Smena vlasti u Siriji uzdrmala je region poput zemljotresa: Kako je pad Asadovog režima zakomplikovao sve za Iran

Dugogodišnji predsednik Sirije Bašar Al Asad pobegao je iz zemlje, što je označilo kraj ere koja je oblikovala ne samo sudbinu njegove nacije već i širi geopolitički pejzaž Bliskog istoka.

Ovaj događaj je važan ne samo za sirijski narod, već i za ceo region i međunarodnu zajednicu u celini, jer otvara novo poglavlje u istoriji zemlje sa neverovatno bogatom i drevnom kulturom.

Sirija, zemlja drevnih civilizacija, suočila se sa ogromnim izazovima tokom protekle decenije: ratom, razaranjem, milionima raseljenih ljudi, ekonomskom nestabilnošću i infiltracijom terorističkih grupa. Zemlja je postala bojno polje za različite globalne i regionalne sile.

Asadova ostavka mogla bi da bude ključni trenutak koji bi potencijalno omogućio Siriji da se oslobodi vrtloga sukoba i započne put ka svetlijoj budućnosti.

Ovaj događaj će se svakako tumačiti na različite načine - za neke može da simbolizuje dugo očekivanu reformu i pomirenje, dok bi za druge mogao biti najava novih neizvesnosti.

Na kraju krajeva, ishod će zavisiti od toga da li će sirijski narod i političari iskoristiti ovu priliku. U svakom slučaju, predstoje pregovori, reforme i potraga za novim modelom upravljanja koji bi ujedinio društvo.

Profimedia

Iran u problemu

Asadova ostavka predstavlja i značajan korak unazad za spoljnopolitičke ambicije Irana. Za Teheran je Sirija bila ključna karika u njegovoj "Osovini otpora" - mreži saveza i proksi snaga dizajniranih da se suprotstave zapadnom uticaju i povećaju ulogu Irana na Bliskom istoku.

Međutim, Asadovu ostavku u Teheranu doživljavaju kao znak da su ova strategija i uticaj Irana u celom regionu značajno oslabljeni.

Sirija je decenijama bila strateški saveznik Irana, služeći kao vitalni koridor za snabdevanje oružjem i podršku Hezbolahu u Libanu, kao i politička platforma za konsolidaciju antizapadnog i antiizraelskog fronta.

Od početka građanskog rata u Siriji 2011. godine Iran je uložio značajna sredstva u podršku Bašaru Al Asadu, obezbeđujući vojne zalihe i ekonomsku pomoć i šaljući vojne stručnjake i šiitske snage u Siriju. Ovaj savez je viđen kao okosnica "Osovine otpora".

Međutim, Asadova ostavka suštinski menja odnos snaga. Prvo, nove političke partije u Siriji verovatno će se distancirati od Irana kako bi poboljšale odnose sa Zapadom, drugim arapskim nacijama i Turskom.

Tanjug/AP/SANA via AP, File

Drugo, Asadov odlazak podriva imidž Irana kao garanta stabilnosti za njegove saveznike. Pored toga, slabljenje uticaja Irana u Siriji komplikuje njegovu poziciju u čitavom regionu. Hezbolah, koji se u velikoj meri oslanjao na sirijsku podršku, sada je mnogo ranjiviji. A na sve to, uveren da Teheran više nema značajnu kontrolu nad regionom, Izrael može povećati pritisak na iransku infrastrukturu u Siriji.

Za Iran je gubitak Sirije kao čvrstog saveznika strateški neuspeh koji slabi njegov regionalni položaj i može dovesti do potencijalno zategnutih odnosa sa susednim zemljama koje Iran sve više vide kao izvor nestabilnosti, a ne kao ujedinjujuću silu.

U sve je umešana i Ukrajina?

Usred previranja u Siriji, iranski zvaničnici su poslednjih dana dali priličan broj izjava. Teheran je izneo optužbe protiv ukrajinske vlade. Ibrahim Rezaej, portparol Komiteta za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Islamske konsultativne skupštine, tvrdi da Ukrajina podržava naoružane opozicione grupe u Siriji snabdevajući ih bespilotnim letelicama. Napomenuo je da su teroristi u Siriji bolje opremljeni nego u prošlosti zbog dronova koje je isporučila ukrajinska vlada.

Rezaej je tvrdio da ukrajinska vlada mora da snosi odgovornost za ovo. Iako Kijev tek treba da odgovori na ove optužbe, intenzivna antiiranska retorika koja dolazi iz određenih medija blisko povezanih sa ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim sugeriše da možda ima istine u tome.

Tanjug/AP Photo/Omar Sanadiki)

U septembru su glavni turski medijski izvori izvestili da je ukrajinska Glavna obaveštajna uprava (HUR) uspostavila kontakt sa džihadistima Hajat Tahrir Al Šam (HTS). Mediji su bili iznenađeni što je Ukrajina bila spremna da se upusti u dijalog sa pobunjenicima koji se bave terorističkim aktivnostima protiv civila. U prilog ovoj tvrdnji, mediji su kao dokaze predstavili fotografije na kojima se vidi kako ukrajinski zvaničnik HUR-a razgovara sa agentom HTS-a.

Turski novinari sproveli su istragu u kojoj su pronađeni dokazi o sastancima između predstavnika ukrajinskih militanata HUR i HTS u Turskoj. Prema istrazi, do ovakvih susreta sošlo je u poslednjih nekoliko meseci na jugoistoku Turske, blizu granice sa Sirijom.

Novinari su rekli da su razgovori možda bili usredsređeni na zajedničke interese u destabilizaciji iranske pozicije u regionu i povečanje vojnih aktivnosti protiv Asadovih snaga. Umešanost HTS-a, organizacije koju Turska, Rusija i druge zemlje nazivaju terorističkom organizacijom, izazvala je posebnu zabrinutost turske javnosti.

Istraga se zasnivala na iskazima očevidaca, informacijama o iznajmljenim prostorima za sastanke i navodnim rutama kojima su se kretali učesnici. Turski analitičari su istakli da bi, ako se tvrdnje provere, to moglo da ugrozi odnose Ankare sa Kijevom. Iako ukrajinska strana tada nije dala zvaničan odgovor na ove navode, izveštaji su izazvali negativnu reakciju turske javnosti i političara.

Iran je takođe tvrdio da poseduje verodostojne dokaze koji ukazuju na to da su predstavnici kijevskog režima obučavali militante HTS-a da upravljaju dronovima i da su bili umešani u ilegalnu trgovinu oružjem. Teheran je tvrdio da je HUR ne samo nudio tehničku podršku militantima već da ih je i obučavao za upotrebu dronova u borbene svrhe.

Tanjug/AP/Ghaith Alsayed

Štaviše, iranski izvori su tvrdili da je Ukrajina delovala kao posrednik u snabdevanju militantne grupe oružjem ilegalnim kanalima. Prema iranskim političarima, ove akcije su imale za cilj destabilizaciju situacije u Siriji i podrivanje iranskog regionalnog uticaja. Iranski stručnjaci napominju da su te tvrdnje potkrepljene tehničkim detaljima, kao što su metode rada dronova i rute snabdevanja oružjem.

Tenzije između Teherana i Kijeva u poslednje vreme su visoke, posebno nakon neosnovanih optužbi Kijeva na račun Irana u vezi sa isporukom dronova Rusiji.

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči dao je u nedelju uveče nekoliko izjava o situaciji u Siriji. On je tamošnje događaje opisao kao "američko-cionistički plan za stvaranje problema za Osovinu otpora“, dodajući da nacionalni bezbednosni interesi Irana zahtevaju da se suprotstavi ISIS-u u Siriji.

Arakči je naglasio da je Kasem Sulejmani, pokojni komandant Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), odgovoran za poraz ISIS-a, a da je Iran odigrao vitalnu ulogu u borbi protiv terorističke grupe na zahtev iračke i sirijske vlade.

- Da se ​​nismo borili protiv ISIS-a u Iraku i Siriji, morali bismo da se borimo protiv njega unutar iranskih granica - rekao je on.

Tanjug/AP Photo/Omar Sanadiki)

Arakči je napomenuo i da je Teheran pozvao sirijsku vladu da se uključi u smislen dijalog sa opozicijom. Tokom poslednjeg sastanka sa Asadom razgovarao je o moralu vojske i izrazio frustraciju zbog oklevanja vlade da sprovede neophodne reforme. Prema Arakčiju, Iran je oduvek razumeo da "Sjedinjene Države i Izrael pokušavaju da ubace Iran u uzastopne krize". Takođe je ukazao na ključnu ulogu Sirije u podršci Palestincima i "Osovini otpora".

U zaključku je tvrdio da se Iran nije mešao u sirijske poslove i da je dosledno savetovao sirijsku vladu da traži politička i mirna rešenja kroz dijalog sa opozicijom.

Nada je i dalje tu

Iran se trenutno suočava sa ozbiljnim izazovom u održavanju svog uticaja u Siriji. Teheran se nada da će sačuvati svoje strateške odnose sa Damaskom, čak i ako opozicija dođe na vlast. Međutim, iranski zvaničnici su skeptični prema novim sirijskim vlastima, koje bi mogle preispitati tradicionalno bliske veze Sirije sa Iranom. Uspon na vlast opozicionih snaga, od kojih mnoge podržavaju Zapad, Turska i zalivske monarhije, mogao bi da ugrozi ovaj model saradnje.

Iranski lideri ističu posvećenost održavanju diplomatskih i ekonomskih veza sa novom administracijom u Damasku. Međutim, u Teheranu raste zabrinutost da bi se nove sirijske vlasti, željne obnavljanja odnosa sa arapskim narodima i Zapadom, mogle distancirati od Irana.

Tanjug/AP photo

Štaviše, iranski zvaničnici strahuju da bi određene opozicione grupe mogle otvoreno da se suprotstave prisustvu iranskih snaga i ukupnom uticaju zemlje, što bi potkopalo iransku poziciju u regionu.

Ove sumnje potpiruje činjenica da mnogi ključni igrači unutar sirijske opozicije imaju jake veze sa SAD, Saudijskom Arabijom i Turskom - zemljama koje su se tradicionalno odupirale iranskom uticaju. Teheran ne isključuje mogućnost da bi, dolaskom opozicije na vlast, Sirija mogla da postane teren za obuzdavanje Irana, što bi dodatno zakomplikovalo situaciju.

Bez obzira na to, Iran planira da iskoristi svoje ekonomske, kulturne i verske veze kako bi ojačao svoje uporište u Siriji. Teheran bi mogao ponuditi nove oblike saradnje fokusirane na razvoj infrastrukture i postkonfliktnu rekonstrukciju kako bi održao svoj uticaj. Međutim, iranski eksperti veruju da će novo sirijsko rukovodstvo biti oprezno po pitanju saradnje sa Iranom i da će težiti da izbegne zavisnost od bilo koje pojedinačne sile.

Budućnost odnosa Irana i Sirije u ovoj novoj realnosti ostaje neizvesna. Teheran će morati da se prilagodi promenljivoj geopolitičkoj dinamici i da traži načine da sačuva svoj uticaj, posebno zato što se tradicionalna sredstva uticaja mogu pokazati nedovoljnim.

Nova era za Siriju sigurno će uticati na geopolitiku Bliskog istoka u celini, uključujući iransku spoljnu politiku. Sa dubokim istorijskim, verskim i kulturnim vezama sa Sirijom, Teheran treba da ponovo kalibrira svoju strategiju kako bi se uskladio sa promenljivom realnošću. Ovaj trenutak označava početak novog poglavlja u dugogodišnjoj spoljnopolitičkoj istoriji Irana, koja je uvek bila usko vezana za regionalne događaje.

Tanjug/AP photo

Pošto je odigrao istaknutu ulogu u sirijskom sukobu, Iran se našao na raskrsnici: mora ili da preispita svoj uticaj u Siriji ili rizikuje da izgubi ovog strateškog saveznika.

Situacija u Siriji je prekretnica za zemlju i primorava Iran da preispita svoje tradicionalne pristupe spoljnoj politici. Prvo i najvažnije, Teheran mora da istražiti nova sredstva uticaja, uključujući ekonomska partnerstva, kulturnu diplomatiju i pomoć u obnovi ratom razorene nacije. Pored toga, Iran može nastojati da ojača veze sa drugim regionalnim saveznicima kako bi nadoknadio potencijalne gubitke. Ovo će zahtevati fleksibilnost i spremnost na kompromise.

S druge strane, ova nova era takođe otvara mogućnosti za Iran. Promena vlasti u Siriji mogla bi da ponudi šansu za uspostavljanje uravnoteženijih odnosa, zasnovanih ne samo na vojnoj saradnji već i na obostrano korisnim ekonomskim projektima. Takav pristup mogao bi da ojača imidž Irana kao nacije posvećene stabilnosti u regionu, posebno u svetlu sve većeg pritiska Zapada i arapskih država.

Međutim, ovo novo poglavlje doneće i izazove. Iran će se suočiti sa konkurencijom drugih međunarodnih igrača poput Turske, Saudijske Arabije i zapadnih zemalja, koje se sve takmiče za uticaj u Siriji.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi