Hoće li Amerika da podeli Gazu? Kakva sudbina čeka enklavu koja je pretrpela nezamislivo razaranje

Američki Stejt department podržao je planove za uspostavljanje "alternativnih bezbednih zajednica" (ASC) u Gazi, što je deo američko-izraelskog plana koji bi, po svemu sudeći, podelio palestinsku enklavu na dva dela.

Portparol Stejt departmenta potvrdio je za Al Džaziru da podržava "pristup ASC", rekavši da se to "smatra najefikasnijim načinom za postizanje" cilja "što bržeg preseljenja ljudi u bezbedan smeštaj".

Plan ASC pojavio se poslednjih nedelja u okviru širih diskusija koje bi Gazu podelile na "zelenu zonu" koju kontroliše Izrael i "crvenu zonu" koju kontroliše palestinska grupa Hamas.

Malo je jasno kako bi plan funkcionisao, a detalji se još utvrđuju, ali opšti plan, prema izveštajima u Njujork tajmsu i drugim medijima, jeste da bi se rekonstrukcija u Gazi odvijala samo u oblastima koje kontroliše Izrael, a ne u onima gde Hamas još uvek deluje.

To znači da područja u kojima većina od procenjenih 2,2 miliona stanovnika Gaze i dalje živi, uključujući grad Gazu i centralne regione poput Deir El Balaha, neće biti obnovljeni uprkos očajnoj situaciji u kojoj Palestinci tamo i dalje žive.

- Rešavanje neposredne potrebe za sigurnim smeštajem u Gazi naša je glavna briga - rekao je portparol Stejt departmenta.

Tanjug/AP Photo

- Napori SAD usmereni su na obnovu u onim delovima Gaze gde trenutno živi većina stanovništva - dodao je portparol, iako nije bilo jasno da li to znači da će se obnova desiti i u područjima koja nisu pod kontrolom Izraela u okviru plana ASC ili se SAD nadaju da će se većina stanovništva Gaze preseliti u područja pod kontrolom Izraela.

Neki izveštaji sugerišu da bi ASC sastojala od kompleksa u kojima bi bilo smešteno 20.000 ili 25.000 ljudi u jedinicama veličine kontejnera, poput onih koje se trenutno koriste u sanaciji posledica rata. Trenutno nije jasno kako bi se ovi kompleksi mogli proširiti da bi se smestili svi Palestinci u Gazi.

- Ako bi oni (SAD i Izrael) mogli da uspostave odgovarajuću situaciju, ljudi bi se mogli tamo preseliti, ali to nije izvodljivo. Šta će uspostaviti, sa kakvom infrastrukturom? Bila bi potrebna voda, struja. Trebale bi godine - rekao je Husein, Palestinac iz Gaze, o planovima SAD.

Ko će to platiti?

U izraelskom ratu u Gazi poginulo je više od 69.700 Palestinaca. Sada, više od mesec dana nakon što je zvanično počelo primirje u Gazi, i dalje ima pitanja o tome šta će doneti sledeća faza sporazuma i kada će početi potpuna rekonstrukcija.

Tanjug/AP Photo

Za to vreme, Izrael nastavlja periodično da napada, ubivši najmanje 347 ljudi od početka primirja 10. oktobra.

Za one koji su preživeli, život je neverovatno težak. Najmanje 1,9 miliona ljudi u Gazi je raseljeno. Mnogi od njih su morali da beže više puta. Devedeset dva procenta stambenog fonda u Gazi je oštećeno ili svedeno na ruševine, ostavljajući stotine hiljada ljudi u šatorima, što je posebno nesigurna situacija kako se zima približava.

Uništenje zgrada u Gazi rezultat je izraelskih vazdušnih napada i granatiranja, kao i sistematske kampanje namernog rušenja na ogromnim delovima teritorije.

Zvaničnici citirani u Njujork tajmsu rekli su da je prvi kompleks za pomoć prinudnoj obnovi još daleko od završetka. Očekivalo se da će izraelski vojnici ove nedelje početi sa čišćenjem područja oko ostataka Rafe na jugu. Ali taj posao mogao bi biti odložen ako se naiđe na tunele, neeksplodiranu bojnu snagu ili ljudske ostatke.

Dve osobe uključene u projekat procenile su da bi troškovi samo početnog kompleksa mogli dostići desetine miliona dolara. Ukupno se očekuje da će troškovi rekonstrukcije Gaze iznositi najmanje 70 milijardi dolara i da će trajati nekoliko decenija. Nije jasno ko će finansirati rekonstrukciju.

Tanjug/AP Photo

Ko će platiti predložene komplekse ASC takođe nije jasno. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je, kako se navodi, isključila finansiranje, dok izraelski političari još nisu potvrdili svoj konačni stav.

Portparol američkog Stejt departmenta nije komentarisao finansiranje, a kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua nije odgovorila na zahtev za komentar.

Stvaranje nove Gaze

Iako malo Palestinaca trenutno živi u zoni Gaze koju kontroliše Izrael, tumači se da se nade SAD zasnivaju na ideji da bi razvoj, bezbednost i verovatno pristup medicinskoj nezi i socijalnoj zaštiti bili dovoljni da privuku ljude iz drugih delova Gaze.

Međutim, američke ambicije komplikuje to što je pristup "zelenoj zoni" za Palestince veoma ograničen, što će se verovatno nastaviti i u budućnosti.

Prema pisanju Njujork tajmsa, izraelske bezbednosne službe verovatno će sprovoditi provere prošlosti Palestinaca koji traže sklonište u novim kompleksima, što Izraelu daje pravo veta na to kome će biti dozvoljen ulazak.

Tanjug/AP Photo

U izveštaju se dodaje da su evropske diplomate izrazile zabrinutost da bi eventualni kriterijumi mogli da isključe veliki broj Palestinaca, uključujući državne službenike, poput policije i medicinskog osoblja, koji su radili pod 18-godišnjom upravom Hamasa nad enklavom, kao i članove njihovih porodica.

Agencije za pomoć rekle su da je ideja pružanja pomoći samo ljudima u određenim oblastima, isključujući druge, suprotna humanitarnim principima.

- Dostavljamo pomoć tamo gde su ljudi. Ne pružamo usluge tamo gde bismo želeli da ljudi budu. To je suprotno celokupnoj filozofiji pomoći i razvoja - rekla je Tamara Alrifai, direktorka za spoljne odnose palestinske agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNRWA).

Podela i smanjeni prostor

Arapski i evropski zvaničnici, kao i agencije poput organizacije "Refugees International", izrazili su zabrinutost da bi podela Gaze na crvene i zelene zone mogla da otvori put trajnoj podeli. Ideja je takođe izazvala poređenja sa okupacijama Bagdada i Kabula, gde su zelene zone postale zapadne enklave.

Međutim, predlog o podeli Gaze nije sasvim nov. Govoreći u aprilu, Netanjahu je govorio o planovima za "podelu" Gaze izgradnjom novog bezbednosnog koridora pod kontrolom Izraela između Rafe i Kan Junisa, sugerišući da se Izrael sprema da razdvoji dva grada.

U septembru je krajnje desničarski izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič okarakterisao Gazu kao "raj nekretnina", rekavši publici da je već u pregovorima sa Amerikancima o tome kako podeliti enklavu posle rata.

Smotrič i drugi izraelski lideri dosledno su pozivali Izrael da stvori ilegalna naselja za jevreje Izraelce u Gazi i u suštini protera palestinsko stanovništvo, što bi se smatralo etničkim čišćenjem.

U Gazi vesti o planovima SAD i Izraela za budućnost Palestinaca malo umiruju stanovništvo koje je pretrpelo haos i raseljeno je nakon dve godine izraelskih napada.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi