Zastrašujuće i zadivljujuće: 111.000 paukova isplelo najveću mrežu na svetu! (VIDEO)

Neverovatno otkriće biologa sa Mađarskog univerziteta u Rumuniji: dve vrste paukova koje su decenijama smatrane suparnicima, udružile su se i u potpunoj tami izgradile gigantsku mrežu u pećini između Grčke i Albanije. Naučnici su je nazvali “paukovim megagradom”.

Spektakl u tami: priroda kakvu još nismo videli

U pećini Sulfur Cave, na samoj granici između Grčke i Albanije, naučnici su otkrili prizor koji bi lako mogao da posluži kao scenario za naučnofantastični film. Na tlu prekrivenom kristalima sumpora, u vazduhu zasićenom vlagom i mirisom minerala, prostire se mreža površine od neverovatnih 106 kvadratnih metara.

U njoj živi i lovi više od 111.000 paukova, raspoređenih u višeslojnu, zajedničku strukturu. Biolozi sa Sapientia Hungarian University of Transylvania u Rumuniji, koji su sproveli istraživanje, kažu da takvo nešto nikada ranije nije viđeno.

– Reč je o ekološkom i evolutivnom fenomenu. Dve vrste koje u prirodi nisu poznate po saradnji, pa čak ni po toleranciji, ovde su stvorile zajednički dom. U mraku, bez biljaka i svetlosti, razvile su sopstveni svet – izjavio je vođa tima, profesor István Urák.

 

 

Dve vrste, jedan grad

Koloniju čine dve vrste:

Tegenaria domestica – poznata kao kućni ili štagarski pauk, uobičajen širom Evrope i Azije, koji obično živi samostalno;
Prinerigone vagans – manji, plošno mrežasti pauk koji pravi horizontalne mreže u niskom rastinju.

U normalnim okolnostima, Tegenaria često lovi i pojede manje vrste paukova, među kojima i Prinerigone. Međutim, u pećini Sulfur Cave, te dve vrste su – umesto da ratuju – počele da dele prostor i mreže.

Naučnici veruju da je ključ u uslovima sredine: potpuna tama, stalna temperatura od oko 17°C, i izuzetno visoka vlažnost omogućili su da se formira specifičan ekosistem u kojem je hrane dovoljno za sve.

Photo A: Marek Audy

 

Kako funkcioniše život u pećini bez svetlosti

Sulfur Cave nema ni traga fotosintezi. Svetlost ne dopire do njenih dubina, ali u toj tami ipak buja život – zahvaljujući procesu kemosinteze.

Na zidu pećine žive bakterije koje oksidišu sumpor i stvaraju biofilm, tanki sloj koji hrane larve mušica i nematoda. Te sitne mušice čine osnovu prehrambenog lanca – a pauci ih hvataju mrežama koje su srasle jedna u drugu, u više slojeva.

U takvom okruženju, gde je hrane u izobilju, agresija je nepotrebna. To je, prema istraživačima, glavni razlog zašto su se dve suparničke vrste udružile.

– Kada je resursa dovoljno, prirodna selekcija više ne forsira sukob. Tada se razvijaju oblici ponašanja koje ranije nismo smatrali mogućim, čak ni kod paukova – objašnjava Urák.

Photo A: Marek Audy

 

Genetika otkriva moguću evoluciju „novih“ paukova

Uzorci koje su naučnici prikupili pokazali su da su pauci iz pećine genetski drugačiji od svojih srodnika iz spoljnog sveta.
Izolovani stotinama, možda i hiljadama godina, ove kolonije su se prilagodile pećinskom životu, postale tolerantnije i čak razvile fine promene u pigmentaciji i veličini tela.

Zbog toga tim naučnika već predlaže novu hipotezu: moguće je da se u ovoj pećini dešava proces mikroevolucije, odnosno formiranja novih podvrsta koje će vremenom postati potpuno odvojene od svojih „nadzemnih“ rođaka.

Paukov megagrad: arhitektura prirode

Mreža se prostire preko više slojeva – kao višespratni stambeni kompleks. Na dnu su gusti levkovi Tegenarie, dok se u gornjim slojevima protežu horizontalne mreže Prinerigone.
Pauci se kreću međusobno kroz mrežu, a uočeno je da se ne napadaju – naprotiv, čak ponekad „dele plen“.

Ovaj model je jedinstven u svetu: nigde do sada nije zabeležena interakcija dve različite vrste paukova u zajedničkom lovištu.

– To je doslovno “pauk-grad”. Vidite zidove, tunele, prolaze – sve od svile. Svaka nit je deo ogromnog sistema koji funkcioniše besprekorno, bez haosa, bez borbi. To je mikroverzija grada u kojem svako zna svoje mesto – opisao je jedan od istraživača za Live Science.

Photo A: Marek Audy

 

Naučna i ekološka važnost otkrića

Ovo otkriće ne menja samo način na koji posmatramo paukove, već i naša shvatanja o adaptaciji i evoluciji u ekstremnim uslovima.
Pokazuje da društveno ponašanje može nastati čak i kod organizama koji se smatraju isključivo samotnjacima.

Istovremeno, naučnici upozoravaju da je potrebno strogo zaštititi ovu pećinu, jer bi svaka intervencija spolja – osvetljenje, buka, ili prekomerna poseta – mogla da naruši krhku ravnotežu kolonije.

 

Zanimljivosti koje su oduševile javnost

🕸️ Površina mreže: 106 m², što je veličina dvosobnog stana u centru Beograda.
🕷️ Broj paukova: više od 111.000 jedinki, od čega oko 69.000 Tegenaria domestica i 42.000 Prinerigone vagans.
🌋 Temperatura u pećini: 16,7°C, vlažnost skoro 100% tokom cele godine.
🔬 Hrana: mušice koje se hrane sumpornim biofilmom.
🌑 Svetlost: nema je ni u tragovima – jedini izvor energije je hemijska reakcija sumpora.

 

Lekcija iz tame

Priroda je još jednom pokazala da pravila nisu večna. Dve vrste koje su u svetu svetlosti neprijatelji, u tami su postale saveznici.
Njihova zajednička mreža, veća od bilo koje dosad otkrivene, simbol je neverovatne prilagodljivosti života – čak i u mestima gde čovek misli da nema ničega.

– Ovo je dokaz da život uvek pronađe način – zaključuju istraživači.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi