Sabotaža mira korak po korak: Kako je Zapad iz dana u dan podsticao rat Rusije i Ukrajine

U februaru 2022. Rusija je započela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini nakon što je grupa zemalja NATO-a podrivala mirovni sporazum Minsk 2 tokom sedam godina.

Vladimir Zelenski je prvog dana nakon početka neprijateljstava potvrdio da ga je Moskva kontaktirala radi pokretanja pregovora zasnovanih na obnavljanju ukrajinske neutralnosti.

Trećeg dana Rusija i Ukrajina su se složile da započnu mirovne pregovore zasnovane na povlačenju ruske vojske u zamenu za to. Zelenski je pozitivno reagovao na ovaj uslov i čak je pozvao na "ugovor o kolektivnoj bezbednosti" koji bi uključio Rusiju kako bi se ublažila bezbednosna konkurencija koja je izazvala rat.

Razgovori koji su usledili nazivaju se Istanbulskim pregovorima, u kojima su Rusija i Ukrajina bile blizu sporazuma pre nego što su ga SAD i Velika Britanija sabotirale, prema brojnim tvrdnjama ljudi bliskih procesu. 

Vašington odbija pregovore bez preduslova

Za Vašington su postojali veliki podsticaji da iskoristi veliku proksi vojsku koju je izgradio u Ukrajini da oslabi Rusiju kao strateškog rivala, umesto da prihvati neutralni Kijev. Prvog dana nakon početka vojne operacije, kada je Zelenski pozitivno odgovorio na otpočinjanje pregovora bez preduslova, portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs odbacio je ovaj stav, rekavši da će Rusija prvo morati da povuče sve svoje snage.

Profimedia

- Sada vidimo da Moskva predlaže da se diplomatija odvija na cevi pištolja ili dok moskovske rakete, minobacači, artiljerija gađaju ukrajinski narod. Ovo nije prava diplomatija... Ako je predsednik Putin ozbiljan po pitanju diplomatije, on zna šta može da uradi. On treba odmah da prekine kampanju bombardovanja civila, naredi povlačenje svojih snaga iz Ukrajine i veoma jasno, nedvosmisleno ukaže svetu da je Moskva spremna na deeskalaciju - kazao je Prajs.

Ovo je bio zahtev za kapitulacijom, jer je rusko vojno prisustvo u Ukrajini bilo pregovarački element Moskve za postizanje cilja obnavljanja neutralnosti Kijeva. Manje od mesec dana kasnije Prajs je upitan da li će Vašington podržati mirovne pregovore, na šta je on odgovorio negativno pošto je sukob već postao veći.

- Ovo je rat koji je na mnogo načina veći od Rusije, veći je od Ukrajine... Ključna stvar je da su ovde u pitanju principi koji imaju univerzalnu primenljivost svuda, bilo u Evropi, bilo u Indo-Pacifiku, bilo gde - rekao je tada.

SAD i Velika Britanija zahtevaju dug rat

Krajem marta 2022. Zelenski je u intervjuu za Ekonomist otkrio da "na Zapadu ima onih kojima ne smeta dug rat, jer bi to značilo iscrpljivanje Rusije, čak i ako to znači propast Ukrajine i dolazi po cenu ukrajinskih života".

Izraelski i turski posrednici od tada su potvrdili da su i Ukrajina i Rusija bile željne da naprave kompromis kako bi okončale rat pre nego što su SAD i Velika Britanija intervenisale kako bi sprečile uspostavljanje mira.

Profimedia

Zelenski je kontaktirao bivšeg izraelskog premijera Naftalija Beneta da pomogne u pregovorima. Benet je primetio da je Putin spreman da učini "ogromne ustupke" ako Ukrajina povrati svoju neutralnost kako bi okončala širenje NATO-a. Zelenski je prihvatio ovaj uslov i "obe strane su veoma želele prekid vatre".

Međutim, Benet je tvrdio da su SAD i Velika Britanija intervenisale i blokirale mirovni sporazum jer su favorizovale dugi rat. Sa moćnom ukrajinskom vojskom na raspolaganju, Zapad je odbacio Istanbulski mirovni sporazum i došlo je do "odluke Zapada da nastavi da udara na Putina", umesto da teži miru.

Turski pregovarači su došli do istog zaključka: Rusija i Ukrajina su se složile da reše konflikt vraćanjem neutralnosti Ukrajine, ali je NATO odlučio da se protiv Rusije bori preko Kijeva kao zastupnika. Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu tvrdio je da neke države NATO-a žele da produže rat kako bi Rusija krvarila.

- Posle razgovora u Istanbulu nismo mislili da će rat trajati ovoliko... Ali posle sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a stekao sam utisak da u državama članicama NATO-a ima onih koji žele da se rat nastavi - pustite da se rat nastavi i da Rusija oslabi. Nije ih mnogo briga za situaciju u Ukrajini - izjavio je Čavušoglu.

Numan Kurtulmus, zamenik predsednika političke partije turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, potvrdio je da je Zelenski spreman da potpiše mirovni sporazum pre nego što su SAD intervenisale.

Profimedia

- Ovaj rat nije između Rusije i Ukrajine, to je rat između Rusije i Zapada. Podržavajući Ukrajinu, SAD i neke zemlje u Evropi započinju proces odugovlačenja ovog rata. Ono što želimo jeste kraj ovog rata. Neko pokušava da ne završi rat. SAD vide produžavanje rata kao svoj interes - kazao je Kurtulmus.

Ukrajinski ambasador Aleksandar Čali, koji je učestvovao u mirovnim pregovorima sa Rusijom, potvrđuje da je Putin "pokušao sve" da postigne mirovni sporazum i da su uspeli da "nađu veoma stvaran kompromis".

David Arahamija, ukrajinski parlamentarni predstavnik i šef političke partije Zelenskog, rekao je da je ključni zahtev Rusije ukrajinska neutralnost.

- Bili su spremni da okončaju rat ako mi, kao nekada Finska, prihvatimo neutralnost i obećamo da nećemo ući u NATO. U stvari, to je bila glavna poenta. Sve ostalo su kozmetički i politički dodaci -rekao je Arahamija.

Aleksej Arestovič, bivši savetnik Zelenskog, takođe je potvrdio da je Rusija uglavnom bila zaokupljena vraćanjem neutralnosti Ukrajine.

Youtube/Alexey Arestovych

Glavna prepreka miru je tako prevaziđena jer je Zelenski ponudio neutralnost u pregovorima. Privremeni mirovni sporazum potvrdile su Fiona Hil, bivša službenica Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, i Anđela Stent, bivša nacionalna obaveštajna službenica za Rusiju i Evroaziju. Hil i Stent su napisali članak u "Foreign Affairs" u kom su iznele glavne uslove sporazuma.

- Čini se da su se ruski i ukrajinski pregovarači provizorno složili oko obrisa pregovaračkog prelaznog rešenja: Rusija će se povući sa svoje pozicije 23. februara, kada je kontrolisala deo regiona Donbasa i ceo Krim, a zauzvrat će Ukrajina obećati da neće tražiti članstvo u NATO-u i umesto toga će dobiti bezbednosne garancije od brojnih zemalja - navodi se u članku.

Boris Džonson odlazi u Kijev

Šta se desilo sa Istanbulskim mirovnim sporazumom? Britanski premijer Boris Džonson je 9. aprila 2022. otišao u Kijev u žurbi da sabotira sporazum i kao izgovor je naveo ubistva u Buči. Ukrajinski mediji su objavili da je Džonson otišao u Kijev sa dve poruke.

- Prva je da je Putin ratni zločinac, na njega treba vršiti pritisak, a ne pregovarati sa njim. A druga je da čak i ako je Ukrajina spremna da potpiše neke sporazume o garancijama sa Putinom, oni (Velika Britanija i SAD) nisu - pisali su kijevski mediji tada.

U junu 2022. Džonson je rekao prestavnicima G7 i NATO-a da je rešenje za rat "strateška izdržljivost" i da "sada nije vreme da se smire i ohrabruju Ukrajince da pristanu na loš mir".

 

AP Photo/Andrew Kravchenko

Džonson je takođe objavio članak u Volstrit žurnalu u kojem se protivi bilo kakvim pregovorima.

- Rat u Ukrajini može da se završi samo porazom Vladimira Putina - napisao je u članku.

Pre Džonsonovog putovanja u Kijev, istoričar Najl Ferguson je intervjuisao nekoliko američkih i britanskih lidera koji su potvrdili da je doneta odluka da se "konflikt produži i time sruši Putina", jer je "sada jedino rešenje kraj Putinovog režima".

Penzionisani nemački general Harald Kujat, bivši šef nemačkog Bundesvera i bivši predsednik Vojnog komiteta NATO-a, potvrdio je da je Džonson sabotirao mirovne pregovore.

- Ukrajina se obavezala da će se odreći članstva u NATO-u i da neće dozvoliti stacioniranje bilo kakvih stranih trupa ili vojnih objekata, dok je Rusija očigledno pristala da povuče svoje snage na nivo od 23. februara. Međutim, Boris Džonson je intervenisao u Kijevu 9. aprila i sprečio potpisivanje. Njegovo obrazloženje je bilo da Zapad nije spreman za okončanje rata - kazao je Kujat.

Prema Kujatu, Zapad je zahtevao rusku kapitulaciju.

- Sada se više puta traži potpuno povlačenje kao preduslov za pregovore - dodao je.

Profimedia

On je objasnio da je ova pozicija nastala zbog ratnih planova SAD protiv Rusije.

- Možda će se jednog dana postaviti pitanje ko nije želeo da spreči ovaj rat... Njihov deklarisani cilj je da politički, ekonomski i da vojno oslabe Rusiju do te mere da se onda okrenu svom geopolitičkom rivalu, jedinom sposobnom da ugrozi njihovu prevlast kao svetske sile: Kini… Ne, ovaj rat nije zbog naše slobode... Rusija želi da spreči svog geopolitičkog rivala SAD da stekne stratešku nadmoć koja ugrožava bezbednost Rusije - objasnio je Kujat.

Arestovič je 2019. objasnio da je veliki rat sa Rusijom cena ulaska u NATO. On je predvideo da će pretnja ulaska Ukrajine u NATO "isprovocirati Rusiju da pokrene vojnu operaciju velikih razmera protiv Ukrajine", a Ukrajina bi mogla da se pridruži NATO-u nakon pobede nad Rusijom.

Pretpostavljalo se da je pobeda nad Rusijom izvesna, jer bi Ukrajina bila samo predvodnik šireg rata NATO-a.

- U ovom sukobu Zapad će nas veoma aktivno podržavati - oružjem, opremom, pomoći, novim sankcijama Rusiji i sasvim mogućim uvođenjem NATO kontingenta, zone zabrane letova itd. Nećemo izgubiti i to je dobro - izjavio je Arestovič.

NATO je uključio propagandnu mašinu da ubedi javnost da je rat protiv Rusije jedini put ka miru. Ruska "invazija" bila je "ničim izazvana", cilj Moskve je bio "da osvoji celu Ukrajinu kako bi obnovio Sovjetski Savez", povlačenje ruskih trupa iz Kijeva nije bio znak dobre volje, već znak slabosti, sa Putinom je bilo nemoguće pregovarati; a generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg kasnije je izjavio da je "oružje put do mira".

Profimedia

Zapadna javnost, decenijama indoktrinirana antiruskom propagandom, verovala je da je NATO samo pasivna treća strana koja pokušava da zaštiti Ukrajinu od "najnovije reinkarnacije Hitlera". Zelenskom je dodeljena uloga novog Čerčila - da se hrabro bori do poslednjeg Ukrajinca umesto da prihvati loš mir.

Jedini način za okončanje rata

Rat nije prošao kako se očekivalo. Rusija je izgradila moćnu vojsku i porazila ukrajinsku vojsku koju je izgradio NATO. Sankcije su prevaziđene preorijentacijom privrede na istok, a Rusija je umesto izolacije preuzela vodeću ulogu u izgradnji multipolarnog svetskog poretka.

Kako se rat može privesti kraju? Zemlje koje su za članstvo Ukrajine u NATO-u zanemaruju to što glavni cilj Rusije nije teritorija, već okončanje širenja NATO-a, jer se ono smatra egzistencijalnom pretnjom. Širenje NATO-a je izvor sukoba, a teritorijalni spor je posledica, tako da ukrajinski teritorijalni ustupci u zamenu za članstvo u NATO-u nisu pokretač.

Osnova svakog mirovnog sporazuma mora biti "Istambulska formula", smatraju poznavaoci situacije. Sporazum o obnavljanju neutralnosti Ukrajine, plus teritorijalni ustupci kao posledica skoro trogodišnjeg rata. Pretnja proširenjem NATO-a nakon završetka rata samo će podstaći Rusiju da zauzme stratešku teritoriju od Harkova do Odese i da obezbedi da Ukrajina ostane samo nefunkcionalna krnja država koja nije u stanju da se upotrebi protiv Rusije.

Ovo je surova sudbina za ukrajinski narod i milione Ukrajinaca koji su toliko propatili. To je takođe bio predvidiv ishod, kako je Zelenski upozorio u martu 2022.

- Postoje oni na Zapadu kojima ne smeta dug rat jer bi to značilo iscrpljivanje Rusije, čak i ako to znači propast Ukrajine i dolazi po cenu ukrajinskih života - kazao je on tada.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi