Koje su kolebljive države u SAD i kako su presudne na predsedničkim izborima?

Američki opšti izbori 2024. privlače pažnju celog sveta, ali mnogo pitanja kao što su različiti procesi glasanja, ogroman uticaj "kolebljivih država" i neizvesnosti o tome kako će rezultati izbora za Kongres uticati na sposobnost sledećeg predsednika nisu jasna onima koji nisu poznavaoci.

U nastavku objašnjavamo kako kolebljive države utiču na izbore i koju je stranku podržala svaka od njih na prošlim izborima, kao i koja pitanja su motivisala birače.

Sjedinjene Američke Države sebe nazivaju najstarijom demokratijom na svetu, ali glasanje naroda ne odlučuje o pobedniku. O svemu zapravo odlučuje Kolegijum izbornika/elektora.

"Kolegijum" je skup "elektora" ili izbornika koje je odredila svaka država i koji treba da glasaju za kandidata u ime naroda. Svaka država ima elektore čiji je broj je jednak broju njenih američkih predstavnika i senatora. Kandidat mora da osvoji većinu od ukupno 538 elektorskih glasova, najmanje 270, da bi postao predsednik.

Većina od 50 američkih država i Distrikt Kolumbija uspostavili su obrasce glasanja, neke su tradicionalno okrenute republikancima, neke demokratama. Nekolicina kolebljivih država ističe se po tome što menja političke partije, što odražava snagu obe stranke u njima i pod uticajem kandidata i ključnih pitanja u svakom izbornom ciklusu.

Države koje su glasale za Donalda Trampa 2016, a zatim za Džoa Bajdena 2020. smatraju se državama koje treba pratiti ove godine, a to su Mičigen, Pensilvanija, Viskonsin, Arizona i Džordžija.

Tanjug/AP photo

Predviđanja takođe ukazuju na to da bi ove države mogle da odu u oba smera: 2020. godine Severna Karolina i Nevada, koje su pripale Trampu i Bajdenu, prevagnule su, kao i ostalih pet država, na jednu stranu za svega tri procenta ili manje.

Ovo čini svih sedam saveznih država, koje zajedno nose 93 elektorska glasa, ključnim u određivanju pobednika na predsedničkim izborima.

Viskonsin (10 elektorskih glasova)

Skoro 40 godina, srednji zapad Viskonsina bio je čisto plav, ali se trend promenio 2016. kada je Tramp za dlaku pobedio demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton u ovoj državi. Četiri godine kasnije, Viskonsin se vratio demokratama, kad je Bajden pobedio Trampa sa nešto više od 20.000 glasova.

Ova država je glasala za pobedničkog predsedničkog kandidata poslednja četiri put. Kombinovani proseci anketa koje je sastavio Njujork tajms u ponedeljak pokazuju da potpredsednica SAD Kamala Haris, demokratska kandidatkinja, trenutno vodi za dva procentna poena.

- Ako osvojimo Viskonsin, pobedićemo - izjavio je Tramp na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji u julu, koja je održana u najvećem gradu države, Milvokiju. Od tada je posetio državu još četiri puta.

Profimedia

Nakon što je u julu zamenila Bajdena na listi demokrata, Harisova je održala prvi miting u Viskonsinu u nameri da održi takozvani "plavi zid" - Viskonsin, Pensilvanija i Mičigen. Od tada je posetila državu bar pet puta.

Nedavno istraživanje Univerziteta Market u Viskonsinu pokazalo je da je ekonomija i dalje najvažnije pitanje u državi - 37 odsto ispitanika to je navelo kao svoj prioritet. Prava imigranata i abortus dele drugo mesto sa 15 odsto.

Prema anketi, Trampa je u boljoj poziciji zbog stava o imigraciji i bezbednosti granica, rata između Izraela i Gaze i ekonomije, dok ostali ispitanici vide Harisovu kao bolju za pitanja poput abortusa i obezbeđivanja fer izbora.

Pensilvanija (19 elektorskih glasova)

Počevši od 1992. godine, Pensilvanija je uvek glasala za demokrate, osim 2016. godine, kada je Tramp pobedio Klintonovu sa više od 44.000 glasova.

Tramp nije uspeo da zadrži podršku države 2020. godine, izgubivši od Bajdena za 82.000 glasova. Deset od poslednjih 12 pobednika na izborima osvojilo je ovu državu.

Profimedia

I Harisova i Tramp proveli su najviše vremena tokom kampanje u ovoj državi. Potpredsednica SAD je bila u poseti najmanje 12 puta, dok je bivši predsednik bio tamo devet puta, uključujući i na dva događaja u Batleru, gde je preživeo pokušaj ubistva tokom mitinga u julu.

Zbirka anketa Njujork tajmsa objavljena 7. oktobra pokazala je da je Harisova u prednosti za jedan odsto. Prema anketi Univerziteta Monmut iz septembra, 62 odsto glasača u Pensilvaniji vidi inflaciju kao "najvažnije ili drugo najvažnije pitanje", nakon čega sledi abortus sa 40 odsto i imigracija sa 38 procenata.

U Monmutovoj anketi Tramp je imao prednost u odnosu na Harisovu po pitanju ekonomskog rasta i imigracije, dok je ona vodila po pitanju abortusa.

Mičigen (15 elektorskih glasova)

Poslednja dva puta Mičigen je izabrao pobedničkog kandidata: Tramp je osvojio državu 2016. sa manje od 11.000 glasova prednosti u odnosu na Klintonovu, a Bajden je 2020. pobedio sa više od 150.000 glasova.

Međutim, Mičigen je dom najvećeg arapsko-američkog stanovništva u zemlji - čak četiri odsto građana je ovog porekla. Iako je istorijski bio snažan demokratski glasački blok, zajednica je u protekloj godini pokazala značajno protivljenje Bajdenskoj administraciji zbog kontinuirane vojne podrške ratu Izraela u Gazi.

Profimedia

Anketa koju je sastavio Njujork tajms pokazuje da Haris vodi za jedan procentni poen u odnosu na Trampa, koji je vodio kampanju u toj državi najmanje 10 puta.

Bez obzira na to, nedavno su demokrate iz ove države izrazile zabrinutost zbog šansi Harisove.

Obe strane se koncentrišu na ekonomiju u Mičigenu, centru američke automobilske industrije. Birači su i dalje zabrinuti zbog inflacije i rasta troškova života. Studija Univerziteta u Mičigenu u septembru pokazala je da prodaja automobila ostaje spora dok se država bori sa dugoročnim padom proizvodnog sektora.

Arizona (11 elektorskih glasova)

Bajden je srušio "crveni zid", navodno neprobojnu republikansku teritoriju, u Arizoni sa 10.000 glasova 2020. Država nije podržala demokratskog predsedničkog kandidata od 1996. godine.

Kako je smeštena na američkoj granici sa Meksikom, Arizona i njeni birači dali su prednost pitanjima imigracije, očuvanja demokratije, ekonomiji i abortusu.

Profimedia

Anketa koji je sastavio Njujork tajms pokazuje da Tramp, koji je obećao da će sprovesti masovnu deportaciju imigranata bez dokumenata, vodi za dva procenta.

Hispanoamerikanci sa 31 odsto predstavljaju drugu po veličini grupu stanovnika u državi. Prema dve nove ankete USA TODAY i Univerziteta Safok, 57 odsto Hispanoameričkih birača u Arizoni dalo je prednost Harisovoj, a Trampa je podržalo 38 odsto njih. Ali 51 odsto muškaraca starih od 18 do 34 godine reklo je da podržava Trampa.

Džordžija (16 elektorskih glasova)

Bajden je 2020. postao prvi demokratski predsednički kandidat u skoro 30 godina koji je pobedio u DŽorždiji, nadmašivši Trampa sa 12.670.

Mnogi republikanski zvaničnici, na čelu sa Trampom, osporili su ishod, a okružni tužilac okruga Fulton podneo je krivične prijave protiv njega i 18 drugih zbog navodnog mešanja u izbore.

Anketa koji je sastavio Njujork tajms pokazuje da Tramp vodi u odnosu na Harisovu za dva procenta.

Profimedia

U anketi Atlanta Journal-Constitution i Univerziteta Džordžije objavljenoj u septembru, 43 odsto ispitanika je smatralo ekonomiju, uključujući inflaciju, troškove života i poslove, za najvažnije.

Skoro trećina stanovništva Gruzije su Afroamerikanci, a veliki odziv tih birača smatrao se ključnim za Bajdenovu pobedu 2020.

Prema anketi Atlanta Journal-Constitution, 12 odsto crnih glasača u državi reklo je da je neodlučno.

Nevada (šest elektorskih glasova)

Nevada je glasala za demokratskog kandidata sva četiri puta od 2008. Bajden je osvojio državu 2020. sa nešto više od 33.000 glasova.

Anketa koju je sastavio Njujork tajms pokazuje da Harisova ovde vodi za jedan procenat.

Profimedia

Više od 28 odsto stanovništva Nevade su latinoamerikanci. Bajden je 2020. dobio 60 odsto glasova Latinoamerikanaca.

Prema dve nove ankete USA today i Univerziteta Sufok, 56 odsto latinoameričkih birača u državi favorizuje Harisovu, ali 53 odsto muškaraca starosti od 18 do 34 godine podržava Trampa, naspram 40 koji su za demokratsku kandidatkinju.

Zavisna od turizma, Nevada ima najvišu stopu nezaposlenosti u zemlji od 5,1 odsto, prema najnovijim statističkim podacima američke vlade.

Prava na abortus su takođe značajno pitanje u Nevadi. Septembarska anketa Škole javne politike Univerziteta Merilend pokazala je da se više od 80 odsto glasača Nevade protivi kriminalizovanju abortusa.

Severna Karolina (16 elektorskih glasova)

Profimedia

Otkako je Barak Obama 2008. osvojio Severnu Karolinu, predsednički kandidat demokrata nije uspeo da pobedi republikanca u njoj.

Tramp je pobedio Bajdena sa nešto više od 70.000 glasova 2020. godine.

Anketa Njujork tajmsa pokazala je da Tramp vodi za jedan procenat u državi, koju je nedavno teško pogodio uragan Helena. Napori za spasavanje i oporavak postali su političko pitanje u kampanji.

Julsko istraživanje javnog instituta za istraživanje pokazalo je da je 39 odsto stanovnika Severne Karoline reklo da bi "glasalo samo za kandidata koji deli njihove stavove" o abortusu, nakon čega sledi pristup oružju sa 38 odsto.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi