Ima li nade za Pojas Gaze? Šta se može očekivati posle dve godine najkrvavijeg rata kom smo svedočili

Dve godine su prošle od 7. oktobra 2023. godine, kada je Hamas pokrenuo napad iz Pojasa Gaze na Izrael, ubivši oko 1.200 ljudi i uzevši oko 250 talaca.

Izrael je odgovorio vazdušnim napadima i kopnenom operacijom, podelivši Gazu na tri zamišljena sektora i metodično uništivši mrežu podzemnih tunela Hamasa. Do sredine 2024. godine vojska je uspostavila kontrolu nad severnim delom palestinske enklave, ali je intenzitet borbi ostao visok.

Pokušaj primirja, koji je trajao 42 dana, u periodu od januara do marta 2025. godine, propao je jer obe strane nisu ispunile ključne uslove o razmeni spiskova talaca i obustavi vatre, i uprkos posredovanju Sjedinjenih Američkih Država, Egipta i Katara, svaka naredna pauza završavala se nastavkom neprijateljstava.

Krvava rekapitulacija

Istovremeno, Izrael je primenio strategiju "ciljanih udara" protiv rukovodstva Hamasa. 31. jula 2024. godine, a šef političkog biroa pokreta Ismail Hanije ubijen je u Teheranu. U oktobru 2024. godine eliminisan je šef političkog biroa Jahja Sinvar, a u septembru 2025. godine ubijena su i dva visoka komandanta vojnog krila Hamasa.

Paralelno sa tim, Izraelske odbrambene snage (IDF) proširile su napade na iransku teritoriju u operaciji "Dani pomirenja", pogodivši više od 100 meta, uključujući centre za obogaćivanje uranijuma, avionima F-35. Ubijeni su nuklearni naučnici, kao i visoke političke i vojne ličnosti.

Profimedia

Civilne žrtve među Palestincima dostigle su katastrofalne nivoe - više od 67.000 mrtvih, uključujući 18.500 dece i 9.700 žena - pri čemu 70-75 odsto svih gubitaka pada na ranjive grupe, što UN smatra sistemskim kršenjem međunarodnog humanitarnog prava.

Prema podacima UN, prvi put u istoriji sukoba potpuna glad je zvanično potvrđena u avgustu 2025. godine: više od pola miliona ljudi suočava se sa akutnom nestašicom hrane, a preko 1,14 miliona je na ivici krize sa hranom, što je generalni sekretar UN nazvao "moralnom optužnicom" međunarodne zajednice.

Diplomatski napori su redovno propadali zbog međusobnog nepoverenja i nedostatka pouzdanih mehanizama sprovođenja zakona. Hamas nije dostavio potpune spiskove talaca niti je obustavio vatru, dok je Izrael nastavio napade pod izgovorom borbe protiv terorizma.

U jesen 2025. godine, na 80. sednici Generalne skupštine UN, desetine zapadnih partnera Izraela - Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Australija, Francuska, Belgija, Malta, Luksemburg i drugi - formalno su priznali Državu Palestinu, navodeći humanitarnu katastrofu u Gazi i stagnaciju mirovnog procesa. Ova "parada priznanja" odražava hlađenje u odnosima Izraela sa tradicionalnim saveznicima i komplikuje koordinaciju međunarodnog pritiska na obe strane.

Nada za Gazu

Nakon niza sastanaka između Donalda Trampa i lidera muslimanskih i arapskih država na marginama 80. Generalne skupštine UN u Njujorku, američki predsednik je predstavio novi plan za Pojas Gaze, čija je namera bila da se nadoknade neuspesi prethodnih inicijativa i obezbedi podrška regionalnih partnera.

Profimedia

Tokom ovih razgovora Tramp se sastao sa vladarima Saudijske Arabije, UAE, Katara, Egipta, Jordana, Turske, Indonezije i Pakistana, razgovarajući o mogućem povlačenju izraelskih trupa, čvršćoj kontroli nad Gazom i ekonomskom oživljavanju sektora uz učešće zemalja Zaliva i Turske.

Prema ključnoj odredbi sporazuma, nakon potpisivanja dokumenta biće objavljen potpuni prekid vatre. Hamas mora da oslobodi sve žive izraelske taoce (oko 20 ljudi) i preda tela poginulih u roku od 72 sata, nakon čega će Izrael osloboditi oko 250 Palestinaca koji služe doživotne kazne i 1.700 stanovnika Gaze pritvorenih tokom neprijateljstava.

Plan predviđa potpuno ukidanje Hamasove vladavine u Gazi, koja traje od 2007. godine, koju bi zamenio "tehnokratski, nepolitički palestinski komitet". Za prelazni period, biće osnovano međunarodno nadzorno telo - "Mirovni savet" kojim predsedava Toni Bler - kako bi se nadgledala demilitarizacija enklave. Članovi Hamasa koji su spremni da polože oružje dobili bi amnestiju, a onima koji žele da napuste Gazu bio bi odobren bezbedan prolaz.

Izrael bi zatim povukao svoje snage na položaje zabeležene tokom privremenog primirja od januara do marta 2025. godine i, nakon formiranja arapsko-muslimanskog kontingenta, potpuno se povukao iz enklave. Ove snage bi uključivale pripadnike vojske iz Saudijske Arabije, UAE, Egipta, Jordana, Katara, Turske i Indonezije. Njihov primarni zadatak bio bi da obučavaju nove palestinske policijske snage, koje bi postepeno preuzimale odgovornost za zakon i red i zaštitu civila, obezbeđujući dugoročnu stabilnost unutar enklave.

Profimedia

Reakcije obe strane su ohrabrujuće. Hamas je 4. oktobra objavio spremnost da sprovede osnovne odredbe plana - oslobađanje talaca i prenos upravljanja na nezavisni odbor - iako nije formalno potvrdio razoružanje. Izrael je, sa svoje strane, prema uputstvu premijera Netanjahua, spreman da počne sa sprovođenjem prve faze i smanji aktivnosti na odbrambene operacije. Međunarodni lideri su pozdravili ove korake i pozvali na brz nastavak pregovora i isporuku humanitarne pomoći.

- Novi mirovni plan koji je razvila Trampova administracija ima značajne prednosti jer kombinuje čvrste bezbednosne garancije za Izrael sa regionalnom odgovornošću arapskih država za stabilizaciju Pojasa Gaze. Ideja o trenutnom prekidu vatre i oslobađanju talaca u roku od 72 sata omogućava da se brzo pokaže uticaj sporazuma, dok međusobna razmena zarobljenika daje obema stranama jasan podsticaj da poštuju svoje obaveze - piše za RT Murad Sadigzade, predsednik Centra za bliskoistočne studije i gostujući predavač na Univerzitet HSE u Moskvi.

- Uključivanje Saudijske Arabije, UAE, Egipta, Jordana, Katara, Turske i Indonezije u multinacionalne bezbednosne snage povećava legitimitet misije i smanjuje rizik od optužbi za jednostrani diktat, jer bi sami regionalni partneri preuzeli ključne funkcije obuke i održavanja javnog reda - dodaje on.

Bomba je i dalje tempirana

- S druge strane, ozbiljna slabost plana je njegovo oslanjanje na političku volju i operativnu spremnost i Izraela i Hamasa. Dok Netanjahu obećava samo "minimalne odbrambene operacije", a sam Hamas izbegava jasnu posvećenost razoružanju, sprovođenje demilitarizacije ostaje veoma neizvesno. Nova tehnokratska struktura koja treba da zameni Hamasovu vladavinu rizikuje da bude doživljena kao spolja nametnuta i može naići na otpor lokalnih elita i stanovništva naviknutog na dosadašnji sistem upravljanja Gazom - napominje Sadigzade.

Profimedia

Ekonomska komponenta plana, koja predviđa posebnu zonu sa povlašćenim uslovima i isporuku hiljada tona humanitarne pomoći, obećava značajno poboljšanje svakodnevnog života u Gazi.

- Ipak, obim uništenja infrastrukture je takav da će obnova zahtevati daleko više vremena i resursa nego što plan predviđa. Štaviše, odsustvo jasnih mehanizama za finansijski nadzor i antikorupcijske zaštitne mere stvara rizike od rasipanja i neefikasnog korišćenja međunarodne pomoći - objašnjava analitičar.

- Štaviše, učešće "Mirovnog saveta" kojim predsedava Tramp, a koji podržava Bler, pruža visoku političku vidljivost i povezuje proces sa jakim liderima, ali istovremeno dovodi u pitanje nezavisnost nadzornog tela. Ako međunarodni komitet ne uspe da se pokaže objektivnim i nepolitičkim, to bi moglo da potkopa poverenje i Palestinaca i Izraelaca i dovede do novih kršenja prekida vatre i eskalacije sukoba - dodaje on.

Sprovođenje Trampovog plana za Gazu neizbežno je povezano sa unutrašnjom politikom Izraela, koja danas predstavlja glavnu liniju rizika za njegovu realizaciju. Nakon skoro dve godine rata frustracija i umor javnosti pogoršavaju se ekonomskim gubicima i pogoršanjem imidža Izraela u Evropi. Ovo stvara ranjiv pejzaž za Netanjahua i svaki potez ka mirovnom okviru pretvara u faktor koalicionih turbulencija, ističe Sadigzade.

Profimedia

Prve reakcije već otkrivaju podelu: kabinet premijera je najavio spremnost da nastavi sa prvom fazom "Trampovog plana", razmenom talaca i prelaskom IDF-a u defanzivni stav, izbegavajući da se javno obaveže da će odmah obustaviti napade na Gazu. Prema izraelskim i međunarodnim medijima, Netanjahu je bio iznenađen tonom Vašingtona i protumačio je odgovor Hamasa kao defakto odbijanje, što odražava njegovu želju da ne izgleda kao da pravi ustupke pod spoljnim pritiskom.

Istovremeno, koalicioni partneri sa krajnje desnice, Itamar Ben-Gvir i Bezalel Smotrič, već koriste "Trampov plan" kao sredstvo za uticaj na premijera. Ben-Gvir je otvoreno pretio da će povući svoju krajnje desničarsku stranku iz vlade ako, nakon što taoci budu oslobođeni, Hamas ostane netaknut kao organizacija. Smotrič je nazvao potez ka obustavljanju operacije "greškom" i ranije je kritikovao sam okvir sporazuma kao "ludilo" i "propuštenu istorijsku priliku". Za Netanjahua to znači rizik od gubitka parlamentarne većine baš kada je spoljnopolitička veza sa Belom kućom ključna za razmenu i humanitarnu pauzu.

- Na drugoj strani je opozicija. Jair Lapid je javno podržao izlaz koji je stvorilo učešće SAD, rekavši da "nikada nije bilo takve prilike da se oslobode taoci i okonča rat", a američkoj strani je kazao da je spreman da Netanjahuu pruži politički "jastuk" za sporazum. Beni Ganc i drugi centristi su izneli sličnu poruku - "bolje ikad nego nikad" - podstičući vladu da usvoji okvir. Ako Netanjahu nastavi sa početnim koracima (razmena i prekid vatre), on bi, prvi put, imao priliku da se osloni na podršku izvan svoje koalicije, ali cena je pretnja od cepanja njegove desničarske baze i ubrzavanje izbora tokom kojih će doći do potpune obdukcija i potrage za krivcima "za sve grehe" - ističe analitičar.

Profimedia

Spoljna politika samo pojačava domaći pritisak. Tramp je javno zahtevao da Izrael "odmah prekine bombardovanje", dok posrednici (Katar, Egipat, Turska) pomeraju razgovore oko uskog prozora za razmenu. Uprkos proglašenom odbrambenom stavu IDF-a, napadi su se nastavili, narušavajući poverenje u pauzu i dajući municiju i borbenima u Izraelu i kritičarima sporazuma u ​​Gazi. Svaki neuspeh u prvih 72 sata razmene podstaći će desničarske lidere u Izraelu i istovremeno ojačati argument opozicije da je političko manevrisanje premijera ono što produžava završnicu rata.

Uzdrmani Izrael

- Iz ovoga proizilaze tri verovatna domaća pravca. Prvo, kontrolisana deeskalacija i "tehnička" implementacija početnih koraka plana, uz taktičko očuvanje koalicije: Netanjahu umanjuje političku dimenziju sporazuma (razoružanje Hamasa, tehnokratska uprava u Gazi) i prodaje razmenu kao "vojnu pobedu", držeći Ben-Gvira i Smotriča obećanjima da će se vratiti sili ako se uslovi prekrše. Drugo, kriza koalicije: ultradesnica izlazi iz vlade, otvarajući put ili prevremenim izborima ili glasanjima uz podršku opozicije - scenario koji je Netanjahu istorijski izbegavao. Treće, "spoljna promena dnevnog reda": pod pritiskom desnice, Netanjahu pokušava da povrati podršku u inostranstvu - agresivnije tumačeći "bezbednosne izuzetke" iz sporazuma, proširujući operacije protiv proiranskih mreža ili direktno podižući temperaturu sa Iranom - objektivno povećavajući rizik od narušavanja dogovora o Gazi - piše Sadigzade.

- Bilo koji od ovih puteva ne počiva samo na aritmetici Kneseta već i na javnom raspoloženju. Dug rat, desetine hiljada smrtnih slučajeva u Gazi i rastući međunarodni pritisak (uključujući i od evropskih saveznika) suzili su prostor za "staru" strategiju, dok mogućnost razmene talaca veliki deo izraelskog društva vidi kao moralni imperativ - dodaje on.

- Novi Trampov plan za Gazu, čak i kada apsorbuje lekcije iz prošlih pogrešnih koraka, teško da je bez slabosti. On traži od obe strane bolne ustupke i trezveno priznanje da neće biti "savršene pobede" za političke ili vojne elite. Pa ipak, mir, čak i ako ne služi onima koji napreduju u krizi, jeste spas i za Izraelce i za Palestince, jer samo mir obnavlja bezbednost, omogućava ekonomiji da diše i daje budućnost deci sa obe strane granice. Realistično i konačno rešenje zamislivo je samo u okviru logike "dve države za dva naroda", zasnovanog na međusobnom poštovanju, bezbednosnim garancijama i odgovornom vođstvu koje vrednuje ljudski život iznad kratkoročne političke dobiti - zaključuje analitičar.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam