"Vodeni bankrot": Teheran skoro presušio, preti potpuni nestanak vode za piće

Rezervoari koji obezbeđuju vodu iranskoj prestonici spali su gotovo na minimum, pa Teheran ulazi u zonu ozbiljnog rizika od potpunog prekida vodosnabdevanja.

U pojedinim delovima grada već su uvedene restrikcije: protok je znatno smanjen, a ponegde voda uopšte ne stiže iz slavina, navodi britanski portal Skaj njuz. Brana Karadž, ključna za oko četvrtinu gradske pijaće vode, trenutno je popunjena tek oko osam procenata.

Predsednik Masud Pezeškijan apelovao je na građane da maksimalno štede vodu, upozoravajući da bi Teheran, ili makar određeni njegovi kvartovi, mogli da se nađu u situaciji masovne evakuacije ukoliko se potrošnja ne smanji.

Nacionalni centar za prognozu vremena beleži da je period od septembra do novembra bio najoskudniji padavinama u poslednjih 50 godina, sa količinom kiše "89 odsto ispod dugoročnog proseka". Već više od pet godina zemlja se suočava sa kombinacijom žestokih vrućina i minimalnih padavina, što je dodatno iscrpelo resurse.

Na sve to, broj stanovnika metropole gotovo se udvostručio - sa 4,9 miliona 1979. na današnjih 9,7 miliona, navodi Centar za strateške i međunarodne studije. Potrebe za vodom porasle su još brže, sa 346 miliona kubnih metara iz 1976. na sadašnjih 1,2 milijarde.

Da bi nadomestio nedostatak iz brana, grad je počeo intenzivno da crpi vodu iz podzemnih slojeva, koji obezbeđuju između 30 i 60 procenata tekuće vode za domaćinstva. Time je, međutim, Teheran ušao u direktan konflikt sa poljoprivrednim sektorom koji zavisi od istih resursa.

Analiza objavljena u "Science Advances" pokazuje da podzemne rezerve u okolini glavnog grada godišnje opadaju za 101 milion kubnih metara. Reč je o vodi taloženoj tokom decenija, pa bi za njeno obnavljanje, prema autorima, bilo potrebno makar isto toliko vremena.

Kaveh Madani, nekadašnji zamenik šefa iranskog odeljenja za zaštitu životne sredine i sada direktor Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje pri Univerzitetu Ujedinjenih nacija, kaže za Skaj njuz da je upravo dugogodišnje loše upravljanje dovelo zemlju u stanje koje opisuje kao "vodeni bankrot".

- Ove stvari nisu nastale preko noći. One su proizvod decenija lošeg upravljanja, nedostatka predviđanja, preteranog oslanjanja i lažnog poverenja u to koliko infrastrukturni i inženjerski projekti mogu da urade u zemlji koja ima relativni nedostatak vode - poručio je Madani.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Tanjug