Kralj kokaina pao je bos i na krovu: Misterija prolaska metka kroz uvo traje 32 godine!

Pucnjave u Medeljinu tokom osamdesetih i ranih devedesetih godina bile su svakodnevica. Eksplozije na ulicama, atentati na državne funkcionere, otmice, podmetnute bombe u trgovačkim četvrtima i teror nad novinarima pretvorili su Kolumbiju u jednu od najopasnijih zemalja na svetu. Ipak, događaj 2. decembra 1993. godine uzdrmao je čitavu planetu: na krovovima kuća u kvartu Los Olivos pao je Pablo Emilio Eskobar Gavirija, "kralj kokaina" i najmoćniji narko-bos kog je svet ikada video.

Smrt čoveka koji je do tada označavan za odgovornog za između 3.000 i 5.000 ubistava, uključujući političare, sudije, policajce, novinare i građane, simbolično je predstavljala kraj jedne ere. Međutim, ni 32 godine kasnije nije do kraja poznato ko je ispalio metak koji je Eskobara pogodio u desno uvo i izašao kroz levo — niti da li je metak uopšte došao iz tuđe ruke.

 

Zoraida Diaz / Zuma Press / Profimedia

Pablo Eskobar je izgradio carstvo koje je početkom devedesetih kontrolisalo oko 80 odsto svetskog tržišta kokaina, zarađujući dnevno i do 70 miliona dolara. Toliko novca je završavalo zakopano u poljima i podrumima da je, prema svedočenju njegovog brata Roberta, godišnje propadalo i do 10 odsto gotovine jer su je jeli pacovi i uništavala vlaga. U jednom periodu, Američka služba za borbu protiv droge (DEA) procenila je da je Eskobar posedovao lično bogatstvo od oko 30 milijardi dolara, što ga je svrstalo među najbogatije ljude na planeti.

Kolumbijska država bila je potresena terorom medeljinskog kartela: oboren je avion Avianke 1989. godine kako bi se uklonio predsednički kandidat koji se suprotstavljao narko-mafiji; detonirane su bombe u poslovnim centrima; ubijeno je više od 400 policajaca u samo jednoj godini. Eskobar je zbog siromašnima deljenih kuća i novca u sirotinjskim četvrtima postao dvostruka figura — omrznuti terorista za državu i heroizovani "dobrotvor" za deo stanovništva.

Predao se u junu 1991.

U junu 1991. godine, da bi izbegao izručenje Sjedinjenim Državama, predao se vlastima pod uslovom da kaznu služi u zatvoru koji će sam sagraditi. Tako je nastala "Katedrala", objekat sa panoramskim pogledom na Medeljin, luksuznim apartmanima, restoranom, discotecom i futbol terenima, u koji ni predsednik nije mogao da uđe bez Eskobarovog dopuštenja. Kada su američke službe dokazale da on iz tog "zatvora" nastavlja da komanduje ubistvima i trgovinom drogom, država je naredila njegovo premeštanje. On je pobegao u roku od nekoliko sati.

Usledila je 15-mesečna potera koju su predvodili Blok za poteru i general Ugo Martinéz, uz učešće više od 4.000 pripadnika snaga bezbednosti, desetina agenata CIA i DEA, te uz prećutnu pomoć rivalskog Kali kartela i paravojne grupe Los Pepes. Tokom operacije izvedeno je oko 13.000 racija, a poginulo je više stotina ljudi. Eskobarova mreža se rapidno osipala — njegovi najbliži saradnici ili su ginuli ili prelazili na drugu stranu.

Telefonski poziv sinu greška

Profimedia

 

Tragična greška bila je Eskobarov telefonski poziv sinu Huanu Pablu na rođendan. Signal je triangulacijom odmah lociran i Blok za poteru je opkolio kuću u kojoj se skrivao sa telohraniteljem Hesusom Agudelo, zvanim Limon. U panici su skočili kroz prozor. Limon je pogođen i pao je u dvorište, dok je Eskobar pokušao da beži preko krovova bosi i naoružan puškom i pištoljem. Pogođen je u glavu u trenutku kada se sklanjao iza zida krova, a nekoliko minuta kasnije policajci su se slikali nasmejani uz njegovo telo. Ta fotografija i danas predstavlja jedan od najpoznatijih prizora borbe države protiv organizovanog kriminala.

Više verzija o smrti narko bosa

Zvanična verzija tvrdi da je poginuo u razmeni vatre. Međutim, komandiri su godinama kasnije priznali da je moglo doći do egzekucije, jer je na snazi bio nalog da se "više ne igra žmurke“.

Njegov brat Roberto tvrdio je da je Pablo sam presudio sebi kako "policija ne bi slavila uhapšenog Eskobara“. DEA agenti koji su prvi stigli na lice mesta odbacili su tu tvrdnju uz argument da nije bilo tragova baruta oko rane.

Slavlje koje je eruptiralo u Kolumbiji trajalo je do zore. Međutim, ubrzo se pokazalo da smrt jednog čoveka ne znači kraj velikog narko-rata. DEA agent Havijer Penja kasnije će zapisati da je za povratak snabdevanja kokainom na nivo pre Eskobarove smrti bilo potrebno "manje od dve nedelje". Kali kartel je dočekao svojih pet minuta, a trgovina drogom se preselila u Meksiko, gde su novi narco-lordovi nastavili biznis koji Medeljin nikada nije istinski sahranio.

I dalje lebdi nad Kolumbijom

Tri decenije kasnije, Pablo Eskobar ostaje kontroverzna figura čija senka lebdi nad Kolumbijom: za jedne je monstrum čiji je teror ubijao decu i sudije, za druge sirotinjski heroj koji je gradio kuće i stadione. U svetskoj pop kulturi, serije, filmovi i knjige nastavili su da ga romantizuju, dok porodice hiljada žrtava i dalje žive posledice njegovog "carstva smrti."

Zorge Calle / AFP / Profimedia

 

Njegova smrt označila je kraj jedne epohe, ali ne i kraj trgovine drogom. Na mestu gde je pao, danas se turisti fotografišu, a ironija istorije ostaje neizbežna - čovek koji je Kolumbiju držao u strahu i zemlji nametnuo krvavu cenu svog bogatstva, postao je globalni mit koji preživljava duže od samog imperatora narko-sveta.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi