Pokret koji je Jugoslaviju vinuo u nebesa: Kako je Tito uspeo da ujedini ceo svet i šta je danas sa Nesvrstanima (FOTO+VIDEO)
Beograd je jedini grad u svetu koji je bio domaćin Samita nesvrstanih tri puta
Tog 4. maja 1980. godine gotovo čita Jugoslavija bila je u suzama zbog smrti predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita. Tog dana sve je stalo, a njegova smrt zasigurno je promenila događaje kako u Jugoslaviji, tako i u čitavom svetu. Mnogi su baš tog dana shvatili da njegovim odlaskom odlazi i zemlja koja je u tom trenutku bila jedna od snažnijih po svim parametrima.
Više od četiri decenije kasnije mišljenja su oprečna. Dok je za neke heroj, za druge zločinac, ipak niko ne može da ospori ugled moćne države kojom je rukovodio. Ali, Tito nije bio samo ključna figura u životima Jugoslovena, već je bio i značajan faktor u dešavanjima širom sveta. Kada bismo odabrali jednu stvar kojom bismo mogli da definišemo njegov politički kredibilitet to bi bio Pokret nesvrstanih.
Profimedia
Osnovan kao izraz nastojanja velikog broja zemalja u razvoju, većinom nastalih u u procesu dekolonizacije, kako bi se stvorila svojevrsna politička alternativa u periodu kada je svet bio duboko podeljen, Pokret nesvrstanih za zemlje članice bio je idealan način da se izbegne jedan vohno-politički blok i da se artikulipe samostalan spoljnopolitički nastup.
Nakon konferencije u Bandungu, Indonezija, 1955. godine, gde su zacrtani principi miroljubive koegzistencije, prva Konferencija nesvrstanih zemalja održana je 1961. godine u Beogradu – na inicijativu SFRJ. U periodu Hladnog rata Pokret nesvrstanih zemalja je odigrao značajnu ulogu u očuvanju mira i smirivanju međublokovskog nadmetanja, a pogotovo u ubrzanju procesa dekolonizacije. Predstavljao je značajan faktor borbe za poštovanje ravnopravnosti i suvereniteta zemalja, kao i nastojanja u pravcu ravnomernog ekonomskog i socijalnog razvoja.
Beograd centar sveta
U leto 1961, vreme Hladnog rata između Vašingtona i Moskve, Beograd se spremao da ugosti veliki i važan međunarodni događaj. Po centru grada i na aerodromu vijorile su se zastave 25 zemalja sa četiri kontinenta koje nisu pripadale ni istočnom, ni zapadnom bloku. Stotine ljudi su izašle 1. septembra na Terazije i trg ispred tadašnje Savezne skupštine da pozdravi zvaničnike, mahom iz afričkih i azijskih zemalja poput Indije, Indonezije i Egipta, koje su se polako oslobađale kolonijalne vlasti.
Takođe, Beograd je jedini grad u svetu koji je bio domaćin Samita nesvrstanih tri puta: 1961. godine, 1989. godine i prilikom obeležavanja 50. godišnjica postojanja, 2011. godine.
Kako je sve počelo?
Razgovor indijskog premijera Džavarharlala Nehrua i egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera budno je pratio predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito na Brionima 1956. godine. Tog jula, oni su dogovorili osnivanje Pokreta nesvrstanih i dogovor zapečatili Brionskom deklaracijom, u kojoj se, između ostalog, navodilo da se „mir ne može postići podelom, već težnjom ka kolektivnoj sigurnosti u svetskim razmerima i proširivanjem oblasti slobode, kao i okončanjem dominacije jedne zemlje nad drugom”.
Potom je održana prva konferencija, u kojoj je Beograd bio centar sveta. Na samitu su se okupili lideri država oko zajedničke ideje – da naprave protivtežu u tada blokovski podeljenom svetu, suprotstave se kolonijalizmu i trci u naoružavanju.
– Smatram da ćemo mi učiniti veliku uslugu svetu, ako jasno i odlučno ukažemo na put koji vodi ka smirivanju, ka slobodi, ravnopravnosti i miroljubivoj saradnji svih naroda – rekao je u uvodnom obraćanju Josip Broz Tito, predsednik Jugoslavije – jedne od država stubova Pokreta.
Posle svestrane razmene mišljenja, u kojoj je glavna pažnja bila posvećena opasnostima na svetski mir, problemima razoružanja, kolonijalizma i ekonomskog razvoja, usvojeno je i nekoliko dokumenata: Deklaracija šefova država ili vlada, Izjava o opasnosti od rata i apel za svetski mir, kao i pisma identičnog sadržaja predsedniku vlade Sovjetskog Saveza Hruščovu i predsedniku SAD Kenediju.
Pokret je imao određenu ulogu u oslobađanju pojedinih zemalja od kolonijalnih sila, ali je od osnivanja pokazivao slabosti. Nesvrstani su rešili da se, u blokovski podeljenom svetu gde su „tenzije između SAD i SSSR rasle” nametnu kao „mirnodopska struja, koja poziva sve zemlje da na miran način rešavaju svoje sporove”.
Iako u Pokretu nije bilo formalnog vođstva, na neformalnom čelu su se, kao inicijatori osnivanja, našli zvaničnici tri države – Jugoslavija, Indija i Egipat. Tito je ubrzo izbio na prvo mesto kao neformalni vođa.
Osnovni ciljevi Pokreta nesvrstanih, 1961:
1. Jačanje demokratije i jačanje uticaja najširih društvenih slojeva na rešavanje društvenih i ekonomskih problema;
2. Borba protiv kolonijalizma, neokolonizalizma i imperijalizma;
3. Postepeno razoružavanje i ukidanje stranih vojnih baza, proglašavanje Afrike bezatomskom zonom.
*Iz govora predsednika Gane Kvame Nekrumaha na otvaranju samita u Beogradu
Gadafi u Beogradu
Te osamdesete godine bile su burne u celom svetu. Nazirao se pad Berlinskog zida 1989. godine, kraj Varšavskog ugovora i završetak “hladnog rata”. A Beograd je po drugi put bio domaćin Samita nesvrstanih, ovoga puta u Centru “Sava”. Svetske promene doveli su i do pada političkog značaja i moći Pokreta.
Verovatno je to bio povod da, prema mnogima, centar dešavanja Samita bude Muamer el-Gadafi, predsednik Libije. Ekscentričan i ekstravagandan kao ličnost i kao predsednik, on je u Beograd stigao sa svoijm telohranieljkama “amazonkama”, doveo krdo kamila, punokrvne arapske konje i sve to začinio pustinjskim šatorom, kao svojom rezidencijom tokom Konferencije.
Arhiva
Tada su “beogadske ulice pričale” da će Gadafi šator razapeti kod centra “Sava”, pa u Dobanovcima, da bi na kraju završio u libijskoj rezidencije na Dedinju. I u zvaničnom nastupu Gadafi je bio, blago rečeno, specifičan – “izašao je u nacionalnoj nošnji bele boje, ogrnut dugačkim belim plaštom preko oba ramena, sa kožnim jelekom i crnim fesom na glavi.
Do mikrofona ga je pratilo 11 telohranitelja – šest muškaraca u radničkim odelima i pet žena, od kojih dve u maskirnim uniformama i sa crvenim beretkama”, preneli su tadašnji izveštači.
Unutrašnje nesuglasice
Istoričari se slažu da Pokret, uprkos širenju na 120 država, koje predstavljaju većinu potrebnu za donešenje odluka u Ujedinjenim nacijama, i u kojima živi 55 odsto svetskog stanovništva, danas više nema uticaj po kojem je bio prepoznatljiv u drugoj polovini 20. veka.
Prve pukotine u pokretu nastale su još u vreme Hladnog rata, kada su pojedine zemlje članice počele da se priklanjaju Sovjetskom Savezu, odnosno SAD. To se pogotovo odnosi na Kubu i njenog vođu Fidela Kastra, koji je potom kritikovan da je priklanjanjem Sovjetima kompromitovao ceo Pokret nesvrstanih.
A dodatno je harmonija narušena kada je Sovjetski Savez napao Avganistan, pošto su pojedine države podržavale SSSR, a neke druge Avganistan.
Pročitajte još:
Međutim, Pokret su i ranije potresale unutrašnje nesuglasice oko pitanja kao što je nezavisnost Zapadne Sahare, danas „sve više zabrinjava činjenica”; što se poslednji samiti održavaju u „represivnim državama” poput Irana (2012), Venecuele (2016) i Azerbejdžana (2019).
Jedan od poteza koji su Nesvrstani povukli, a koji je izazvao trvenja unutar pokreta, faktičku granicu između Maroka i Zapadne Sahare do danas ostavlja teško miniranom. Ujedinjene nacije su sedamdesetih stavile Zapadnu Saharu na Listu teritorija koje nemaju samoupravu i za koje se smatra da nisu do kraja dekolonizovane.
Na samitu na Kubi 1979. godine, poslednjem na kojem je učestvovao Tito, Nesvrstani, kao pokret protiv kolonijalizma, podržali su „pravo naroda Zapadne Sahare na samoopredeljenje”. To je dovodelo do paralize Pokreta nesvrstanih, članice su se polarizovale i to je ozbiljno otežavalo rad.
Kako su prolazile godine, i nakon završetka Hladnog rata Pokret nesvrstanih počeo je da gubi uticaj širom sveta. Ipak, za razliku od Jugoslavije, koja je bila jedan od osnivača, a potom i uticala da opstane, Pokret nesvrstanih i dalje postoji, ali bez značajnijeg uticaja na geopolitička i ekonomska dešavanja u svetu.
Pet osnovnih principa Pokreta nesvrstanosti: uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, uzajamno nenapadanje, uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove, jednakost i uzajamna korist, miroljubiva koegzistencija.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari