Vladar koji je Indiju istrgao iz ruku Britanaca i koji je sa Titom osnovao "Nesvrstane" (FOTO)

Na današnji dan pre 57 godina, tačnije 1964, preminuo je prvi premijer Indije Džavaharlal Nehru, koji se, posle Gandija, smatra najznačajnijim borcem za oslobođenje te zemlje od kolonijalnog ropstva. Pojavio se kao eminentni vođa Indijskog pokreta za nezavisnost pod mentorstvom Mahatme Gandija i služio je kao indijski premijer od uspostavljanje nezavisne države 1947. godine do svoje smrti.

Rođen je 14. novembra 1889. u mestu Alahabad, kao sin dobrostojećeg bramanskog advokata iz Kašmira. Kada je imao 16 godina otišao je u Englesku i pohađao Herou školu i Univerzitet u Kembridžu. Na Kembridžu je studirao pravne nauke.

U Indiju se vratio 1912. godine. Politikom je počeo da se bavi došavši u dodir s učenjima Gandija 1919. godine, kada počinje i njegovo aktivno učešće u oslobodilačkom pokretu. Iako Gandijev sledbenik, nije delio njegovo uverenje u pasivan otpor, već je smatrao kako treba primeniti sve raspoložive mere. Britanske vlasti zatvarale su ga devet puta, a u zatvoru je proveo ukupno 13 godina.

Pri rešavanju unutrašnjih problema imao je velikih poteškoća, kako u opoziciji, tako i u sopstvenoj stranci. Stoga je odložio pitanje nacionalizacije i agrarne reforme koju je želeo da sprovede mirno, polako i zakonskim putem. Istakao se i kao borac protiv kastinskog sistema.

Bio je jedan od inicijatora Pokreta nesvrstanih. Takođe je bio i jedan od inicijatora azijsko-afričke konferencije u Bandungu 1955. godine.

Preminuo je u Nju Delhiju 27. maja 1964. godine od srčanog udara.

Njegovi potomci, ćerka Indira Gandi i unuk Radživ Gandi, takođe su ostavili značajan trag u indijskoj politici.

Unutrašnja politika

Od 1912. član je Indijskog nacionalnog kongresa, a 1918. izabran je u Sveindijski nacionalni komitet. Od 1926. do 1928. bio je generalni sekretar Sveindijskog kongresnog komiteta. Godine 1929. biva izabran za predsednika Kongresne stranke. Istu funkciju obavljao je i 1936, 1937 i 1946.

Godine 1946, kada su Britanci otpočeli pripreme za povlačenje iz Indije, pozvan je da oformi prelaznu vladu koja će organizovati prelazak iz britanske kolonije u nezavisnu zemlju. Dana 15. avgusta 1947. godine, kada su vršena poslednja povlačenja Britanaca i kada je uspostavljan samoupravni dominion u okviru britanskog Komonvelta, izabran je za prvog predsednika vlade i ministra spoljnih poslova.

U nekoliko narednih godina Nehru je bezuspešno pokušavao da spreči deobu Indije na hindu i muslimansku državu. Uprkos njegovim velikim naporima, utemljena je nezavisna muslimanska država Pakistan.

Ostao je na mestu predsednika vlade i nakon što je status britanskog dominiona ukinut i Indija 26. januara 1950. godine donošenjem ustava postala republika. Tu funkciju je obavljao do svoje smrti. Pored premijerske funkcije i funkcije ministra inostranih poslova, u nekoliko navrata je, takođe, bio na čelu indijskog ministarstva finansija i ministarstva odbrane.

Spoljna politika

Javno se suprotstavljao Hitlerovom i Musolinijevom fašizmu. Posetio je Barselonu u vreme Španskog građanskog rata, izražavajući simpatije prema španskoj republikanskoj vladi. Godine 1938. posetio je Čehoslovačku, a nije otišao u Italiju i Nemačku, gde je bio pozvan.

Nehru je podržao rezoluciju Ujedinjenih nacija iz 1950. godine o Koreji, suprotstavio se britanskim i francuskim potezima 1956. u Sueckom kanalu, a 1959. godine Kini je poručio da će indijske granice braniti ako treba i vojnom silom.

U spoljnoj politici nastojao je da očuva neutralnost u Hladnom ratu. U skladu sa tom političkom opcijom, s Titom i Naserom je osnovao Pokret nesvrstanih. Sa simpatijama je gledao na sve oslobodilačke pokrete u svetu. Posebno je nastojao da sa Narodnom Republikom Kinomuspostavi što bolje odnose , koji su bili tradicionalno zategnuti.

Pokret nesvrstanih

Razgovor indijskog premijera Džavarharlala Nehrua i egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera budno je pratio predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito na Brionima 1956. godine. Tog jula, oni su dogovorili osnivanje Pokreta nesvrstanih i dogovor zapečatili Brionskom deklaracijom, u kojoj se, između ostalog, navodilo da se mir ne može postići podelom, već težnjom ka kolektivnoj sigurnosti u svetskim razmerima i proširivanjem oblasti slobode, kao i okončanjem dominacije jedne zemlje nad drugom.

Borba za indijsku nezavisnost

U roku od nekoliko meseci od povratka u Indiju 1912. godine, Nehru je prisustvovao godišnjoj sednici Indijskog nacionalnog kongresa u Patni. Kongres je 1912. bio stranka umerenih i elite, i Nehru je bio uznemiren zbog onoga što je doživeo, „u velikoj meri kao aferu više klase koja poznaje engleski jezik”.

Pročitajte još:

Pokret koji je Jugoslaviju vinuo u nebesa: Kako je Tito uspeo da ujedini ceo svet i šta je danas sa Nesvrstanima (FOTO+VIDEO)

Sve je isto, samo njega nema! (FOTO)

“Državnička sahrana, sahrana jedne države”: Dosad neviđene slike sa Titove sahrane na izložbi u “Kvaci 22”

Nehru je imao sumnje u pogledu efikasnosti Kongresa, ali se složio da radi za partiju, u znak podrške Indijskom pokretu za građanska prava koji je predvodio Mahatma Gandi u Južnoj Africi, prikupljajući sredstava za pokret 1913. godine. Kasnije je vodio kampanju protiv rada po ugovoru i sličnih diskriminacija sa kojima su se suočili Indijci u britanskim kolonijama.

Prvi veliki nacionalni angažman Nehrua došao je na početku Pokreta nesaradnje 1920. godine. On je predvodio pokret u Ujedinjenim provincijama. Nehru je bio uhapšen po optužbama delovanja protiv vladinih aktivnosti 1921. godine i pušten je nekoliko meseci kasnije. U razdoru koji je nastao unutar Kongresa posle iznenadnog zatvaranja Pokreta nesaradnje, nakon incidenta u gradu Čauri Čaura, Nehru je ostao lojalan Gandiju i nije se pridružio Svaraž stranci, koju su formirali njegov otac Motilal Nehru i CR Das.

Nehru je igrao vodeću ulogu u razvoju internacionalističke perspektive borbe za nezavisnost Indije. Tražio je inostrane saveznike za Indiju i formirao veze sa pokretima za nezavisnost i demokratiju širom sveta. Godine 1927. njegovi napori su se isplatili i Kongres je pozvan da prisustvuje zasedanju kongresa potlačenih nacionalnosti u Briselu u Belgiji. Sastanak je sazvan radi koordiniranja i planiranja zajedničke borbe protiv imperijalizma. Nehru je predstavljao Indiju i izabran je u izvršni savet Lige protiv imperijalizma, koja je formirana na tom sastanku.

Sve više, Nehru je borbu za nezavisnost od britanskog imperijalizma video kao multinacionalni napor raznih kolonija i dominiona imperije. U tome je i uspeo 1947. godine.

Međutim, neke njegove izjave po ovom pitanju tumače se kao saučesništvo sa usponom Hitlera i njegovih usaglašenih namera. Suočen sa ovim tvrdnjama, Nehru je odgovorio: – Mi imamo simpatije za nacionalni pokret Arapa u Palestini, jer je usmeren protiv britanskog imperijalizma. Naše simpatije ne mogu biti oslabljene činjenicom da se naš nacionalni pokret poklapa sa Hitlerovim interesima.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi