Put do magičnih 270 glasova: Kako bi Tramp i Kamala mogli da pobede i zašto bi republikanci trijumfovali ako bi bilo izjednačeno

Od 50 saveznih država u SAD većina glasa za istu stranku, demokratsku ili republikansku, na svakim izborima, a sam u sedam drožava, poznatih kao "kolebljive države" mogao bi da pobedi bilo kod od dva kandidata najjačih parija u Americi.

Ove države se mogu se podeliti u dve grupe: Pojas sunca i Pojas rđe.

Na američkim izborima države sa više građana donose više bodova, tojest glasova Kolegijuma izbornika/Elektorskog koledža, a kada je reč o kolebljivim glasovima, broj elektorskih glasova se kreće od 6 do 19.

U celim SAD ima ukupno 538 elektorskih glasova, a pobednik će biti kandidat koji dobije 270 ili više.

U svim državama osim u dve predsednički kandidat sa najviše glasova tamošnjih stanovnika osvaja sve glasove Kolegijuma izbornika koji nosi ta država.

Ako oba kandidata osvoje sve države za koje istorija i ankete pokazuju da će biti njihove, Kamali Haris će trebati još 44 glasa do pobede, a Donaldu Trampu još 51 glas da postane predsednik.

Profimedia

Očekuje da će Haris dobiti 226 glasova Elektorskog koledža iz država orijentisanih na demokrate, a da će Tramp dobiti 219 glasova iz država naklonjenih republikancima.

Kolebljive države nose preostala 93 glasa. Oba kandidata će morati da osvoje bar tri ove države da bi imali većinu.

Moguće opcije

Postoji mnogo različitih kombinacija na koje bi kandidati mogli da pređu magičnih 270, ali neke su verovatnije od drugih.

Tri kolebljive države Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin su deo Pojasa rđe, nekadašnjeg srca američke proizvodne industrije.

To industrijsko nasleđe znači da su mnogi birači u ovim državama tradicionalno bili članovi sindikata sa dugom istorijom glasanja za demokrate, a demokrate su pobedile u ove tri države na sedam od poslednjih osam predsedničkih izbora.

Profimedia

Kada su se okrenule Donaldu Trampu 2016. godine, sve tri su to uradile zajedno.

Dakle, istorija sugeriše da će jedan kandidat verovatno osvojiti sve tri države, a ako taj kandidat bude Kamala Haris, onda ona pobeđuje na izborima.

Ako bi Donald Tramp ponovo pobedio u ove tri države, i dalje bi morao da osvoji bar još jednu od kolebljivih država.

Za Harisovu je u ovim državama ključno da osigura glasove crnaca, manjina i fakultetski obrazovanih građana, kao i birača srednje klase u predgrađa, posebno belih žena.

Trampova snaga u ovim državama je suprotna. Pobedio je na izborima 2016. sakupivši ogroman broj glasova u ruralnim oblastima ovih država, ciljajući glasače van gradova.

Tramp se nada da će ove godine prikupiti još više glasova u ruralnim oblastima, a njegova kampanja se fokusira na ubeđivanje mlađih muškaraca koji možda nikada ranije nisu izašli na birališta. Ako se pojave u velikom broju, to bi moglo dodatno da ojačati njegov glas bele radničke klase u Pojasu rđe.

Profimedia

Ključna država: Pensilvanija

Pensilvanija je najvažnije država od kolebljivih jer nosi najviše elektorskih glasova - 19.

Ako Kamala Haris uspe da osvoji Pensilvaniju i još jednu iz grupe Pojasa rđe, Donald Tramp bi morao da osvoji sve ostale kolebljive države.

Sa Pensilvanijom Haris bi mogla da pređe 270 sa samo tri ključne države. Nevada nema dovoljno glasova elektorskog koledža za ovaj scenario, ali Pensilvanija i bilo koje druge dve bi bili dovoljne.

Države na jugu SAD često se nazivaju Pojasom sunca zato što imaju topliju klimu od onih na severu.

Na ovim izborima postoje četiri kolebljive države na jugu: Arizona, Džordžija, Nevada i Severna Karolina. Kao i kod Pojasa rđe, Haris bi postala predsednica ako bi osvojila sva četiri.

Međutim, čini se da je to malo verovatan put do pobede za nju jer demokrate nisu osvojile sve četiri ove države od kada je Hari Truman izabran 1948.

Profimedia

Ako bi Tramp pobedio u svim ovim državama Pojasu sunca, i dalje bi morao da osvoji još jednu državu.

Za razliku od demokrata, republikanci imaju istoriju premetanja ovih država. Pošto je Zakon o građanskim pravima preokrenuo političku mapu 1960-ih: predsednici Nikson, Regan, Buš i Buš Mlađi su pobedili u sve četiri ove države na jednom ili više izbora.

Postoje dve ključne grupe koje bi mogle da pomognu u odlučivanju o rezultatima u Pojasu Sunca: crni i latino glasači.

I u Džordžiji i u Severnoj Karolini veliki procenat birača sa pravom glasa su crnci. Haris će se nadati da može da parira učinku Džoa Bajdena sa tim glasačima - osvojio je 92 odsto svih crnačkih glasova širom SAD 2020. godine, ali neke nedavne ankete su pokazale da će Haris teško dostići slične brojke.

Arizona i Nevada imaju brzo rastuću latino populaciju i dugo vremena demokrate su pretpostavljale da će povećanje broja latino glasača u bilo kojoj državi automatski povećati njihove šanse za pobedu. Ali Donald Tramp je iznenadio mnoge očaravši latino glasače poslednja dva puta, pri čemu je njegova primetna snaga u ekonomiji bila posebno privlačna.

Međutim, republikanci su zabrinuti da bi komentari govornika na nedavnom Trampovom mitingu u Medison Skver Gardenu, koji su se u velikoj meri oslanjali na rasističke stereotipe, mogli da ponište neke od ovih dobitaka kod Portorikanaca i drugih Latinoamerikanaca.

Profimedia

Donald Tramp je držao Severnu Karolinu na poslednja dva izbora i nije se smatrala kolebljivom državom sve dok Kamala Haris nije preuzela demokratsku listu.

Ako Tramp ne uspe da zadrži Severnu Karolinu, njegov put do Bele kuće postaje mnogo teži jer će morati da osvoji najmanje dve države Pojasa rđr i još dve u Pojasu Sunca.

Država je samo jednom glasala za demokratskog kandidata od 1980 – za predsednika Obamu 2008. godine.

Ali postoji šansa da bi Haris to iskoristila ako može da inspiriše crne glasače da izađu, kao što su uradili za Obamu, a ona pokupi glasove od nedavnog priliva fakultetski obrazovanih birača.

Poslednja dva puta pobednički kandidat, Donald Tramp 2016. i Džo Bajden 2020, pobedio je u šest od sedam kolebljivih država.

Tramp je izgubio u Nevadi za samo 27.000 glasova, a Bajden u Severnoj Karolini za oko 75.000.

Nijedna od dva kandidata trenutno nema odlučujuću prednost ni u jednoj od sedam kolebljivih država, ali margina greške u svakoj anketi znači da bi jedan od njih mogao biti više ispred nego što se čini.

Profimedia

Ako su ankete potcenile podršku Trampu kao 2016. i 2020. godine, onda bi on mogao da pobedi u svih sedam država, pa čak i da dobije još jednu ili dve države koje inače glasaju za demokrate.

Ali isto tako, ako su pretpostavke anketara o izlaznosti pogrešne i entuzijazam unutar Demokratske stranke pomogne da rekordan broj pristalica Kamale Haris izađe na glasanje u ključnim državama, onda bi ona mogla da završi sa pobedničkom mapom koja izgleda kao Bajdenova 2020.

Izjednačeno bi značilo da je pobedio Tramp

Postoje kombinacije država koje bi mogle da dovedu do izjednačenog konačnog rezultata - gde bi i Harisova i Tramp dobili po 269 glasova.

To bi moglo da se desi u slučaju da Kamala Haris ne uspe da dobije jedan glas za koji se očekuje da će osvojiti u Nebraski.

Nebraska je jedna od dve države koje dodeljuju neke od glasova svog izbornog koledža pobednicima u pojedinačnim okruzima, umesto da ih sve daju kandidatu sa najviše glasova u državi u celini.

Profimedia

Bez tog jedinog glasa iz drugog okruga Nebraske, najverovatniji put demokrata do pobede, pobeda u sve tri države Pojasa rđe, rezultirao bi nerešenim rezultatom.

Predsednik se zatim bira glasanjem u Kongresu, pri čemu svaka država dobija jedan glas - za razliku od Elektorskog koledža gde države sa više građana dobijaju više glasova.

To bi gotovo sigurno dovelo do toga da Donald Tramp bude izabran za predsednika, pošto republikanci imaju tendenciju da osvoje više država na svakim izborima, uprkos tome što su demokrate ukupno dobile više glasova širom zemlje na sedam od poslednjih osam predsedničkih izbora.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi