Provociranje trećeg svetskog rata: Zašto su američke rakete "Tomahavk" crvena linija za Rusiju? (VIDEO/FOTO)

Rusija kaže da pažljivo prati zahtev Ukrajine Sjedinjenim Američkim Državama za rakete dugog dometa "Tomahavk" koje bi mogle da povećaju sposobnost Kijeva za udare duboko u njenoj teritoriji.

Zahtev je došao u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp izgleda menja stav o podršci Ukrajini i okreće se protiv Rusije zbog rastuće frustracije zbog ratnih poteza predsednika Vladimira Putina, bez obzira na sastanak na Aljasci u avgustu.

Obraćajući se medijima prošlog ponedeljka, portparol ruske vlade Dmitrij Peskov tvrdio je da oružje, ako bude isporučeno, neće biti prekretnica u ratu. Međutim, sugerisao je da bi SAD mogle da pređu crvenu liniju koju je Moskva ranije postavila zbog onoga što vidi kao direktno mešanje ukrajinskih saveznika u tekući rat.

- Pitanje, kao i ranije, jeste sledeće: ko može da lansira ove rakete? Da li samo Ukrajinci mogu da ih lansiraju ili američki vojnici moraju to da urade? Ko određuje ciljeve ovih raketa? Američka strana ili sami Ukrajinci? - upitao je Peskov.

U objavi istog dana na Telegramu bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev upozorio je da bi takvo mešanje moglo dovesti do rata sa "oružjem za masovno uništenje".

Profimedia

Evo šta do sada znamo o stavu SAD o raketama "Tomahavk" i šta bi njihova isporuka Ukrajini mogla da znači.

Koje oružje je Ukrajina tražila i kako su SAD odgovorile?

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, rekao je da je tražio rakete "Tomahavk" kada se sastao sa američkim liderom Donaldom Trampom u Njujorku na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija pretprošle nedelje.

Ranije je američka vlada pod vođstvom Džoa Bajdena ograničila Kijev da koristi američko oružje za napad na Rusiju kako bi se izbegla eskalacija tenzija sa Putinom. Ukrajini je bilo dozvoljeno da cilja ruske položaje na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji.

Međutim, u intervjuu za američki medij Aksios prošle nedelje, Zelenski je tvrdio da mu je Tramp rekao da bi Ukrajina mogla da uzvrati na ruske napade na sličan način: na primer, napadom na energetsku infrastrukturu ako Rusija cilja energetske resurse Ukrajine.

Govoreći na Foks njuzu u nedelju, potpredsednik SAD Džej Di Vens potvrdio je da američka vlada sada razmatra zahtev Kijeva za isporuku "Tomahavka". Vens nije otkrio detalje, ali je rekao da će Tramp doneti "konačnu odluku".

Profimedia

U međuvremenu, Kit Kelog, specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu, takođe je komentarisao zahtev kasnije u nedelju govoreći u posebnoj emisiji na Foks njuzu. Kelog je rekao da Trampova administracija već dozvoljava Kijevu da udari duboko u Rusiju u određenim slučajevima i da "ne postoje takve stvari kao što su bezbedna mesta".

Ove sedmice Tramp je rekao da je doneo odluku o dalekometnim raketama, ali iz njegove izjave nije bilo jasno da je ona u korist Ukrajine ili ne.

Šta su rakete "Tomahavk"?

Projektili "Tomahavk" su podzvučne krstareće rakete dugog dometa koje se mogu lansirati sa brodova, podmornica ili iz kopnenih lansera. Imaju mogućnosti dugog dometa i dubokog udara i mogu pogoditi ciljeve udaljene 1.250-2.500 kilometara.

Nose visokoeksplozivne bojeve glave dizajnirane da prodru u tvrde ciljeve poput vojnih bunkera. Takođe su veoma brze: izbegavaju radarsko otkrivanje leteći velikim podzvučnim brzinama dok održavaju male visine.

 

 

Američka mornarica koristi "Tomahavk" od 1970-ih. Rakete trenutno proizvodi isključivo američki proizvođač oružja "RTX".

Zašto Ukrajina želi "Tomahavke"?

Kijev već dugo traži moćne rakete dugog dometa za napade na Rusiju, ali njegovi zapadni saveznici, koji čine Severnoatlantski pakt (NATO), uglavnom su oklevali da rizikuju veći sukob ako pristanu da ih obezbede.

Vremenom su neki donekle ublažili svoj stav i dali Ukrajini više slobode u načinu na koji koristi oružje koje isporučuju.

Samo nekoliko nedelja pre kraja svog predsedničkog mandata prošlog novembra, bivši američki predsednik Džo Bajden ublažio je ograničenja u korišćenju američkih raketa, delimično zato što je Tramp tokom svoje predsedničke kampanje izjavio da neće dalje podržavati Ukrajinu.

U maju 2023. godine Velika Britanija je počela da isporučuje britansko-francuski sistem "Storm Šedou" (ili "SKALP" u Francuskoj), raketu dugog dometa težine 1.300 kilograma i dometa oko 250 kilometara. Zatim je, u avgustu 2024. godine, Velika Britanija takođe dozvolila Kijevu da direktno koristi njihovo oružje protiv Rusije.

Profimedia

U aprilu 2024. godine SAD su poslale Ukrajini svoje taktičke raketne sisteme vojske (ATACMS), raketni artiljerijski sistem zemlja-zemlja dugog dometa koji može da pogodi ciljeve udaljene do 300 kilometara.

Međutim, i sistemi "Storm Šedou" i ATACMS imaju ograničen domet i eksploziv u poređenju sa "Tomahavkom".

Ukrajina je razvila sopstvene sisteme dronova i raketa kako bi zaobišla ograničenja svojih saveznika u korišćenju njihovog oružja, uključujući turbomlazni dron "Palijantisija", kojim se Kijev hvali da može da pogodi ciljeve udaljene oko 650 kilometara.

U avgustu je Ukrajina takođe predstavila "Flamingo", raketu koja se lansira sa zemlje i za koju tvrdi da može da cilja lokacije udaljene do 3.000 kilometara, iako nije jasno da li je zapravo lansirala ijednu.

Marina Miron, analitičarka na Kings koledžu u Londonu, rekla je za "Al Džaziru" da, na osnovu podataka koje je podelila Ukrajina, "Flamingo" zapravo može imati bolji domet i razornije sposobnosti od "Tomahavka". Naglasila je i da Ukrajina možda i dalje traži američke rakete uglavnom iz strateških razloga.

- Možda se to radi da se vidi kako će Rusija reagovati, jer ono što Ukrajina takođe razume jeste da bi ispaljivanje takve rakete moglo da podstakne Rusiju da upotrebi više sile - rekao je Miron.

Profimedia

Bez obzira na to, ako Kijev dobije "Tomahavk", analitičari kažu da bi to moglo značajno da proširiti ukrajinske udarne kapacitete i omogućiti Kijevu da pogodi ciljeve duboko unutar ruske teritorije, uključujući vojne baze, logističke centre, aerodrome i komandne centre.

Kir Džajls, ruski vojni stručnjak iz britanskog trusta mozgova Četam Haus, rekao je za "Al Džaziru" da bi rakete takođe poremetile rusku odbrambenu taktiku na prvoj liniji fronta.

- To bi bili duboki udari usmereni na važne vojne objekte i osiguravanje da se Rusija više ne može kriti iza prvih linija fronta - kazao je Džajls, misleći na taktiku ruske vojske da se krije van dometa raketa lansiranih iz Ukrajine.

Međutim, Miron tvrdi da bi, iako bi Tomahavci nesumnjivo naštetili Rusiji, šteta bila ograničena.

- Hoće li to naterati Rusiju da se povuče iz Ukrajine? Sumnjam - rekla je ona.

Sam Zelenski je sugerisao da Ukrajina možda neće morati da koristi američke rakete dugog dometa protiv Rusije čak i ako ih dobije. U intervjuu za "Aksios" rekao je da moćne rakete mogu poslužiti samo kao alat za pritisak na Rusiju da pristane na mir.

Profimedia

- Potrebne su nam, ali to ne znači da ćemo ih koristiti. Jer ako ih budemo imali, mislim da je to dodatni pritisak na Putina da sedne i priča - rekao je Zelenski za "Aksios".

Kako bi Rusija mogla da odgovori ako SAD pošalju "Tomahavke" Ukrajini?

Rusija doživljava podršku Zapada Ukrajini kao potencijalnu "pretnju silom", ali je malo verovatno da će preduzeti drastične akcije, kažu analitičari.

Uprkos prikrivenim pretnjama Moskve, zapadne zemlje su nastavile da podržavaju Ukrajinu humanitarnom i vojnom pomoći.

Govoreći na Generalnoj skupštini UN pretprošle nedelje, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ponovio je stav Rusije.

- Pretnje silom protiv Rusije postaju sve češće. Predsednik Putin je više puta opovrgao takve provokacije. Rusija nikada nije imala i nema takve namere, ali svaka agresija protiv moje zemlje biće dočekana odlučnim odgovorom - rekao je on.

Profimedia

Džajls je podsetio da Moskva često upućuje pretnje, ali uglavnom kao taktiku zastrašivanja, i da je posebno oprezna sa SAD. Kao i od svih zemalja NATO-a, od Vašingtona se očekuje da odgovori ako bilo koja članica Alijanse bude napadnuta.

Iako su nedavni upadi neidentifikovanih dronova u vazdušni prostor članica NATO-a izazvali zabrinutost da Rusija možda "testira" spremnost NATO-a da odgovori vojnom silom, analitičari su rekli da je malo verovatno da će ruske pretnje rezultirati vojnom akcijom.

- Rusija kaže da je sve crvena linija. Nuklearna opcija nije nešto na šta bi Rusija išla. Poslednje što Rusija želi jeste da se upusti u borbu sa jedinstvenim blokom, posebno sa SAD, jer znaju koliko bi to bilo katastrofalno - rekao je Džajls.

Kako Evropa reaguje na "ruske pretnje"?

Evropski lideri nisu komentarisali diskusiju o "Tomahavku". Međutim, blok je potresen nedavnom serijom upada dronova i aviona u njegov vazdušni prostor.

U nedelju je Poljska nakratko zatvorila deo svog vazdušnog prostora kako bi osigurala bezbednost tokom ruskog napada na Ukrajinu. To je usledilo nakon incidenta 9. septembra kada su poljski i NATO lovci oborili 20 ruskih dronova na poljskom nebu. To je bio prvi put da se članica NATO-a direktno suočila sa ruskim vojnim sredstvima od početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine.

Pretprošle nedelje Estonija je izvestila da su tri ruska aviona MiG-31 "noseći rakete i spremni za borbu" prešla u njen vazdušni prostor na 12 minuta pre nego što primorana da se povuku. Upad je naveo zemlju da sazove hitan sastanak Saveta bezbednosti UN, na kom su saveznici osudili Moskvu.

Danska je zabranila sve letove dronovima na nedelju dana nakon što je više puta viđala dronove iznad svog vazdušnog prostora, prilikom čega je nekoliko aerodroma bilo primorano da se zatvori.

Rumunija, Letonija, Norveška, Nemačka i Francuska takođe su prijavile sumnjive dronove u septembru.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi