboličnu podršku, već i spremnost da pojača međunarodnu vidljivost Tajpeja. Iako se Takaiči sastala sa kineskim predsednikom Si Đinpingom krajem oktobra, svi pozitivni diplomatski efekti brzo su poništeni kada se sastala sa bivšim potpredsednikom Tajvana samo 24 sata kasnije. Ovo je u Pekingu shvaćeno kao namerna provokacija - dodaje on.

Takaičina retorika je bila još oštrija - 7. septembra je izjavila da je bezbednost Tajvana neodvojiva od bezbednosti Japana, ponavljajući stav Šinza Abea. Što je još upečatljivije, predložila je da bi se japanske snage samoodbrane mogle rasporediti ako Peking pokrene vojnu akciju protiv Tajvana. Sa stanovišta Pekinga, ovo je prešlo u direktno mešanje u njegove unutrašnje poslove.

Tanjug/Kyodo News via AP

Reakcija Pekinga je bila brza, sveobuhvatna i javna. Zvaničnici su optužili Takaiči da "oživljava militarizam", "preti regionalnoj stabilnosti" i osnažuje "ekstremističke snage" u Japanu. Kina je pozvala japanskog ambasadora i uputila više zvaničnih protesta. Peking je eskalirao stvar pred Ujedinjenim nacijama, tvrdeći da pretnja Japana da će intervenisati oko Tajvana krši međunarodno pravo.

Retorika se pojačala kada je kineski generalni konzul u Osaki izjavio da Takaičina "prljava glava mora biti odsečena", što je opaska koja je izazvala osudu zbog otvoreno nasilnog tona.

Kineska reakcija nije se zadržala samo na rečima. Usledili su opipljivi koraci odmazde: ograničenja ili pretnje usmerene na uvoz japanskih morskih plodova, saveti za putovanja koji obeshrabruju kineske građane da posećuju Japan i obustava kulturne razmene.

Na moru je Kina povećala patrole Obalske straže u blizini spornih ostrva Senkaku/Djaoju, šaljući oštru poruku o spremnosti da ospori japansku kontrolu. S obzirom na dominaciju Pekinga nad retkim zemnim resursima, ekonomski uticaj ostaje sveprisutno sredstvo, koje Kina još nije u potpunosti iskoristila, ali bi mogla da aktivira ako se odnosi dalje pogoršaju.

Dok diplomatske tenzije eskaliraju, menja se i vojna dinamika. Japanski ministar odbrane Šindžiro Koizumi nedavno je otputovao na Jonaguni, najzapadnije japansko ostrvo, koje je udaljeno samo 110 kilometara od Tajvana, i najavio da će Tokio tamo rasporediti rakete protivvazdušne odbrane. Kinesko Ministarstvo odbrane upozorilo je da će Japan "platiti bolnu cenu" ako pređe crvene linije Pekinga u vezi sa Tajvanom.

Istovremeno, SAD su proširile vojne aktivnosti na Jonaguniju. Vašington nadograđuje luke i piste kako bi podržao operacije lovaca F-35B sa udaljenih japanskih ostrva, što je potez koji je očigledno usmeren na povećanje kapaciteta brzog reagovanja u bilo kakvoj nepredviđenoj situaciji sa Tajvanom.

Ovi događaji ukazuju na to da je odbrambena strategija Takaiči usko koordinisana sa Vašingtonom, a možda čak i korišćena kao pregovarački adut u Trampovim pregovorima sa Pekingom.

- Međutim, poslednji dani doneli su preokret: Tramp je zamolio Takaiči da dalje ne eskalira tenzije, plašeći se da bi rastući sukob mogao da ugrozi njegovo planirano putovanje u Peking u aprilu. Ovo unosi određenu neizvesnost. Takaičina saglasnost sa Vašingtonom je snažna, ali ne i bezuslovna; ako se američki i japanski strateški prioriteti razilaze, Tokio bi se mogao naći u delikatnoj ravnoteži između asertivnosti i uzdržanosti - smatra Zemanek.

- Sanae Takaiči je gurnula Japan u novu i neizvesnu fazu. Njena smelost odjekuje kod nacije koja želi da se otrese ekonomske letargije i potvrdi jaču ulogu u svetskim poslovima. Ali to takođe postavlja Japan u epicentar najnestabilnijih geopolitičkih linija raskola u Aziji. Da li će njen mandat postati priča o nacionalnom preporodu ili regionalnoj destabilizaciji zavisiće od toga kako će se snaći na opasnom terenu između domaćih ambicija, uspona Kine i strateških očekivanja SAD. Japan je ušao u prekretnicu. Pod vođstvom japanske "gvozdene ledi" sledeći potezi će definisati ne samo budućnost Japana, već i ravnotežu snaga u Aziji u godinama koje dolaze - zaključuje on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi