Šta će biti s Bliskim istokom? Koliko toga će se promeniti Trampovim dolaskom na vlast
Iako sve ukazuje na to da će imati veoma sličnu regionalnu strategiju kao i njegov prethodnik Džo Bajden, postoji nekoliko razlika na koje treba obratiti pažnju
Kako se šire spekulacije o tome kako će druga administracija Donalda Trampa uticati na globalnu politiku, najjasnija je sudbina Bliskog istoka.
Iako sve ukazuje na to da će imati veoma sličnu regionalnu strategiju kao i njegov prethodnik Džo Bajden, postoji nekoliko razlika na koje treba obratiti pažnju.
Dok se veliki deo sveta sprema za drugo Trampovo predsedništvo, zbog naizgled nepredvidive prirode američkog predsednika, njegov prvi mandat na funkciji govori mnogo o tome bi moglo da se dešava u ovom delu Azije.
Za početak, Trampova podrška Izraelu je jasna, ali kako će on uticati na tekuće ratove koje Izraelci vode u Gazi i Libanu bila je tema mnogih debata. Iako je kritikovao Bajdena tokom kampanje da je bio "previše strog" prema Benjaminu Netanjahuu, bilo je i izveštaja da je Tramp obavestio izraelskog premijera da želi da se rat završi do januara.
Dok je vođa Republikanske stranke napadao potpredsednicu Kamalu Haris da je slaba po pitanju izraelske bezbednosti, govorio je o okončanju rata u Gazi. Analitičari kažu da ovu mešanu retoriku treba shvatiti samo kao propagandu kampanje.
Najveća finansijska podrška Trampovoj kampanji 2024. bila je žena po imenu Miriam Adelson, najbogatija izraelska milijarderka, koja je donirala 100 miliona dolara nadajući se da će Donald Tramp dozvoliti Izraelu da pripoji nelegalno okupiranu Zapadnu obalu.
Trampovu kampanju 2016. finansirali su takođe Mirijam Adelson i njen sada pokojni suprug Šeldon Adelson, koji su podržali republikanskog predsednika pod uslovom da premesti američku ambasadu iz Tel Aviva u Zapadni Jerusalim, što je obećanje koje je ispunio 2018.
- Iako se čini da će se Izrael imati problem da odmah anektira Zapadnu obalu zbog trenutnih okolnosti na terenu, verovatno će to biti aneksija oko 60 odsto okupirane teritorije, što je poznato kao Zona C. Ako Tramp dozvoli izraelskim saveznicima da ostvare ovo, to će potpuno uništiti svaku nadu za "rešenje sa dve države" - piše za RT Robert Inlakeš, politički analitičar, novinar i režiser dokumentarnih filmova koji trenutno živi u Londonu, a koji je izveštavao o palestinskim teritorijama i živeo na njima.
Prazna obećanja Bajdenova
Kada je reč o sukobu u Gazi, pod pretpostavkom da se rat nastavi u Trampovom mandatu, njegova administracija će verovatno učiniti malo toga drugačije, osim što će dozvoliti Izraelu da u potpunosti prekine ulazak sve pomoći na palestinsku teritoriju.
Ako Trampova vlada dozvoli prekid sve pomoći, koja u ovom trenutku u ograničenim količinama ulazi u izolovanu enklavu i ne zadovoljava osnovne potrebe stanovništva Gaze, onda bi to predstavljalo sprovođenje genocida u punom obimu nad 2 miliona ljudi. Verovatnije je, međutim, da će Trampova politika u tom pogledu biti ista kao i Bajdenova.
Džo Bajden je preuzeo dužnost uz obećanja da će okončati rat u Jemenu, zauzeti oštriji stav protiv saudijskog prestolonaslednika Mohameda Bin Salmana i vratiti se iranskom nuklearnom sporazumu, ali ništa od toga nije ostvario.
Umesto toga, Bajdenova administracija je nastavila kampanju sa maksimalnim pritiskom sankcija protiv Islamske Republike, čak i dopunjavajući postojeću listu mera, pošto su pregovori sa sedištem u Beču o oživljavanju nuklearnog sporazuma posustajali.
Bajden je zatim nastavio sa povlačenjem američkih snaga iz Avganistana, o čemu su talibani i Trampova administracija već pregovarali pre nego što je preuzeo dužnost.
Što se tiče okončanja rata u Jemenu, Bajdenova administracija nije uspela da postigne ništa na tom frontu i, nakon što je u početku skinula Hute sa liste terorističkih grupa, na kraju je odlučila da ih vrati na nju. U privremenom prekidu vatre između Rijada i Sane posredovale su Ujedinjene nacije, a ne američka vlada.
Povrh svega, umesto da zauzme oštriji stav prema Saudijskoj Arabiji, Bajdenova administracija je na kraju učinila Rijad najvažnijim stubom u svojoj ukupnoj strategiji na Bliskom istoku. Stavljajući sve svoje karte na sporazum o normalizaciji između Saudijaca i Izraelaca, Bajden je pokušao da utre put ka trgovinskom koridoru Indija-Bliski istok-Evropa, projektu koji je s ponosom najavio tokom samita G20 u Nju Delhiju u septembru 2023.
Ovu viziju regiona, koju je Netanjahu takođe izneo u septembru 2023. godine, u svom obraćanju na Generalnoj skupštini UN, rodila je prva administracija Donalda Trampa nizom sporazuma o normalizaciji između Izraela i arapskih nacija.
Sve što je Džo Bajden uradio jeste da je nastavio ovu politiku i nastojao da okupi sve arapske države sa Izraelcima da formiraju "arapski NATO".
- Baš kao i bivša Trampova administracija, predsedništvo Bajdena je ostavilo po strani Palestince i nastojalo da gleda mimo njih, pretpostavljajući da su oni samo manji faktor u regionalnim poslovima. Ova kratkovidost je ono što je dovelo do dramatičnog kolapsa celokupne strategije Vašingtona za Zapadnu Aziju 7. oktobra, kada je Hamas pokrenuo iznenadni napad na Izrael - smatra analitičar.
Šta će biti sa Iranom?
Koliko će Tramp izabrati da bude agresivan prema Iranu i dalje je otvoreno pitanje. Da li će voditi istu politiku kao tokom svog poslednjeg mandata i zauzeti iste stavove kao Bajden ili će izabrati da pokrene veliki rat u pokušaju da sruši vladu u Teheranu, pita se Inkaleš.
- U ovom trenutku izgleda malo verovatno, posmatrajući ovo kroz realistički okvir, da bi bilo koja američka administracija pokrenula tako nesiguran i skup sukob. Ovo je posebno slučaj sa Trampom koji želi da se fokusira na poboljšanje američke ekonomije - piše analitičar.
- Jasno je da Tramp ima srdačniji radni odnos sa Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, što bi moglo da otvori put lakšim poslovima na tom frontu, ali je nejasno kako američka strategija za region uopšte može da se nastavi dok Izrael vodi rat na više frontova - dodaje on.
Pitanje je i kako će se Izrael nositi sa posleratnim okruženjem, jer će to u velikoj meri oblikovati način na koji Vašington sprovodi svoje strategije. Ako Izraelce udare na Iran i Hezbolah, nakon odbijanja da deeskaliraju i nastave sa diplomatijom, vladajući režim mogao bi da bude oslabljen toliko da bude primoran na velike ustupke palestinskom narodu ili bi čak mogao da se uruši, smatra Inkaleš.
- S druge strane, ako Izraelci nekako uspeju da okončaju rat kroz neku vrstu nakaradne diplomatske promene, onda bi na viziji izraelsko-arapskog saveza mogla da radi nova Trampova administracija. Bez obzira na to, nema naznaka da će Tramp na mnogim nivoima slediti drugačiju strategiju od svog prethodnika. Verovatno će biti dosta sličnosti, možda sa ponekim agresivnim proizraelskim potezima. Najgori mogući ishod bio bi rat sa Iranom - zaključuje on.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari