Izrael tvrdi da će njegovim ubistvom rešiti sve: Zašto je vrhovni vođa Irana znatno moćniji od predsednika i kakva sve ovlašćenja ima

Usred eskalacije između Izraela i Irana sve oči su uprte u vrhovnog vođu Irana ajatolaha Alija Hamneja, između ostalog i zbog pretećih izjava o njegovoj likvidaciji.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je ove nedelje tvrdio da ubistvo Hamneja neće eskalirati sukob, već da će ga okončati, dok je američki predsednik Donald Tramp tvrdio da njegova zemlja zna gde se krije vrhovni vođa Irana i da je "on laka meta".

Sam Hamnej je ove izjave američkog predsednika nazvao "pretećim i smešnim".

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da su izjave izraelskog premijera "alarmantne", osuđujući nevoljnost Tel Aviva da krene mirnim putem ka rešavanju spora sa Teheranom.

Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da čak ne želi ni da razgovara o mogućnosti ubistva Hamneja.

Ali šta predstavlja pozicija vrhovnog vođe Irana i zašto je on po rangu iznad predsednika u političkom sistemu zemlje?

Profimedia

Iranski politički model

Iran je konstituisan kao teokratska republika. Prema Ustavu usvojenom 1979. i izmenjenom 1989. godine, zakoni i propisi zemlje moraju biti zasnovani na islamskoj ideologiji, koja definiše Iran kao republiku sa političkim poretkom zasnovanim na šiitskom islamu.

Glavni zakon zemlje zasnovan je na konceptu Velajat-e Fakih (Vladavini islamskog pravnika), koji prenosi svu političku i versku vlast na šiitsko sveštenstvo i podređuje sve ključne državne odluke odobrenju vrhovnog sveštenstva.

Prema takvom zakonodavstvu, ideološku i političku kontrolu nad političkim sistemom imaju vrhovni vođa i sveštenici, koji nadgledaju sve važne državne funkcije. Prema nacionalnom Ustavu, vrhovni vođa preuzima doživotnu odgovornost za uspostavljanje i nadgledanje "opštih politika Islamske Republike Iran", što znači da on definiše pravac i domaće i spoljne politike zemlje.

Koja ovlašćenja ima vrhovni vođa?

Ovaj vođa služi kao vrhovni komandant Oružanih snaga i imenuje glavnog komandanta Korpusa Čuvara Islamske revolucije (IRGC) ili Revolucionarne grade.

Profimedia

Takođe ima kontrolu nad obaveštajnim i bezbednosnim operacijama. Samo on ima ovlašćenje da objavi rat ili postigne mirovne sporazume. Ovlašćen je i da imenuje i razrešava rukovodioce pravosuđa, kao i one koji su odgovorni za državne radio i televizijske stanice.

On imenuje šest od dvanaest članova Saveta čuvara, ključnog tela zaduženog za nadgledanje delovanja parlamenta i odlučivanje o tome koji kandidati ispunjavaju uslove da se kandiduju za javne funkcije. Članove Saveta čuvara imenuje vrhovni vođa, a predsednika Vrhovnog sud, ili šefa pravosuđa, takođe imenuje on.

Sfera uticaja vrhovnog vođe obuhvata približno 2.000 predstavnika, koji su raspoređeni po različitim oblastima vlade i funkcionišu kao njegovi sveštenički agenti. U određenim slučajevima ovi predstavnici imaju veću moć od predsednikovih ministara jer imaju mogućnost da intervenišu u bilo kom državnom pitanju u ime vrhovnog vođe.

Koja ovlašćenja ima predsednik?

Druga najvažnija pozicija u zemlji pripada predsedniku. Uprkos tome što je češće u javnosti, njegov autoritet je ograničen Ustavom, koji stavlja celu izvršnu vlast pod nadzor vrhovnog vođe.

U tom smislu, Iran se smatra jedinom državom u kojoj izvršna vlast ne kontroliše oružane snage.

Profimedia

Predsednik Irana bira se na četvorogodišnji mandat. On je odgovoran za definisanje ekonomske politike nacije i vođenje diplomatskih odnosa u ime vrhovnog vođe.

Iako nominalno kontroliše Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost i Ministarstvo za obaveštajne poslove i bezbednost, u praksi vrhovni vođa donosi sve odluke vezane za unutrašnju i spoljašnju bezbednost.

Kako se imenuje vrhovni vođa Irana?

Od Iranske revolucije 1979. godine zemlja je imala dve vrhovne vođe: ajatolaha Ruholaha Homeinija, koji je vladao do 1989. godine, i njegovog naslednika, ajatolaha Alija Hamneja.

Iako je ajatolah Ruholah Homeini postao vođa nakon revolucije kao verski sveštenik, tek nakon odobrenja Islamskog ustava u decembru 1979. godine, putem referenduma, položaj vrhovnog vođe je zvanično formalizovan.

Profimedia

Prema iranskom ustavu, položaj nadgleda Skupština stručnjaka: telo sastavljeno od više od 80 članova koji služe osmogodišnji mandat i ovlašćeni su da biraju, nadgledaju i, ako je potrebno, smenjuju vrhovnog vođu. Iako se članovi biraju glasanjem naroda, prvo prolaze kroz proces selekcije koji sprovodi Savet čuvara, kao i predsednički i parlamentarni kandidati.

U početku se verovalo da vrhovni vođa treba da bude istaknuti ajatolah i uzor koji treba slediti. Međutim, kako se Homeini približavao kraju svog života 1989. godine, doneta je ustavna promena koja je omogućila nižerangiranom svešteniku, kakav je tada bio Hamnej, da zauzme tu poziciju.

Sukcesija vrhovnog vođe izgleda nema formalnu i jasno definisanu proceduru. Iako je Skupština stručnjaka zadužena za izbor sledećeg vođe, zapravo je trenutni vrhovni vođa taj koji ima vlast nad ovim telom.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi