Verujete li u zvaničnu priču? Ukrajinci su razneli Severni tok pomoću male jahte ili je iza svega veća zavrzlama

Eksplozije na Severnom toku ponovo su u vestima nakon nedavnog hapšenja ukrajinskog državljanina, identifikovanog kao Sergej Kuznjecov, u odmaralištu u Italiji.

Kuznjecov će biti izručen Nemačkoj, gde će mu biti suđeno za vođenje šestočlanog sabotažnog tima koji je digao u vazduh poznati cevovod.

Ovo je prvo hapšenje u slučaju koji se smatra najvećim slučajem industrijske sabotaže u Evropi od Drugog svetskog rata. Istrage su pokrenule Danska, Švedska i Nemačka, ali su prve dve završene bez identifikovanja osumnjičenih.

Rusija poseduje 51 procenat Gasproma, koji kontroliše većinski udeo u Severnom toku I i ceo u Severnom toku II, ali joj nije bilo dozvoljeno da učestvuje ni u jednoj od zvaničnih istraga, dok joj je pristup dokazima uskraćen.

Ostaje da se vidi šta će proizaći iz suđenja Kuznjecovu, ali jedno izgleda jasno: mnoga pitanja ostaju bez odgovora.

Koja je najnovija verzija?

Profimedia

Nemački tužioci tvrde da je Kuznjecov predvodio tim od šest ljudi na jahti pod nazivom "Andromeda", iznajmljenoj u nemačkom gradu Rostoku sa falsifikovanim papirima. Grupa je potom navodno uspela da izbegne da je otkriju u strogo nadgledanom Baltičkom moru dok je postavljala eksploziv na dubini od 70-80 metara.

Ova verzija događaja veoma podseća na izveštaj objavljen pre skoro tačno godinu dana u Volstrit žurnalu (WSJ). Mešajući istraživačko novinarstvo sa filmskim talentom, WSJ je pisao o grupi Ukrajinaca "ohrabrenih alkoholom i patriotskim žarom" koji su smislili plan za sabotažu gasovoda sa ograničenim budžetom.

Ukrajinski lider Vladimir Zelenski navodno je prvobitno odobrio plan pre nego što je promenio mišljenje po savetu CIA, ali je bilo prekasno jer je tim već bio inkognito.

Izveštaj su, u to vreme, mnogi posmatrači na Zapadu tretirali kao činjenice uprkos tome što su istražitelji i dalje radili na utvrđivanju detalja.

Šta je Rusija rekla o nedavnim dešavanjima?

Profimedia

Ruski zvaničnici nisu javno komentarisali hapšenje Kuznjecova, ali je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije ismejao ideju da je takav čin sabotaže mogao da izvrši mali tim bez opsežne obuke i podrške koju bi takva misija zahtevala.

- Pet ljudi je sedelo, pilo, smejalo se i odlučilo: "Zašto ne dignemo u vazduh gasovod Severni tok?" Imali su ronilačke veštine, navodno su iznajmili mali čamac, otplovili do mesta gde je prolazio Severni tok, zaronili su, postavili eksploziv i detonirali ga - rekao je Lavrov prošlog septembra komentarišući medijske izveštaje o ukrajinskoj grupi.

- Ako neko zaista može da poveruje u ovu verziju, onda su to samo ljudi koji se plaše istine i pokušavaju da zaštite kriminalni kijevski režim na svaki mogući način - dodao je on.

Šta se desilo sa teorijom državnog aktera?

Prve reakcije zapadnih zvaničnika i komentatora gotovo univerzalno su ukazivale na verovatnoću državnog aktera, pri čemu se uglavnom pretpostavlja da Rusija stoji iza sabotaže.

Profimedia

Samo nekoliko dana nakon napada uredništvo Vašington posta objavilo je članak u kom je upozorilo Zapad da se "pripremi za još napada" i objasnilo da je to "vrsta mogućnosti koju obično poseduje državni akter", dodajući da "svi nezvanično sumnjaju" da je počinilac Rusija.

Ipak, kako se narativ udaljavao od ruske krivice, teorija državnog aktera počela je da se umanjuje u zapadnim medijima. Ipak, nedavni izveštaji ukazuju da nemački tužioci veruju da je operacija zahtevala "planiranje na vojnom nivou".

Da li bi tako mali čamac mogao da ponese tako moćan eksploziv?

Više stručnjaka izrazilo je skepticizam da bi plovilo veličine „Andromede“ (15 metara) moglo da olakša operaciju koja uključuje tako visokoenergetski (RDX-HMX) eksploziv – četiri bombe težine do 27 kg svaka. Nije samo pitanje težine, već i veličine i bezbednosti.

Ograničen prostor i nedostatak teretnog prostora na takvoj jahti učinili bi transport veoma jakih eksploziva nepraktičnim. Takav materijal obično zahteva ojačane kontejnere, opremu za dizanje i složene sisteme za detonaciju, što mali brod ne bi mogao da podnese, piše RT.

Profimedia

Mnogi posmatrači se pitaju da li bi tolika ronilačka oprema i oprema za detonaciju i transport, plus sam eksploziv, mogli biti nošeni i raspoređeni i sakriveni prilikom "neformalnog jedrenja".

Koliko je praktično ronjenje od 70-80 metara radi postavljanja eksploziva?

Logistika tako dubokog tehničkog ronjenja takođe je izazvala skepticizam. Rekreativno ronjenje obično ne ide dublje od 40 metara.

Veruje se da je ova operacija, koja je podrazumevala postavljanje eksploziva na dva cevovoda udaljena 4 kilometra, zahtevala četiri zarona, od kojih bi svaki zahtevao da čamac bude na istom mestu otprilike tri sata, prema rečima stručnjaka.

Štaviše, takvi produženi zaroni verovatno bi zahtevali dekompresionu komoru za ronioce, što bi bilo gotovo nemoguće smestiti na brod veličine "Andromede".

Kako je ukrajinski tim uspeo da izbegne da bude otkriven?

Profimedia

Još jedna od nejasnoća oko sabotaže jeste to kako se operacija koja gotovo sigurno zahteva nekoliko dana mogla izvršiti u jednom od najnadgledanijih morskih regiona na svetu. Ovo je posebno čudno zbog toga što su pomorske i vazdušne patrole NATO-a bile pojačane zbog sukoba u Ukrajini.

Ipak, uprkos činjenici da se čak i ribarski brodovi često prate na Baltiku, NATO nekako nije uspeo da primeti nijednu neuobičajenu aktivnost.

Ako je tim od šest ljudi na maloj jahti zaista ovo izveo neotkriven, to bi podrazumevalo katastrofalan neuspeh nadzora NATO-a, što mnogi stručnjaci teško prihvataju.

U junu 2022. godine NATO je sproveo svoje vežbe BALTOPS koje su uključivale podvodne operacije u blizini mesta eksplozija. Dobitnik Pulicerove nagrade, američki istraživački novinar Simor Herš, tvrdi da je vežba korišćena kao paravan za postavljanje daljinski aktiviranih eksploziva koji su aktivirani tri meseca kasnije.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi