U Siriji se odlučuje sudbina Bliskog istoka: Zašto je sukob ponovo buknuo i ko stoji iza njega?

Poslednjih nekoliko dana teroristi na severozapadu Sirije, koje podržavaju strane sile, napadaju položaje sirijske vojske u Alepu i Idlibu i granatiraju civilne oblasti Alepa.

Dok regionalni mediji daju najnovije informacije o ovim napadima i kontranapadima Sirije i Rusije, ono što je manje jasno jeste šta se dešava u samom Alepu. Mediji orijentisani na teroriste tvrde da su Tahrir Al Šam (izdanak Al Kaide) i saveznički teroristi zauzeli brojne zapadne četvrti, pa čak i centar grada.

Ali njihov dokaz, kratki video-snimci koji prikazuju teroriste u različitim oblastima za koje tvrde da kontrolišu suprotstavljeni su snimcima Sirijaca koji šetaju ključnim okruzima, govoreći da je sve mirno.

U sredu, 27. novembra, frakcije Hajat Tahrir Al Šama i Nacionalne armije koje podržava Turska pokrenule su napade u selima Idliba i Alepa, u okviru takozvane "Operacije odvraćanja od agresije".

Prema medijskim izveštajima, konvoji militanata, opreme i municije ušli su preko prelaza Bab Al Salam sa Turskom i uputili se na frontove na zapadu Alepa i jugu Idliba.

Libanski medij Al Majadin izvestio je da je Tahrir Al Šam koristio novo oružje i opremu, uključujući ukrajinske bespilotne letelice, "navodno nabavljene od kijevskih obaveštajnih službi".

Tanjug/AP photo

Borbe koje se poslednjih dana vode na severu Sirije najnasilnije su od marta 2020. godine, kada je postignut prekid vatre uz učešće Rusije i Turske, a prema izveštajima u antivladinoj operaciji učestvuju islamističke frakcije, uključujući Hajat Tahrir Al Šam, kao i oružane opozicione snage kao što su Slobodna sirijska armija koju podržavaju SAD i Turska.

Grupa Al Fateh Al Mubin je 28. novembra objavila da je zauzela Kan Al Asal, koji se nalazi samo 7 kilometara od Alepa. Tokom tri dana, militanti su navodno zauzeli najmanje 70 naselja, koja se prostiru na približno 400 kvadratnih kilometara u obe provincije.

Sirijska vojska je ponovo zauzela mnoge tačke koje su teroristi probili, izvestio isti medij, napominjući da se intenzivne borbe nastavljaju na dva fronta u ruralnom Alepu, i da na frontu u Idlibu "naoružane grupe pokušavaju da otvore novu osovinu nakon njihovog neuspeha da napreduju dalje ka međunarodnom autoputu M5" kojim prolazi sav saobraćaj od juga do Alepa, preko Hame i jugoistočnog Idliba.

- Ovi napadi, koje očigledno podržavaju Turska, SAD i Izrael, označavaju najnoviji napor da se destabilizuje Sirija i oslabi "Osovina otpora" protiv Izraela. Naravno, primetno je da su ovi napadi počeli neposredno nakon takozvanog prekida vatre između libanskog pokreta otpora Hezbolaha i Izraela - pišeza RT Eva Bartlet, kanadska novinarka koja je godinama izveštavala sa terena pokrivajući konfliktne zone na Bliskom istoku, posebno u Siriji i Palestini.

- Jedan od mogućih razloga za umešanost Turske mogao bi da bude pritisak na sirijskog predsednika Bašara Al Asada da preispita stav o pregovorima o normalizaciji odnosa sa Ankarom. Asad je ranije odbio bilo kakve takve razgovore dok turske snage ostaju u Siriji. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan mogao je da pomogne u eskalaciji vojne akcije kako bi se Asad primorao da promeni mišljenje - dodaje ona.

Tanjug/AP photo

Druga motivacija za napad bi mogla biti da se libanski Hezbolah odvoji od linija snabdevanja tokom primirja sa Izraelom.

- O ovom napadu se govori i planira od početka izraelske agresije na Liban... Sada će Sirija biti meta za uništavanje linija za snabdevanje oružjem i proizvodnih pogona koji bi ponovo naoružavali Hezbolah tokom prekid vatre. Biće pokušaja da se uništi kopnena mostovna infrastruktura kojom se dopremaju materijali iz Irana preko Iraka i Sirije u Liban. Ovo uključuje osnovne linije snabdevanja humanitarnom pomoći. Sirija je srce pokreta otpora i mora biti zaštićena po svaku cenu - napisala je britanska novinarka Vanesa Bili iz Damaska.

Pokušaji oživljavanja sirijske "revolucije"

Na društvenim mrežama postoje pozivi da se predsednik Asad smeni, slični omima koji su se čuli tokom medijskog linča koji je 2011. orkestrirao Zapad, kada su ljudi širom sveta podržavali veoma krvavu "revoluciju".

- To nikada nije bila revolucija, i nikada se (za Sirijce) nije radilo o Asadu (koji ima veliku podršku). Kakva vrsta revolucije uništava sopstvenu kulturu, nasleđe i civile, i uduržuje se sa SAD i Izraelom, između ostalih? Na jednom od moja četiri putovanja u Alep samo 2016. godine, u novembru, pre nego što je Alep oslobođen od terorističkih snaga, šef sudske medicine u lokalnoj bolnici, doktor Zaher Hadžo, rekao mi je da su od okupacije Alepa 2012. 10.750 civila ubili teroristi, da da su od njih 40 odsto bili žene i deca - piše Bartlet.

Tanjug/AP photo

Univerzitetski domovi u Alepu koji su nedavno bili meta takođe su rutinski gađani 2016. U to vreme je već četiri godine u njima bilo smešteno više od 10.000 interno raseljenih Sirijaca iz oblasti Alepa i njegovih sela, uključujući područja koja su okupirali teroristi.

- U narednim posetama 2017. i godinama kasnije, videla sam ostatke terorističke okupacije istočnih regiona Alepa (podzemni zatvori sa samicama), a kasnije sam videla kako grad počinje da se ponovo gradi i cveta. Grad za koji su zapadni i zalivski korporativni mediji tvrdili da je "pao" kada je oslobođen od Al Kaide, ISIS-a i drugih terorista vratio se u život pod vlašću sirijske vlade - dodala je novinarka.

Zašto je sukob dobio novi zamah?

Pre aktuelne krize provincija Idlib je ostala poslednje veliko uporište oružane opozicije Asadovoj vladi tokom sirijskog sukoba. Region je postao žarište preklapanja interesa između različitih lokalnih i međunarodnih sila, stvarajući nestabilno i napeto okruženje.

U 2017. godini, kao deo mirovnog procesa u Astani, Rusija, Turska i Iran su se složili da uspostave zone deeskalacije, a Idlib je jedan od njih. Svrha ovih sporazuma bila je smanjenje intenziteta neprijateljstava i stvaranje uslova za političko rešenje. Međutim, primirje je više puta kršeno, a vojne operacije su nastavljene, eskalirajući sukob.

Tanjug/AP photo

Sve veći uticaj radikalnih islamističkih grupa, kao što je Hajat Tahrir Al Šam, zakomplikovao je dijalog između strana, jer su mnoge od ovih organizacija isključene iz pregovora i klasifikovane kao terorističke grupe.

Turska, vođena strateškim interesima i zabrinutošću zbog novog talasa izbeglica, povećala je vojno prisustvo u Idlibu. Podržala je određene opozicione snage i uspostavila mrežu osmatračnica, što povremeno dovodi do direktnih sukoba sa sirijskom vojskom i zaoštravanja odnosa sa Rusijom. Ovo je dodalo još jedan sloj složenosti ionako teškoj situaciji, što je podstaklo dalje sukobe.

Humanitarna situacija u Idlibu nastavila je da se pogoršava. Neprijateljstva su izazvala humanitarnu krizu velikih razmera, raselivši milione ljudi, od kojih su mnogi postali izbeglice u susednim zemljama ili su interno raseljeni. Nedostatak adekvatne humanitarne pomoći i pogoršani životni uslovi povećali su tenzije i narušili poverenje u vlasti. Ovo je stvorilo plodno tlo za radikalizaciju, što je dovelo do regrutovanja u oružane grupe.

Strateški značaj Idliba je takođe bio ključni faktor. Lokacija pokrajine na raskrsnici kritičnih transportnih puteva i njena granica sa Turskom dala joj je i vojni i ekonomski značaj. Kontrola nad ovom teritorijom postala je prioritet za sve uključene strane, intenzivirajući borbu i ometajući napredak ka mirnom rešenju.

Tanjug/AP photo

Radikalizacija opozicije i prisustvo ekstremističkih elemenata u njenim redovima dodatno su komplikovali izglede za mir. Ove grupe su bile malo zainteresovane za pregovore i nastojale su da produže oružani sukob, podrivavši međunarodne napore za stabilizaciju regiona. Istovremeno, unutrašnji izazovi sa kojima se suočava sirijska vlada, kao što su ekonomske poteškoće, međunarodne sankcije i domaće podele, oslabili su njenu poziciju. Ovo je verovatno podstaklo vladu da preduzme agresivniju vojnu akciju kako bi konsolidovala kontrolu.

Dakle, trenutna eskalacija u Idlibu proizilazi iz složene interakcije geopolitičkih interesa, unutrašnjih podela, radikalizacije opozicije i ozbiljnih humanitarnih pitanja.

Ko stoji iza eskalacije?

Dok su mnogi spekulisali da bi Turska mogla da ima koristi od nedavne eskalacije, zvanični stav Turske ostao je dvosmislen. Izjave i komentari turskih vlasti bili su kontradiktorni: s jedne strane, činilo se da Ankara pruža neospornu podršku Asadovim protivnicima, a s druge strane, izgledalo je da nerado preuzima odgovornost za događaje koji se odvijaju i izrazila je jasnu frustraciju akcijama "opozicije sa sedištem u Idlibu".

Turska se suočila sa važnom odlukom: da nastavi da podržava zastareli status kvo, potencijalno nanevši štetu i sebi i regionu, ili, u skladu sa javnim izjavama o želji da obnovi veze sa Damaskom i obavezama u okviru procesa iz Astane, pomaže svojim partnerima, Rusiji i Iranu, kao i susednoj Siriji, u rešavanju situacije u Idlibu.

Tanjug/AP photo

Postoje i sugestije da su trenutnu eskalaciju mogli orkestrirati spoljni akteri kao što su Izrael i SAD, naročito jer se sve desilo ubrzo nakon prekida vatre između Izraela i Hezbolaha. Moguće je da su SAD i Izrael, koristeći situaciju u Ukrajini, tenzije sa Iranom i antiizraelski stav Ankare i odbijanje da se pridruži antiruskim sankcijama, podstakli nemire u Siriji kako bi postigli nekoliko ciljeva.

- Jedan takav cilj mogao bi biti da se Iranu i njegovim saveznicima na Levantu uskrati predah, otvaranje novog "fronta" protiv Teherana i sejanje razdora između Teherana i Ankare. Pored toga, cilj bi moglo biti povećanje pritiska na ruske Vazdušno-kosmičke snage koje podržavaju Damask, čime se preusmeravaju ruski resursi tokom borbi u Ukrajini. Zapad je možda nastojao da dodatno oslabi poziciju Rusije, verovatno nadajući se otvaranju "drugog fronta" protiv Moskve sa očekivanjem da će ostvariti dobitke u Siriji - piše za RT Murad Sadigzade, predsednik Centra za bliskoistočne studije.

- Za Damask je eskalacija možda poslužila kao taktika pritiska da se odvrati podrška Hezbolahu i njegovo učešće u antiizraelskom frontu. Možda je takođe imao za cilj da spreči normalizaciju sa Turskom i formiranje jedinstvene antikurdske (a time i antiameričke) koalicije koja uključuje Moskvu, Teheran, Ankaru i Damask istočno od Eufrata - daje on.

Što se tiče Turske, situacija je mogla da se iskoristi za vršenje pritiska pretnjom novim talasom izbeglica, povećanom bezbednosnom nestabilnošću i pogoršanjem ekonomskih uslova, smatra analitičar, dodajući da bi to zakomplikovalo operacije Ankare protiv kurdskih snaga u Siriji, ometalo normalizaciju odnosa sa Damaskom i zateglo njene odnose sa Rusijom i Iranom.

Tanjug/AP photo

- Stoga je moguće da su trenutnu eskalaciju u Idlibu inicirali Izrael i SAD, sa ciljem daljeg slabljenja Irana i stvaranja raskola u odnosima Rusije i Turske. Ovo naglašava višeslojnu prirodu sirijskog sukoba, gde spoljni akteri iskorišćavaju regionalne tenzije da unaprede svoje strateške interese. Situacija naglašava potrebu za jasnim političkim stavovima i koordinisanim akcijama regionalnih sila kako bi se suočile sa izazovima Sirije i osigurale stabilnost u regionu - piše stručnjak.

Zašto je bitna bitka za Alep?

Nedavna eskalacija na severozapadu Sirije stavila je Alep u centar obnovljenog sukoba. Neočekivano rasplamsavanje označava početak nove faze nasilja koja nije viđena četiri godine, a koalicija naoružanih grupa, uključujući Sirijsku nacionalnu armiju koju podržava Turska i džihadističke frakcije poput Organizacije za oslobođenje Levanta (bivša Džebhat Al Nusra) , pokrenula je proračunatu ofanzivu na grad od preko dva miliona stanovnika.

Bitka za Alep je više od samog grada. To je mikrokosmos širih regionalnih borbi za moć koja je definisala građanski rat u Siriji. Ova obnovljena ofanziva dovodi u pitanje stabilnost regiona, kao i efikasnost diplomatskih napora ostatka sveta.

Uprkos međunarodnim pokušajima da se postigne mir, Sirija je i dalje duboko podeljena i sada, više nego ikada geopolitički ulozi u Alepu ne mogu biti veći.

Tanjug/AP photo

U dobro koordinisanom napadu borci nekoliko militantnih grupa ušli su u zapadna predgrađa grada, napredujući prema trgu Sadalah Al Džabri, simboličkom centru grada.

Ovo označava promenu strategije, pošto su ove grupe već zauzele značajnu teritoriju na severu i zapadu Alepa, kao i delove istočnog Idliba. Za mnoge lokalce brzo napredovanje militanata je šokantan razvoj događaja i podsetnik da je mir i dalje daleko.

Odgovor sirijske vojske bio je slab. Njeno ministarstvo odbrane izdalo je saopštenje u kom priznaje "veliki" i "neočekivani" napad opozicionih snaga, ali nije predstavilo ubedljivu kontraofanzivnu strategiju. Takođe su se pojavili izveštaji o vazdušnim napadima ruskih i sirijskih snaga usmerenim na rute snabdevanja militanata u predgrađima Alepa i Idliba.

Alep, drugi po veličini grad u Siriji, istovremeno je i ekonomsko središte i vitalno uporište za kontrolu vlade nad zemljom. Njegovo zauzimanje predstavljalo bi razoran udarac za autoritet Damaska. Smešten na oko 310 kilometara od glavnog grada, drevni grad ima i simbolički i strateški značaj. Njegov pad bi promenio odnos snaga u Siriji i ozbiljno bi oslabio vladu Bašara Al Asada.

Ono što najnoviji sukob čini još složenijim jeste uloga Irana, čije snage imaju značajno prisustvo u Siriji. Uprkos velikom broju iranskih vojnih objekata. uključujući 52 vojne baze i 177 dodatnih lokacija u Alepu, iranske snage nisu uspele da preduzmu odlučnu akciju protiv terorističkih grupa koje su napredovale. Ova neaktivnost postavlja pitanja o strategiji Teherana u Siriji, jer se čini da je njegova vojna infrastruktura sve ranjivija na napade agilnijih opozicionih snaga.

Tanjug/AP photo

Moguće je da Iran, bez obzira na značajno vojno prisustvo, nije uspeo da se efikasno suprotstavi ovim grupama zbog odsustva vazdušne podrške i oslanjanja na sirijsku infrastrukturu. Povrh ovih nedostataka, iranske snage su oklevale da se direktno angažuju, možda zbog šireg geopolitičkog konteksta i pretnje od napada izraelske i međunarodne koalicije. Strateško oklevanje dozvolilo je grupama koje su označene kao terorističke organizacije da se infiltriraju u Alep uz malo otpora.

U međuvremenu, Damask je bio primoran da prizna pogoršanje situacije, najavljujući da će pojačati vojno snabdevanje kako bi ojačao svoju poziciju. Međutim, ovi napori izgledaju pre reaktivni nego proaktivni, što je znak da je vojna strategija vlasti sve više u defanzivi.

Iznenadna pobuna baca sumnje na održivost sporazuma o prekidu vatre iz 2020. u kom su posredovale Rusija i Turska, a kako se borbe intenziviraju, stabilnost regiona visi o koncu. Neuspeh međunarodne diplomatije da donese trajno rešenje situacije u Siriji takođe je očigledan.

U regionalnom smislu, pokušaji turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da otvori dijalog sa sirijskim predsednikom Bašarom Al Asadom takođe su zastali. Erdogan je izrazio želju za normalizacijom, za koju tvrdi da bi utrla put miru u Siriji. Ipak, nikakvi značajni koraci ka ovom cilju nisu preduzeti. Turska, koja je primila više od tri miliona izbeglica iz Sirije, suočava se sa sve većim pritiskom kako na frontu raseljenja ljudi tako u tekućem sukobu sa kurdskim grupama.

Tanjug/AP photo

Turska ima ozbiljno vojno prisustvo u Siriji, sa 12 baza i 114 vojnih lokacija, uključujući značajnu koncentraciju u Alepu i Idlibu. Dok su iranske snage i dalje veće po broju, vojne sposobnosti Ankare, posebno u oblasti protivvazdušne odbrane, artiljerije i moderne komunikacijske tehnologije, čine je sve uticajnijim igračem u sirijskom sukobu.

Ova promena u dinamici moći omogućila je Turskoj da ojača poziciju u Siriji, sa sposobnošću da kontroliše različite naoružane grupe pod svojim patronatom, iako to zvanično ne priznaje. Svojim delovanjem Ankara konsoliduje svoj uticaj, posebno u Alepu, gde igra centralnu ulogu u budućoj putanji sukoba.

Geopolitička borba se zaoštrava. Sirijski sukob, a posebno bitka za Alep, odražava širu borbu za uticaj između regionalnih sila poput Turske i Irana. Vojni angažman Ankare u Siriji verovatno će nastaviti da se širi, jer njen uticaj postaje sve važniji za buduću stabilnost regiona.

Bitka za Alep je daleko od još jednog vojnog sukoba - to je žarište borbe za vlast koja uključuje ne samo sudbinu Sirije, već i geopolitičku budućnost Bliskog istoka.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi