NATO je pretnja i za klimu: Ako države članice ojačaju svoje vojske, posledice će biti dramatične

Globalno gomilanje vojske predstavlja egzistencijalnu pretnju klimatskim ciljevima, prema istraživačima koji kažu da bi samo ponovno naoružavanje koje planira NATO moglo povećati emisiju gasova staklene bašte za skoro 200 miliona tona godišnje.

Sa svetom koji je upleten u najveći broj oružanih sukoba od Drugog svetskog rata, zemlje su se upustile u vojne troškove, koji su zajedno dostigli rekordnih 2,46 biliona dolara u 2023. godini.

Za svaki dolar uložen u novu opremu postoji ne samo odgovarajuća emisija ugljenika već se smanjuje i izdvajanje za potencijalne klimatske akcije, kažu kritičari.

- Postoji stvarna zabrinutost zbog načina na koji dajemo prioritet kratkoročnoj bezbednosti i žrtvujemo dugoročnu bezbednost - rekla je za britanski portal "Gardijan" Eli Kini, istraživačica u Opservatoriji za konflikte i životnu sredinu i koautorka studije.

- Zbog ovakvog pristupa koji zauzimamo, sada ulažete u čvrstu vojnu bezbednost, povećavajući globalne emisije iz tog razloga i pogoršavajući klimatsku krizu u budućnosti - dodao je on.

To će zauzvrat verovatno dovesti samo do daljeg nasilja, a same klimatske promene se sada sve više vide kao pokretač sukoba, iako indirektno. U sudanskom regionu Darfur sukob je bio povezan sa konkurencijom za oskudne resurse nakon dugotrajnih suša i dezertifikacije. Na Arktiku povlačenje morskog leda dovodi do tenzija oko toga ko treba da kontroliše novodostupnu naftu, gas i ključne mineralne resurse.

Profimedia

Malo vojski je transparentno u pogledu obima upotrebe fosilnih goriva, ali istraživači su procenili da su kolektivno već odgovorne za 5,5 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte.

Očekuje se da će ta brojka porasti kako tenzije eskaliraju u brojnim regionima i kako SAD, decenijama najveći vojni potrošač na svetu, pritiskaju svoje saveznike u NATO-u da izdvoje znatno više resursa za svoje oružane snage.

Prema Globalnom indeksu mira, militarizacija je porasla u 108 zemalja u 2023. godini. Sa 92 zemlje uključene u oružane sukobe, od Ukrajine i Gaze do Južnog Sudana i DR Konga, sa tenzijama između Kine i SAD oko Tajvana i sa zamrznutim sukobom između Indije i Pakistana koji se rasplamsava, vlade koje se plaše rata ulažu velika sredstva u svoje vojske.

U Evropi je povećanje bilo posebno dramatično: između 2021. i 2024. godine potrošnja zemalja EU na oružje porasla je za više od 30 odsto, prema podacima Međunarodnog instituta za ekonomiju i mir.

Profimedia

U martu je EU, uznemirena smanjenjem vojne pomoći i diplomatske podrške Ukrajini od Donalda Trampa, naznačila da će se ovo nastavite, sa predlozima za dodatnih 800 milijardi evra potrošnje širom bloka navedenim u planu pod nazivom "ReArm Europe" (2Ponovno naoružavanje Evrope").

U analizi za Kancelariju UN za pitanja razoružanja, Kini i kolege su razmatrali potencijalni uticaj povećane militarizacije na ispunjavanje klimatskih ciljeva. Ono što su otkrili bilo je otrežnjujuće: povećanje emisija samo od remilitarizacije NATO-a bilo bi ekvivalentno povećanju emisija kojima doprinose zemlje velike i mnogoljudne poput Pakistana.

S obzirom na tajnost koja obično okružuje vojske i njihove operacije, teško je znati koliko gasova staklene bašte emituju. Samo zemlje NATO-a prijavljuju ogromne količine emisija koje naučnicima omogućavaju da izvrše procenu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi