Pre atentata stiglo upozorenje iz jedne zemlje? Šta su sve otkrili novoobjavljeni dokumenti o Kenedijevom ubistvu

Više od 60 godina otkako je bivši američki predsednik Džon Kenedi ubijen 1963. godine, objavljeni su neredigovani dokumenti u vezi sa atentatom u Dalasu u Teksasu. 

Oko 2.200 datoteka koje se sastoje od više od 63.000 stranica objavljeno je u utorak uveče na veb-stranici američke Nacionalne administracije za arhive i dokumente.

Objavljeni su nakon što je američki predsednik Donald Tramp još u januaru potpisao izvršnu naredbu kojom poziva na objavljivanje neredigovanih dosijea u ovom slučaju.

- Imamo ogromnu količinu papira. Biće puno čitanja - rekao je Tramp u ponedeljak, tvrdeći da će 80.000 stranica biti dostupno javnosti, što je blago precenjeno u odnosu na stvarnu količinu koja je objavljena.

Ovo je drugi put da je američki lider naredio objavljivanje dokumenata o Kenedijevom ubistvu - to je uradio i tokom prvog mandata 2017. godine, ali je na kraju neke od njih sačuvao od javnosti zbog, kako je rekao, potencijalne štete po nacionalnu bezbednost.

Dok su dosijei nastavili da se objavljuju tokom administracije Džoa Bajdena, neki su ostali poverljivi.

Profimedia

Pre utorka istraživači su procenili da je 3.000 do 3.500 datoteka u potpunosti ili delimično i dalje neobjavljeno. Ovo je cifra koja se pominjala posle 2.400 zapisa koje je FBI objavio prošlog meseca.

Istraživači i teoretičari zavere godinama su bili intenzivno zainteresovani za slučaj, a evo šta smo sve saznali iz novoobjavljenih dokumenata koji obuhvataju niz materijala, uključujući izveštaje FBI-a, dopise CIA i zapise Tajne službe.

Britanija je upozorila CIA na potencijalnu zaveru

Jedno od najvećih otkrića jeste da je CIA mesecima pre novembra 1963. dobila upozorenja o mogućoj zaveri za ubistvo predsednika Kenedija. U dosijeima je detaljno opisano pismo koje je čovek po imenu Sergij Čornonoh 1978. poslao britanskoj ambasadi.

Tvrdio je da je bio zatočen u Londonu 18. jula 1963. i da su ga vlasti ispitivale. Čornonoh je rekao da ih je upozorio na Li Harvija Osvalda, rekavši ima da planira da ubije predsednika.

Profimedia

Dodao da je upozorio američkog vicekonzula Toma Blekšira o planovima Osvalda, koji je pokušavao da prebegne u Rusiju.

Nema mnogo novih važnih detalja

Ukratko, do sada nisu otkriveni nikakvi novi važniji detalji o atentatu.

Ono što se saznaje jesu pojedini detalji koji se tiču 24-godišnjeg Li Harvija Osvalda, za koga se veruje da je izvršio atentat.

Dva dana nakon što je Kenedi ubijen vlasnik noćnog kluba Džek Rubi upucao je Osvalda tokom prebacivanja u zatvor.

Veruje se da je bivši marinac iz Teksasa, koji je prebegao u Sovjetski Savez, ispalio više hitaca iz zgrade teksaškog skladišta školskih knjiga dok se 22. novembra 1963. kolona vozila sa Kenedijem i bivšom prvom damom Žaklinom Kenedi probijala kroz ulicu punu ljudi.

Profimedia

Godinu dana nakon atentata Vorenova komisija, koja je osnovana da istraži događaj, zaključila je da je Osvald delovao sam i da je jedan metak pogodio bivšeg predsednika s leđa pre nego što je izašao iz prednjeg dela njegovog grla i pogodio guvernera Teksasa Džona Konalija Mlađeg (što će postati poznato kao "teorija o magičnom metku").

Novoobjavljeni dosijei sadrže jedan dopis CIA koji opisuje kako je zvaničnik KGB-a pregledao "pet debelih tomova" dosijea o Osvaldu i bio "uveren" da on "ni u kom trenutku nije bio agent koji je pod kontrolom KGB-a".

Dodaje se da je zvaničnik KGB-a rekao da su Osvalda "budno i stalno posmatrali dok je bio u SSSR-u" i da je bio loš pucač prilikom gađanja meta u Sovjetskom Savezu.

U drugom dopisu, na kom stoji datum nakon Kenedijevog ubistva, kaže se da je, prema presretnutom telefonskom pozivu u Meksiko Sitiju, Osvald komunicirao sa oficirom KGB-a dok je bio u sovjetskoj ambasadi tog septembra.

AP Photo/Jon Elswick, File

Novi dokumenti su takođe doprinela razumevanju perioda tokom hladnog rata, rekli su istraživači.

Jedan dokument objavljen u januaru 1962. otkriva detalje strogo tajnog projekta nazvanog "Operacija Mongos" ili jednostavno "Kubanski projekat", koji je bio kampanja tajnih operacija i sabotaže protiv Kube koju je predvodila CIA, a koju je odobrio Kenedi 1961. godine sa ciljem da se ukloni režim predvođen Fidelom Kastrom.

Istoričari ostaju optimisti

Za sada, dosijei ne pružaju dodatne informacije kojima bi se razotkrile ili dokazale glavne teorije zavere o ubistvu Kenedelji, koje uključuju sve od upiranja prstom direktno u američku vladu do priča o tome da je bilo više od jednog naoružanog napadača.

Dok istoričari pažljivo pregledaju svaki dokument, što je proces za koji se očekuje da će trajati dugo, ostaju oprezno optimistični da će se pojaviti još informacija.

Profimedia

- Trebalo bi da se pripremimo da budemo iznenađeni - rekao je za Njujork tajms Fredrik Logeval, istoričar sa Univerziteta Harvard, dok je Džeferson Moreli, potpredsednik dobrotvorne organizacije Fondacija Meri Ferel, dodao da je to "ohrabrujući početak".

Istoričarka Alis L. Džordž rekla je da američka radoznalost u vezi sa ubistvima i pitanja o transparentnosti vlade doprinose "osećaju da u ovim dosijeima moraju biti skriveni važni dokazi".

Ona je rekla da je malo verovatno da će vladini zapisi odgovoriti na pitanja koja ljudi i dalje imaju, ali da očekuje još dokumenata.

- Ozbiljno sumnjam da će biti velikih otkrića. Izveštaj Vorenove komisije je dobro urađen, ali je urađen kada su mnogi ključni igrači bili živi. Mnogo je teže utvrditi istinu kada je većina ljudi koji su umešani mrtva - rekla je ona.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi