Polarna noć je počela: Stanovnici ove zemlje se oprostili od sunca na 64 dana!

Stanovnici Utkijagvika na Aljasci oprostili su se od Sunca na pune 64 dana – upravo je počela polarna noć koja će trajati do 22. januara 2026. godine. Grad će ponovo videti izlazak Sunca tek 26. januara, nešto posle 13.23 po lokalnom vremenu, čime će se završiti duga faza potpunog mraka.

Utkijagvik, nekada poznat pod imenom Barou, smešten je oko 800 kilometara severozapadno od Ferbanksa i ima oko 4.400 stanovnika. Reč je o najsevernijem naselju u Sjedinjenim Državama, lociranom na 71,17 stepeni severne geografske širine, tik uz obale Arktičkog okeana. Ovaj deo Aljaske poznat je i po arheološkim nalazištima starim preko 1.500 godina, a ekstremni klimatski uslovi deo su svakodnevice lokalnog stanovništva.

Dok je zima ovde obeležena više od dva meseca potpunog mraka, leto donosi skoro tri meseca neprekidnog dana – što pokazuje koliko se život na krajnjem severu razlikuje od ostatka sveta. Meštani su se odavno prilagodili ovoj smeni svetlosti i tame, a ritam života funkcioniše uprkos dugim periodima bez Sunčevih zraka.

Polarna noć nastaje zbog nagiba Zemljine ose, pa Sunce nedeljama ostaje sakriveno ispod horizonta. Prirodnu svetlost tokom ovog perioda obezbeđuju samo bledi sumrak i čarobni sjaj polarne svetlosti – aurore borealis.

Sličan fenomen odvija se i na Svalbardu, gde mračna sezona traje od kraja oktobra do sredine februara. Najintenzivniji deo mraka, poznat kao polarna noć, proteže se od 14. novembra do 29. januara. Iako se vremenski okvir malo razlikuje u odnosu na kontinentalni deo Norveške, ova sezona na Svalbardu ostaje posebna i upečatljiva. Budući da se arhipelag nalazi između norveškog kopna i Severnog pola, mračna sezona je tamo najduža u čitavoj Norveškoj. Tako, na primer, Tromseo ima 49 dana polarne noći, dok Longjerbjen ulazi u potpuni mrak čak 113 dana.

Pojava aurore, koju izazivaju solarne oluje i naelektrisane čestice koje ulaze u atmosferu, često je najlepši ukras polarne noći. Poslednjih dana zabeležene su tri snažne erupcije na Suncu, zbog čega bi svetlosne zavese zelene, ljubičaste i crvene nijanse ovog puta mogle da budu vidljive i mnogo južnije nego što je uobičajeno. Drevne civilizacije imale su raznolika tumačenja ovog spektakla, dok južnu verziju aurore – auroru australis – u punoj lepoti najčešće vide samo pingvini na Antarktiku, mada ponekad obasja i krajnje južne ljudske zajednice.

Polarno mrak igra i ozbiljnu meteorološku ulogu: doprinosi stvaranju polarnog hladnog vrtloga – ogromne mase hladnog vazduha nad Severnim polom. Ovaj vrtlog povremeno se spušta južnije, čak ispod 48. paralela, utičući na zimske vremenske prilike širom severne hemisfere.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi