Projekat koji je uzburkao svet: Šta je Trampova Zlatna kupola i koliko je realno da se sprovede u delo?

Američki predsednik Donald Tramp objavio je u utorak da će SAD pokrenuti izgradnju naprednog višeslojnog sistema protivraketne odbrane pod nazivom "Zlatna kupola".

Projekat, čija se ukupna vrednost procenjuje na 175 milijardi dolara, osmišljen je da zaštiti američku teritoriju od najraznovrsnijih raketnih pretnji - uključujući one lansirane iz orbite.

Središnji deo ovog plana podrazumeva raspoređivanje raketnih presretača i nadzornih sistema u svemiru kako bi se odgovorilo na izazove koje predstavljaju balističke i hipersonične rakete.

Osnovne smernice projekta

Tokom konferencije za medije Tramp je naveo da će za inicijalnu fazu biti izdvojeno 25 milijardi dolara, a da se završetak izgradnje očekuje do 2029. godine - dakle, pre isteka njegovog drugog mandata.

- Kada bude potpuno operativna, "Zlatna kupola" će moći da neutrališe projektile bez obzira na to da li dolaze sa drugog kraja sveta ili iz svemira. Ovo je ključno ne samo za našu bezbednost, već i za opstanak nacije - rekao je Tramp.

Profimedia

Za vođenje ovog velikog poduhvata zadužen je general Majkl Getlajn iz Američkih svemirskih snaga, koji će nadgledati sve faze razvoja.

Tramp je dodatno naveo da je Kanada pokazala interesovanje za saradnju na projektu, dodajući da će se uskoro razgovarati o njihovom potencijalnom učešću.

Šta obuhvata Zlatna kupola?

Kako je objašnjeno, planirana infrastruktura uključuje presretače i detekcione sisteme raspoređene i u svemiru i na zemlji, sposobne da presretnu hipersonične, balističke i krstareće rakete. Sekretar za odbranu Pit Hegset precizirao je da je reč o sveobuhvatnom štitu koji će se baviti širokim spektrom pretnji - od bespilotnih letelica do nuklearnih raketa.

Ova objava dolazi nekoliko meseci nakon što je Tramp potpisao izvršnu uredbu o započinjanju radova na novom američkom protivraketnom sistemu, naglašavajući njegovu važnost za nacionalnu bezbednost.

Profimedia

Tramp je takođe istakao da će postojeće vojne i tehnološke resurse SAD integrisati u projekat, a konačna cena se i dalje procenjuje na oko 175 milijardi dolara. Nije, međutim, precizirao koje kompanije će biti angažovane na izvođenju radova.

Inspiracija iz prošlosti

Tramp je projekat povezao sa inicijativom iz vremena hladnog rata koju je 1980-ih pokrenuo tadašnji predsednik Ronald Regan, poznatom kao "Ratovi zvezda". Cilj te ideje bio je da se izgradi svemirski odbrambeni sistem koji bi onemogućio nuklearni napad na SAD.

- Naš cilj je da konačno završimo ono što je predsednik Regan započeo - da eliminacijom raketne pretnje osiguramo budućnost američke domovine - izjavio je Tramp.

Sumnje u izvodljivost

Uprkos veličini i ambiciji projekta, stručnjaci izražavaju skepticizam kada je reč o rokovima i budžetu. Prema izjavama sa Trampove konferencije, predlog za izdvajanje 25 milijardi dolara uvršten je u zakon o poreskim olakšicama koji je još uvek predmet rasprave u Kongresu.

Profimedia

Asošijejted Pres je preneo da je Tramp imao priliku da bira između tri različite verzije projekta - srednje, visoke i izuzetno visoke kompleksnosti. Izabrao je drugu po redu, čiji početni troškovi variraju između 30 i 100 milijardi dolara.

Analitičar Tom Karako iz Centra za strateške i međunarodne studije istakao je da brojka od 175 milijardi dolara najverovatnije pokriva desetogodišnji period, te da su troškovi podložni izmenama.

Dodatne sumnje izaziva potencijalno uključivanje kompanije SpaceX, u vlasništvu Ilona Maska. Četrdeset dvoje članova Demokratske stranke u Kongresu zatražilo je istragu u vezi s mogućim sukobom interesa, navodeći zabrinutost zbog Maskovog uticaja na vojno-tehnološke ugovore.

Reakcije Kine i Rusije

Dvema najvećim strateškim suparnicama SAD, Kini i Rusiji, nije promakla najava ovog projekta.

Profimedia

Kina je oštro kritikovala plan, nazivajući ga destabilizujućim po globalnu bezbednost.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning poručila je da Sjedinjene Američke Države ignorišu načelo zajedničke bezbednosti, dodajući da takva politika "povećava rizik od militarizacije svemira".

Kremlj je bio uzdržaniji, navodeći da je reč o unutrašnjem pitanju SAD. Portparol Dmitrij Peskov izjavio je da će Rusija pratiti razvoj situacije, uz nagoveštaj da će se otvoriti prostor za nove diplomatske kontakte u cilju očuvanja strateške stabilnosti.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi