Sastavljen je u tajnosti, bez konsultacije sa Kijevom: Šta do sada znamo o Trampovom planu za mir u Ukrajini?
20.11.2025 | 21:13
Zelenski je stavljen pred svršen čin
Copyright Profimedia
Američki i ruski zvaničnici navodno su napravili plan za okončanje rata u Ukrajini, a Vladimir Zelenski se danas sastao sa zvaničnicima Pentagona u Kijevu radi razgovora o tome.
Detalji nisu jasni, ali se veruje da ključni principi sporazuma od 28 tačaka, o kome su prve izvestile agencije Aksios, Fajnenšel Tajms i Njujok tajms, uključuju zahtev da Ukrajina ustupi ostatak Donbasa koji Rusija nije zauzela, prepolovi svoje oružane snage i smanji ili potpuno napusti određene vrste naoružanja, posebno rakete dugog dometa koje bi mogle da pogode ciljeve u Rusiji.
To bi značilo da je Ukrajina dužna da dobrovoljno preda Rusiji delove svoje teritorije koje Moskva nije mogla da zauzme.
Od Kijeva bi se takođe očekivalo da pristane na smanjenje ili obustavljanje američke vojne pomoći. Bilo kakvo buduće raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini, kako je predviđeno francusko-britanskom "Koalicijom voljnih", takođe bi bilo zabranjeno.
Sporazum navodno zahteva od Ukrajine i da prizna ruski kao zvanični državni jezik i da dodeli formalni status Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
U okviru sporazuma Ukrajina i Evropa mogle bi da dobiju neke američke bezbednosne garancije protiv buduće ruske agresije, iako nisu objavljeni detalji o tome šta bi to moglo da podrazumeva.
SAD su bile potpisnice Budimpeštanskog memoranduma o bezbednosti Ukrajine iz 1994. godine, koji je kasnije prekršila Rusija, i nije jasno kako bi je novi predlog zaštitio od sličnog scenarija u budućnosti.
Plan izgleda ponavlja maksimalističke zahteve Moskve i gazi brojne ukrajinske crvene linije i zahtevao bi ponižavajući zaokret od predsednika Zelenskog, koji je rekao da bi odustajanje od teritorija bilo neprihvatljivo.
Verovatno bi ga neprihvatljivim smatrali i evropski saveznici Ukrajine, koji dugo insistiraju da im treba dati ulogu u mirovnim pregovorima s obzirom na šire implikacije sporazuma po bezbednost kontinenta, posebno na istočnom krilu NATO-a.
Plan su, kako se navodi, sastavili ruski i američki zvaničnici, uključujući uticajnog šefa Fonda nacionalnog blagostanja Rusije, Kirila Dmitrijeva, koji je bio uključen u prethodne razgovore o Ukrajini i za koga se zna da je u kontaktu sa američkim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom.
Ispod objave novinara Aksiosa koji je objavio priču Vitkof je napisao kratku porukua "Mora da je ovo dobio od K", koju je brzo obrisao.
Nijedan američki zvaničnik nije zvanično potvrdio sadržaj plana, a zamenik šefa kabineta Bele kuće Stiven Miler rekao je novinarima da nema vesti ili saopštenja o ovoj temi.
Marko Rubio, američki državni sekretar, izdao je preko noći zagonetni odgovor na spekulacije, rekavši samo da "okončanje složenog i smrtonosnog rata kao što je onaj u Ukrajini zahteva široku razmenu ozbiljnih i realističnih ideja".
- Postizanje trajnog mira zahtevaće da obe strane pristanu na teške, ali neophodne ustupke. Zato razvijamo i nastavićemo da razvijamo listu potencijalnih ideja za okončanje ovog rata na osnovu doprinosa obe strane ovog sukoba - piše u njegovoj objavi na Iksu.
Detalji koji su poznati do sada
Sporazum Trampove administracije predviđao bi da Kijev prepusti kontrolu nad istočnim regionom Donbasa, ali da zadrži zakonsko vlasništvo. Rusija bi plaćala zakupninu za kontrolu nad regionom, rekli su zvaničnici upoznati sa sporazumom za britanski portal "Telegraf".
Plan od 28 tačaka razmotren je između SAD i Rusije u nedavnom nizu tajnih razgovora, što je obnovilo strahove da je Ukrajina isključena iz diskusija o svojoj budućnosti.
Pored toga što bi primorao Ukrajinu da preda teritoriju, sporazum bi prepolovio veličinu kijevske vojske i zabranio joj posedovanje raketa dugog dometa.
Takođe bi blokirao raspoređivanje stranih trupa u Ukrajini, okončao američku vojnu pomoć i sprečio sletanje stranih diplomatskih aviona u zemlju. Ruski jezik bi postao zvanični državni jezik, a Ruskoj pravoslavnoj crkvi bio bi dat zvanični status na okupiranim teritorijama.
Ukrajini bi bilo dozvoljeno da pregovara o bezbednosnim garancijama sa vladama SAD i Evrope kako bi pomogla u održavanju bilo kakvog prekida vatre.
Zvaničnici u ukrajinskoj prestonici odbacili su plan, a Rusija je negirala da je upoznata sa njim. Donald Tramp nije komentarisao sporazum, ali je u sredu otkrio da je nedavno rekao Vladimiru Putinu: "Dozvolite mi da rešim vaš prokleti rat".
Međutim, izvori su rekli da je Bela kuća rekla Vladimiru Zelenskom da mora da pristane na uslove, osećajući njegovu slabost zbog korupcijskog skandala koji je zahvatio vladu Ukrajine.
Nerealni uslovi
Zelenski je više puta isključio predaju celog Donbasa Rusiji kao cenu za mir. Ustupanje teritorije je dugogodišnji zahtev Putina, koji je ponovio i kad se sastao sa Trampom na Aljasci u avgustu radi mirovnih pregovora.
Nakon pritiska Kijeva i drugih zapadnih prestonica, američki predsednik je odbio taj potez, tvrdeći da bi o svakom prekidu vatre trebalo da se pregovara na osnovu trenutnih linija fronta.
Trampov plan za šemu zakupa zemljišta uklapa se u obrazac poslovnih dogovora koji se koriste za podršku mirovnim sporazumima.
Donbas je bogat mineralima. U zamenu za teritoriju od Moskve bi se moglo očekivati da plati naknadu za zemljište kako bi nadoknadila finansijske gubitke koji su nastali tako što je Kijev ostao bez pristupa sopstvenoj zemlji.
Ukrajina je, prema svom ustavu, obavezna da ustupanje teritorije stavi na javno glasanje, što bi verovatno propalo, ali bi to moglo da se izbegne sporazumom o zakupu.
Ubrzo nakon što se sporazum pojavio, general-potpukovnik Kit Kelog, Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu, objavio je ostavku. Bliski saradnik američkog predsednika rekao je da veruje da Rusija manipuliše kolegama zvaničnicima Trampove administracije.
Tajni pregovori
Izveštaji ukazuju na to da je plan sastavljen tokom trodnevnih razgovora Stiva Vitkofa, Trampovog mirovnog izaslanika, i Kirila Dmitrijeva, ruskog izaslanika, u Majamiju prošlog meseca.
Dmitrijev je rekao za Aksios da je optimističan u vezi sa sporazumom jer "smatra da se ruski stav zaista čuje".
Kazao je i da će SAD objasniti "koristi" mirovnog sporazuma Ukrajini i njenim evropskim saveznicima, dodajući da se pregovori odvijaju u vreme kada Moskva napreduje na terenu.
Strategija je ove nedelje podeljena sa Kijevom, a Rustem Umerov, šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, doleteo je u Majami na razgovore.
Razgovori su se održali nekoliko dana nakon što je otkazan samit Trampa i Putina u Mađarskoj, a SAD su naizgled zauzele oštar stav prema Rusiji uvođenjem sankcija za naftu.
Evropski izvori su za britanski "Telegraf" rekli da uglavnom nisu bili upućeni u detalje sporazuma. Vitkofa često privatno kritikuju evropski zvaničnici, koji veruju da ga previše lako pokolebaju ruski argumenti.
Tramp je, kako primećuju brojni analitičari, sve više frustriran ratom u Ukrajini, pošto je obećao da će okončati sukob prvog dana svog drugog mandata.
Očekivalo se da će Vitkof razgovarati sa Zelenskim u Turskoj u sredu, ali je sastanak odložen. Navodno je ukrajinski predsednik bio nezadovoljan predlogom nakon što su sa njim upoznati njegovi zvaničnici.
Jedan američki zvaničnik je rekao za Aksios da je sastanak odložen jer je Zelenski nameravao da donese alternativni plan, sastavljen sa evropskim partnerima, za koji SAD smatraju da bi bio neprihvatljiv za Rusiju i da bi promenio kurs u odnosu na dogovore postignute sa Umerovim.
Smatra se da su Katar i Turska uključeni u izradu novog mirovnog plana i da podržavaju posredničke napore SAD.
U sredu su Den Driskol, sekretar američke vojske, i delegacija Pentagona na visokom nivou stigli u Kijev "u misiju utvrđivanja činjenica kako bi se sastali sa ukrajinskim zvaničnicima i razgovarali o naporima za okončanje rata", rekao je portparol, pukovnik Dejv Batler.
Denis Šmigalj, ukrajinski ministar odbrane, rekao je da su se razgovori fokusirali na razmenu tehnologija dronova i podršku protivvazdušnoj odbrani koju nudi Vašington.
Bonus video