Ko je Zohran Mamdani, čovek koji je osvojio Njujork?
05.11.2025 | 21:02
Bivši rep muzičar postao prvi muslimanski gradonačelnik Njujorka
Copyright AP Photo/Yuki Iwamura
U gradu gde su se smenjivali milijarderi, policajci i biznismeni, od Fiorela La Gvardije do Majkla Blumberga i Bila de Blazija, Zohran Kvame Mamdani je sve – osim tipičnog američkog političara.
On je 34-godišnji sin ugandskog profesora i indijske rediteljke, musliman, rep izvođač i demokratski socijalista koji je pobedom na izborima 4. novembra 2025. postao 111. gradonačelnik Njujorka.
Njegova zakletva 1. januara 2026. biće trenutak koji se već upisuje u istoriju — jer prvi put u 400 godina postojanja grada, njegovim kormilom upravlja čovek koji nije ni hrišćanin, ni rođen u Americi.
Čim je Mamdani pobedio na izborima, u američkoj javnosti pojavilo se pitanje — da li bi jednog dana mogao da postane i kandidat za predsednika na izborima 2028. godine.
Odgovor je, međutim, jednostavan: ne može.
Razlog leži u Ustavu Sjedinjenih Američkih Država — po važećim pravilima, predsednik i potpredsednik mogu biti samo osobe rođene na tlu SAD, dok je Mamdani naturalizovani državljanin, rođen u Ugandi. Dakle, osim ako Kongres ne usvoji ustavne izmene, njegov politički domet, ma koliko rastao, ne može preći granicu Bele kuće.
Koreni u Africi i Indiji, detinjstvo u Kvinsu
Zohran je rođen 18. oktobra 1991. godine u Kampali, glavnom gradu Ugande.
Njegov otac, Mahmud Mamdani, profesor antropologije i političkih nauka, poznat je po knjigama o kolonijalizmu, rasizmu i globalnim nejednakostima.
Majka, Mira Nair, proslavila se u svetskoj kinematografiji filmovima Salaam Bombay!, Monsoon Wedding i The Namesake, kao i saradnjom sa Diznijem i Netflixom.
Porodica se najpre preselila u Južnu Afriku, a zatim u Sjedinjene Američke Države. U Kvinsu je Zohran odrastao u multietničkom okruženju — okružen Indijcima, Afroamerikancima, Jevrejima, Arapima i Grcima.
„Od malih nogu video sam da razlike nisu prepreka, nego bogatstvo. Njujork je moja škola života“, rekao je u intervjuu za The Guardian.
Rep muzika, Dizni i borba za stanove
Pre nego što se bavio politikom, Mamdani je bio rep izvođač.
Pod umetničkim imenom „Young Cardamom“, objavljivao je pesme o imigrantskom životu, neravnopravnosti i Njujorku kao gradu „koji nikad ne zagrli na isti način svakog“.
Kasnije je kao „Mr Cardamom“ sarađivao sa Diznijem na edukativnim projektima i komponovao muziku za kratke filmove namenjene tinejdžerima.
Nakon završetka studija na koledžu Boudoin u američkoj saveznoj državi Mejn, Mamdani se okrenuo društvenom aktivizmu. Radio je u Njujorku kao savetnik za stanovanje (housing counselor), gde je pomagao porodicama s niskim prihodima da izbegnu prinudna iseljenja.
„Slušao sam ljude kako plaču dok im policija iznosi nameštaj. To iskustvo promenilo je sve – i u meni, i oko mene. Politika je postala oruđe za dostojanstvo, a ne za moć“, rekao je kasnije.
Ulazak u politiku – progresivni talas
Godine 2020. izabran je u Skupštinu države Njujork, kao predstavnik 36. okruga (Astoria, Kvins).
Postao je prvi muškarac južnoazijskog porekla i prvi političar rođen u Africi u istoriji tog zakonodavnog tela.
Njegovi politički predlozi uključivali su besplatan javni autobuski prevoz, univerzalnu brigu o deci,
povećanje minimalne zarade, zamrzavanje kirija i izgradnju trajno pristupačnih stanova.
Njegov pristup, zasnovan na tzv. grassroots modelu (politika odozdo), doneo mu je podršku ikona američke levice – Bernija Sandersa i Aleksandrije Okasio-Kortez.
Oni su ga promovisali kao lice nove, multikulturalne, socijalno svesne generacije američkih političara.
Kako je osvojio Njujork
U trku za gradonačelnika ušao je kao autsajder.
Njegov protivnik u demokratskim primarnim izborima bio je bivši guverner Endru Kuomo – iskusni političar s milionima dolara i mrežom uticajnih donatora.
Ali Mamdani je imao ono što Kuomo nije: ljude. Na TikToku i Instagramu imao je milione pratilaca, a hiljade volontera su delile letke po kvartovima Bronksa i Kvinsa.
Njegova kampanja, koju je finansirao isključivo malim donacijama građana, postala je politički fenomen.
„Ako možeš da pokreneš ljude bez para, možeš da promeniš i zemlju bez straha“, govorio je tokom kampanje.
U junu 2025. pobedio je Kuoma u primarnim izborima, a zatim u novembru i u generalnim – s 57% glasova.
Njegov izbor smatra se istorijskim prelazom Njujorka na progresivno krilo Demokratske partije.
Tramp: „Komunista“, Mamdani: „Grad koji pobeđuje mržnju“
Politički zemljotres koji je izazvala Mamdanijeva pobeda odmah je doveo do reakcije aktuelnog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, koji je novog gradonačelnika Njujorka okarakterisao u oštrom tonu.
Tramp je Mamdanija nazvao „komunistom i socijalnim eksperimentom koji će uništiti Njujork“, tvrdeći da je „Demokratska partija potpuno prešla u ruke radikalne levice“.
U objavi na mreži Truth Social, predsednik SAD napisao je:
„Ovaj lik iz Ugande, koji misli da će pretvoriti Njujork u Havana City, dobio je izbore jer ga mediji vole — CNN, MSNBC, The New York Times i svi ostali iz tog korumpiranog kluba. Oni ne žele grad koji radi, već grad koji propoveda socijalizam. Pogledajte za šest meseci – grad će biti prljav, opasan i bankrotiran.“
Tom objavom Tramp je ponovo otvorio front protiv onoga što naziva „liberalnim establišmentom“ i „lažnim vestima“, optužujući velike medije da „stvaraju svoje političke idole“ i „guraju radikalnu levicu u srce Amerike“.
Njegova poruka brzo je postala viralna — dok su Fox News i Breitbart pozdravili predsednikovu „hrabrost da kaže istinu“, progresivni mediji su ocenili da je to napad na simbol nove, multietničke Amerike.
Tokom pobedničkog govora u Astoriji, Mamdani mu je poručio:
„Ako postoji grad koji može da pokaže Americi kako se pobeđuje mržnja, to je onaj koji ju je iznedrio.“
Tramp je gotovo istog trenutka na Truth Socialu napisao:
„I tako to počinje.“
Program: „Grad za sve, ne za 1%“
Novi gradonačelnik Njujorka, Zohran Mamdani, najavio je ambiciozan plan transformacije grada u naredne četiri godine — program u deset tačaka koji, kako kaže, kombinuje socijalnu politiku, ekonomsku pravdu i zelenu tranziciju.
Njegov koncept nosi radni naziv „City for All“ (Grad za sve) i predstavlja pokušaj da se Njujork redefiniše kao „socijalno pravedna metropola“, a ne kao „simbol luksuza i nejednakosti“:
1. Besplatan javni autobuski prevoz
Mamdani predlaže uvođenje potpuno besplatnog autobusnog prevoza na teritoriji Njujorka do 2028. godine.
Finansiranje bi se vršilo kroz porez na luksuzne nekretnine — konkretno na stanove i apartmane čija vrednost prelazi 5 miliona dolara, kao i dodatnim nametom na prazne investicione nekretnine.
„Ako možeš da platiš deset miliona za stan koji ne koristiš, možeš da pomogneš da drugi dođu do posla ili škole“, poručio je Mamdani.
Prema procenama njegovog kabineta, projekat bi koštao oko 2,4 milijarde dolara godišnje, ali bi istovremeno smanjio zagađenje, rasteretio saobraćaj i povećao mobilnost siromašnijih slojeva.
Kritičari ističu da bi ta mera mogla da optereti tržište luksuznih nekretnina, ali Mamdani odgovara da „grad nije tržište – grad su ljudi“.
2. Javno vlasništvo nad bankarskim uslugama
Jedna od najrevolucionarnijih mera je osnivanje Javne banke Njujorka (New York Public Bank) – finansijske institucije u vlasništvu grada, čiji bi cilj bio podrška malim biznisima, obrtnicima i građanima bez pristupa klasičnim kreditima.
Banka bi davala mikrokredite do 50.000 dolara s kamatama znatno nižim od komercijalnih, a delom bi se finansirala iz gradskog budžeta i poreza na transakcije velikih investicionih fondova.
Cilj je, kako kaže Mamdani, „da kapital ponovo služi ljudima, a ne obrnuto“.
Ova ideja ima podršku sindikata i univerziteta, ali i otpor Wall Streeta, koji u tome vidi „opasan presedan za tržište kapitala“.
3. Zapošljavanje 10.000 novih učitelja i socijalnih radnika
Obrazovanje i socijalna zaštita su središte njegovog programa.
Mamdani najavljuje zapošljavanje 10.000 novih učitelja, pedagoga i socijalnih radnika u javnim školama, naročito u siromašnijim delovima Bronksa, Kvinsa i Bruklina.
„Ne želim decu koja uče da prežive. Želim decu koja uče da sanjaju“, izjavio je Mamdani.
Plan uključuje i povećanje plata prosvetarima za 15% u prvoj godini mandata, kao i uvođenje psihološke podrške u svakoj osnovnoj školi.
Procene pokazuju da bi troškovi programa iznosili oko 1,8 milijardi dolara godišnje, a pokrili bi se delom iz ukidanja subvencija za privatne škole i poreza na luksuzne kancelarije na Menhetnu.
4. Zelena infrastruktura i klimatska tranzicija
Pod sloganom „Zeleni grad je pravedan grad“, Mamdani planira masovne investicije u solarne panele, gradske bašte, reciklažne centre i zelene krovove.
Do 2030. godine cilj je da 60% gradske energije dolazi iz obnovljivih izvora.
U planu je i „Green Job Initiative“, projekat koji bi otvorio 50.000 radnih mesta u održivoj energetici, građevini i javnim službama.
Prioritet će imati lokalni radnici i porodice sa niskim prihodima.
Očekuje se da program delimično finansira savezna vlada kroz Climate Justice Fund, ali i novi porez na emisije CO₂ za velike korporacije sa sedištem u Njujorku.
5. Zamrzavanje kirija i zabrana „corporate landlord“ otkupa
Najkontroverznija tačka programa tiče se stanovanja.
Mamdani najavljuje zamrzavanje rasta kirija u regulisanim stanovima i ograničavanje kupovine stambenih zgrada od strane investicionih fondova i korporacija.
Ova mera, poznata kao anti-corporate landlord act, ima za cilj da spreči masovno otkupljivanje stanova radi špekulacija i dizanja kirija.
„Stan nije roba, već osnovno ljudsko pravo“, rekao je u kampanji.
Prema izveštajima New York Timesa, gotovo 30% stanova u Njujorku danas je u vlasništvu fondova, dok broj iseljenja raste svake godine.
Mamdani planira da uvede gradsku regulativu kojom bi se ograničilo vlasništvo jednog subjekta na maksimalno 500 stambenih jedinica.
6. Reforma policije i investicije u zajednice
Jedna od tema koja izaziva podeljena mišljenja.
Mamdani predlaže „reinvestiranje u zajednice“ – preusmeravanje dela budžeta NYPD-a u programe za prevenciju nasilja, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu u rizičnim zonama.
To ne znači ukidanje policije, već promenu prioriteta.
„Bezbednost se ne gradi batinom, već pristojnim životom“, izjavio je.
Njegovi kritičari tvrde da time „ugrožava red i zakon“, dok aktivisti pozdravljaju pristup kao „konačno ljudski“.
7. Zdravlje i dostupna psihijatrijska zaštita
Njujork se već godinama suočava s krizom mentalnog zdravlja, naročito među beskućnicima i migrantima.
Mamdani planira gradsku mrežu centara za psihijatrijsku i socijalnu pomoć, dostupnih 24 sata dnevno, uz „nultu listu čekanja“.
Takođe, želi da se otvori prva gradska klinika za lečenje zavisnosti bez kaznenih posledica, po modelu Kanade i Portugala.
8. Migracije i integracija
Kao dete imigranata, Mamdani je odlučan da redefiniše politiku prema migrantima.
Planira da osnuje Ured za integraciju i kulturnu raznolikost, koji bi pružao pravnu pomoć, kurseve jezika i programe zapošljavanja za novopridošle porodice.
U saradnji s državnim institucijama, želi da smanji broj deportacija i ukine saradnju grada sa ICE-om (imigracionom službom).
9. Poreska reforma i „pravda odozdo“
Njegov fiskalni plan zasniva se na sloganu: „Grad ne može biti slobodan ako budžet nije pravedan.“
Uveo bi povećanje poreza na dobit korporacija iznad milijardu dolara, kao i progresivni porez na dividende i kapitalnu dobit, dok bi smanjio namete malim biznisima i zanatlijama.
Time bi, prema projekcijama njegovog tima, budžet dobio dodatnih 4,6 milijardi dolara godišnje – novac koji bi išao u obrazovanje, stanovanje i zdravstvenu zaštitu.
10. Demokratizacija gradske vlasti
Mamdani želi da svaka odluka gradskog saveta bude dostupna u realnom vremenu putem otvorenih podataka.
Planira uvođenje platforme „People’s Vote NYC“, na kojoj bi građani mogli da glasaju o lokalnim pitanjima – od izgradnje parkova do budžeta kvartova.
„Ako želimo demokratiju u zemlji, počnimo od grada“, rekao je na predstavljanju programa.
Koliko je realan plan Mamdanija?
Prema ocenama američkih analitičara i ekonomskih komentatora, program Zohrana Mamdanija deluje ambiciozno, ali teško potpuno ostvarivo u praksi. Njegove socijalne i ekonomske mere – besplatan prevoz, javna banka, zapošljavanje 10.000 učitelja i masovna gradnja pristupačnih stanova – imaju široku podršku građana, ali bi zahtevale drastično povećanje budžeta i duboke zakonske izmene koje gradonačelnik ne može sam da sprovede.
Stručnjaci ističu da su pojedine tačke izvodljive u fazama, poput ograničenog besplatnog prevoza i većeg ulaganja u obrazovanje, dok su radikalnije inicijative, kao što su potpuna zamrzavanja kirija i porez na luksuzne nekretnine, verovatno osuđene na političke kompromise i otpor finansijskog sektora.
Kako navode The Nation i City Journal, uspeh programa zavisiće od njegove sposobnosti da izgradi koaliciju u gradskom savetu i da obezbedi podršku savezne vlade, jer bi bez institucionalnog konsenzusa Njujork mogao postati grad velikih ideala – ali i velikih fiskalnih tenzija.
Lični život i javni imidž
Početkom 2025. oženio se Ramom Duvadži, umetnicom sirijsko-američkog porekla koju je upoznao preko aplikacije Hinge.
Par živi u Astoriji, bez luksuzne rezidencije, a Mamdani svakodnevno koristi bicikl i metro.
Do sada se predstavljao kao skroman, autentičan, gotovo anti-holivudski političar, kako prenose američki mediji.
Vreme će pokazati i da li je i zaista uspešan, ili je samo "zvezda tik-tok-a" koja je građanima "prodala" priču koju su želeli da čuju. Popularna retorika ne znači nužno i da je ostvariva.