Koliko šansi ima Maskova Američka stranka? Nije prvi koji je pokušao da osnuje treću partiju, da li će Amerika sada popustiti

Ubrzo nakon 4. jula i usred svađe sa predsednikom Donaldom Trampom i republikanskim kongresmenima oko predsednikovog zakona o poreskoj politici, tehnološki milijarder Ilon Mask najavio je planove za potpuno novu političku stranku, nazvanu "Američka stranka", koja će predstavljati, kako je izjavio, "80 procenata u sredini".

Mask, koji je nedavno napustio privremenu poziciju u Trampovoj vladi, gde je bio šef Odeljenja za efikasnost vlade (DOGE), rekao je svojim pratiocima da će mu njegova nova stranka "vratiti slobodu".

U nizu objava tokom vikenda Mask je tvrdio da će njegova stranka koristiti "izuzetno koncentrisanu silu na preciznoj lokaciji na bojnom polju" kako bi ciljala "2 ili 3 mesta u Senatu i 8 do 10 okruga Predstavničkog doma", za koje veruje da "bi bili dovoljni da posluže kao odlučujući glas o spornim zakonima".

Ali šta bi zapravo bilo potrebno da MAsk uspe u svojoj nameri i formira treću stranku u SAD?

Uključivanje na glasački listić

Za početak, Mask bi morao da uvrsti svoju stranku na glasačke listiće u državama u kojima želi da se takmiči, od kojih svaka ima sopstveni postupak kvalifikacije.

Profimedia

U mnogim državama, uključujući Kentaki, gde se trka za popunjavanje upražnjenog mesta republikanskog senatora Miča Makonela u penziji 2026. godine zahuktava - kandidat koga je nominovala stranka mora da osvoji nominaciju od državno priznate političke stranke koja je dobila određeni procenat glasova na prethodnim predsedničkim izborima ili kandidat mora da se kandiduje kao nezavisni.

U drugim državama, sam naziv "Američka stranka" mogao bi da predstavlja problem, na primer u Njujorku, gde državni zakon zabranjuje političkim strankama da imaju reč "Amerikanac" ili bilo koji njen deo u imenu, prema Blogu o izbornom pravu.

Finansiranje ovoga na nivou države zahtevalo bi značajne resurse. Bili bi potrebni stručnjaci da se snađu u izbornim zakonima i političkim sistemima svake države kako bi identifikovali i nominovali perspektivne kandidate, a agitatori bi morali da prikupe hiljade do desetine hiljada potpisa za svakog kandidata da bi ih uvrstili na glasački listić.

Tradicionalno, kandidati i njihove stranke predvode ove operacije, radeći zajedno na strateškom osmišljavanju prikupljanja potpisa, registracije birača i prikupljanja sredstava i troškova kampanje. Ali, malo je verovatno da će Maskova "Američka stranka" uskoro biti sertifikovana politička stranka, jer Federalna izborna komisija (FEC), koja preispituje kvalifikaciju političkih organizacija kao političkih stranaka, nije imala kvorum da to učini otkako je jedan komesar podneo ostavku u aprilu, ostavljajući agenciju sa samo tri komesara. Komesare FEC-a može imenovati samo predsednik Tramp.

Profimedia

Još nije jasno da li je Mask podneo bilo kakvu dokumentaciju za "Američku stranku", a portparol FEC-a je odbio da komentariše da li je agencija dobila bilo kakvu dokumentaciju od Maskovog tima.

Komitet političke akcije kao drugo rešenje

Kako je suočen sa malim šansama za dobijanje stranačke sertifikacije, neki stručnjaci za izbore kažu da bi Mask, barem za sada, mogao da se fokusira na kandidate za Predstavnički dom i Senat putem Komiteta političke akcije (PAC).

To je zato što pristup glasačkim listićima za kongresne trke regulišu države, a ne savezna vlada, tako da bi "Američka stranka" i dalje mogla da stavi neke svoje kandidate na glasački listić bez sertifikacije FEC-a, ali ukoliko prođu državne kvalifikacije.

Pošto superPAC-ovi nisu ograničeni prikupljanjem sredstava ili ograničenjima trošenja, superPAC "Američke stranke" mogao bi da se finansira neograničenim donacijama pristalica, uključujući i samog Maska, i mogao bi nezavisno da troši neograničenu količinu novca na podršku svojim kandidatima.

Jedina začkoljica je što superPAC-ovi nisu u mogućnosti da direktno rade sa kampanjama na način na koji to mogu političke stranke koje je sertifikovao FEC, ali advokat za izbore Met Sanderson iz Kaplina i Drajsdejla rekao je za ABC Njuz da efikasnost superPAC-a zapravo može nadmašiti prednosti političke stranke.

Profimedia

- Formirajte superPAC, samo se nazovite političkom strankom - to nije protiv pravila. Blagoslov FEC-a nije potreban. Zapravo ne mislim da ima ikakvog smisla u današnje vreme pokušavati da se formirate kao nacionalni partijski komitet - rekao je Sanderson.

- Mogu sebe nazivati kako god žele - naglasio je Sanderson, objašnjavajući da FEC ne zabranjuje superPAC-u da se naziva političkom strankom sve dok se direktno ne koordinira sa kampanjama.

- Samo preskočite ovaj veoma glomazan i ne baš toliko koristan proces, predstavite se kao politička stranka i krenite dalje - dodao je on.

Pored toga, Mask bi mogao da zatraži pomoć postojećih trećih stranaka, poput Libertarijanske stranke ili Zelenih. Međutim, treće stranke su istorijski imale malo uspeha u osvajanju funkcija u Sjedinjenim Državama.

Tokom izbora 2024. godine centristička grupa "Bez etiketa" predvodila je predsednički pokret treće stranke, ali je okončala svoje napore mesecima pre nacionalnih konvencija Republikanaca i Demokrata, nakon što nije uspela da pronađe kandidata pre samonametnutog roka.

Dugogodišnji kandidat Libertarijanske stranke Čejs Oliver kandidovao se na predsedničkim izborima 2024. godine, ali je dobio manje od 0,5 odsto glasova.

Profimedia

Ipak, moguća saradnja bi mogla biti u planu: Mask je bio u kontaktu sa nekadašnjim demokratskim predsedničkim kandidatom Endruom Jangom, koji je poslednjih dana predvodio sopstvenu centrističku inicijativu treće stranke, potvrdio je izvor upoznat sa situacijom za ABC News.

Ovo nije prvi put

S vremena na vreme u američkoj politici neki bogataš nakratko pomisli da bi mogao da vodi novu političku stranku. Na primer, 1999. godine Donald Tramp je istraživao mogućnost kandidovanja za predsednika kao kandidat Reformske stranke.

Na kraju se nije kandidovao za predsednika kao kandidat treće stranke. Kada je konačno postao predsednik 18 godina kasnije, učinio je to kao i svaki drugi američki predsednik, osvojivši nominaciju jedne od dve glavne političke stranke u zemlji.

Među bogatašima koji su pokušali da dođu na vrh pomoću treće stranke su milijarder Ros Pero, bivši izvršni direktor "Starbaksa" Hauard Šulc i tehnološki magnat Endru Jang, ali na kraju nisu uspeli da sruše američki dvopartijski sistem.

Sada, zahvaljujući gorkom raskidu prijateljstva sa Trampom, Ilon Mask je postao najnoviji aspirant.

Profimedia

U svom karakterističnom stilu on se već hvali koliko će sve to biti lako - u objavi na Iksu milijarder je napisao da razbijanje stega dvopartijskog sistema "nije teško, iskreno".

Međutim, Mask nema pojma šta radi. Evo kako je Njujork tajms to opisao: "Kao i kod mnogih njegovih proglasa dužine tvitova, planovi gospodina Maska za novu stranku su nerazumljivi. Njegovi privatni razgovori o tome do sada su bili konceptualni i nisu se fokusirali na detalje o tome šta bi bilo potrebno da se to ostvari, prema rečima dve osobe upoznate sa tim razgovorima".

Prema Tajmsu, Maskov tim "još nije preduzeo mnogo operativnih koraka", ali je "primio povratne informacije o pokušaju - uključujući i kako bi trebalo da izgleda logo stranke - od Groka, četbota za veštačku inteligenciju njegove kompanije".

Najveća prepreka Maskovoj ideji jeste sam američki politički sistem. U Americi pobeđuje stranka koja dobija najviše glasova. U prošlosti, kad god bi se treća stranka pojavila na sceni, neizbežno je postajala prepreka za glavnu stranku koja je najviše bila povezana sa njenim stavovima, poput Ralfa Nejdera 2000. ili Džil Stajn 2016. godine.

Mask je šest meseci pratio rad federalne vlade i stvarao neprijatelja od demokratskih glasača svuda. Teško je zamisliti kako bi nova politička stranka mogla da doživi uspon iz tog nasleđa i kako bi privukla bilo koje levičarske glasače.

Profimedia

Mask je istakao svoju anketu na Iksu koja je pokazala da 80 odsto ispitanika želi novu stranku. Ali stvarna anketa istraživačkog centra Pju pokazuje da 80 procenata glasača u obe stranke misli da bogati donatori, poput Maska, imaju previše uticaja u politici.

To je možda deo razloga zbog kojih većina Amerikanaca negativno gleda na milijardera, prema anketi Univerziteta Kvinipijak. Tu su i Maskovi upadi u politiku na mestima poput Viskonsina, što sugeriše da nije baš stručnjak kada je u pitanju pridobijanje birača.

Ništa od ovoga ne znači da je američki dvopartijski politički sistem savršen i da ga nikada ne treba dovoditi u pitanje. Upravo zato postoje mesta gde su stvari uradili malo drugačije. Države poput Aljaske i Mejna usvojile su nove reforme poput glasanja po rangiranju, za koje stručnjaci kažu da pomažu u osnaživanju manjinskih stranaka i daju biračima više prava. Nezavisni kandidati poput senatora Bernija Sandersa i Angusa Kinga pronašli su načine da budu izabrani sarađujući sa glavnim strankama.

Ali da li je Mask zaista zainteresovan za bilo šta od toga? Da li želi da osnaži birače ili da sarađuje sa postojećim strankama? Ili želi da osnuje novu stranku jednostavno zato što njegov pokušaj da kupi jednu od dve glavne stranke nije uspeo onako kako je mislio?

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi