Amerika vekovima glasa drugačije od svih: Šta je Kolegijum izbornika i kako odlučuje o pobedniku predsedničkih izbora u SAD?

Predsednički izbori u SAD održavaju se 5. novembra, a atmosfera u zemlji je već nedeljama unazad uzavrela, naročito zbog sistema glasanja zbog koga se skoro do poslednjeg trenutka neće znati ko je pobedio.

U ovom sistemu moguće je da kandidat sa najviše glasova građana ne bude pobednik, jer predsednika ne biraju direktno birači, već Kolegijum izbornika/elektora.

Šta je Kolegijum izbornika?

Kada Amerikanci budu glasali ovog utorka, većina njih glasaće ili za demokratu Kamalu Haris ili za republikanca Donalda Trampa.

Međutim, ti glasovi neće odrediti pobednika. Umesto nacionalnih izbora, rezultati se sabiraju državu po državu.

Pobeda u jednoj od 50 država znači da kandidat uzima sve glasove takozvanog Kolegijuma izbornika iz nje.

Ukupno ima 538 glasova Kolegijuma elektora, a kandidat treba da prikupi većinu, 270 ili više, da bi osvojio mesto predsednika.

Tanjug/AP photo

Njihov potpredsednik automatski postaje potpredsednik.

Kako funkcioniše Kolegijum izbornika?

Svaka država ima određeni broj elektorskih glasova, u skladu sa brojem njenih stanovnika.

Kalifornija ima najviše - 54, dok retko naseljene države kao što su Vajoming, Aljaska i Severna Dakota (i Vašington, Dikstrikt Kolumbija) imaju najmanje - po tri.

Generalno, države dodeljuju sve svoje glasove Kolegijuma izbornika onome ko osvoji najviše glasova građana u njima.

Na primer, ako kandidat osvoji 50,1 odsto glasova u Teksasu, dobija svih 40 elektorskih glasova države. Kandidat koji ubedljivo osvoji državu dobija isti broj elektorskih glasova.

Možete li kandidat da osvoji najviše glasova a da izgubi na izborima?

Moguće je da kandidat postane predsednik tako što će tesno pobediti u nizu država uprkos tome što ima manje glasova u SAD u celini.

Tanjug/AP photo

Donald Tramp je 2016. pobedio Hilari Klinton nakon što je dobio skoro tri miliona glasova manje. Džordž V. Buš je 2000. godine pobedio Ala Gora iako je demokratski kandidat pobedio na izborima sa više od pola miliona glasova.

Samo još tri predsednika izabrana su na tu poziciju, a da nisu imali najveći broj glasova građana na izborima, svi u 19. veku.

Zašto se zove Kolegijum izbornika/elektora?

Reč "kolegijum" se odnosi na grupu ljudi koji su odgovorni za davanje državnih glasova, koji su poznati kao elektori.

Ovaj sistem se koristi samo za izbor predsednika - o svim ostalim američkim izborima odlučuje se jednostavnim glasanjem naroda.

Da li elektori moraju da glasaju za kandidata koji je pobedio u njihovoj državi?

U nekim državama elektori teoretski mogu da glasaju za kandidata za kog žele, bez obzira na to koga su glasači podržali.

Tanjug/AP photo

Međutim, u praksi birači skoro uvek glasaju za kandidata koji dobije najviše glasova.

Ako elektor glasa protiv predsedničkog izbora svoje države, nazivaju "nevernim".

U 2016. na ovaj način glasalo je sedam elektora, ali to nije promenilo rezultat izbora.

U nekim državama "neverni" eletori mogu biti kažnjeni ili krivično gonjeni.

Šta se dešava ako kandidati imaju jednak broj elektorskih glasova?

Ako ne bude većinskog pobednika, Predstavnički dom, donji dom američkog Kongresa, glasa za izbor predsednika.

Ovo se dogodilo samo jednom, 1824. godine, kada su četiri kandidata podelila glasove Kolegijuma izbornika, pa niko nije imao većinu.

Tanjug/AP photo

S obzirom na trenutnu dominaciju republikanske i demokratske stranke, danas je to malo verovatno.

Zašto je uveden sistem Kolegijuma izbornika?

Kada se 1787. sastavljao američki ustav, glasanje naroda na nacinalnom nivou za izbor predsednika bilo je praktično nemoguće zbog veličine zemlje i nedostatka pouzdanih metoda komunikacije.

Ustavotvorci su stoga stvorili sistem Kolegijuma izbornika.

On je bio popularan u južnim državama gde su robovi činili veliki deo stanovništva. Oni nisu mogli da glasaju, ali su se računali kao deo stanovništva, dajući južnim državama ogroman uticaj.

Koje su prednosti i mane ovakvog sistema?

Prednosti:

- manje države ostaju važne za kandidate;

Tanjug/AP photo

- kandidati ne moraju da putuju po celoj zemlji i mogu da se fokusiraju na ključne države;
- ponovno prebrojavanje je lakše jer zvaničnici mogu da izoluju to pitanje u jednoj državi.

Mane:

- pobednik građana može da izgubi na izborima;
- neki birači smatraju da njihov pojedinačni glas nije bitan;
- takozvane kolebljive države imaju previše moći.

Šta su kolebljive države?

Većina država dosledno glasa za istu stranku na svim izborima.

To je razlog zašto predsednički kandidati ciljaju određene "kolebljive države" u kojima bi glasanje moglo da ide u bilo kom smeru, umesto da pokušavaju da pridobiju glasače širom zemlje.

Najveći fokus 2024. godine zato je stavljen na Arizonu, Džordžiju, Mičigen, Nevadu, Pensilvaniju, Viskonsin i Severnu Karolinu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi