Zašto su SAD omanule? Trubili su o prekidu vatre u Gazi, a sve vreme slali su oružje, nisu iskoristili "kartu u rukavu"
Neki kritičari tvrde da je diplomatija Vašingtona bila površna, a drugi da Izrael baš radi ono što Americi odgovara
Pre godinu dana, nakon napada 7. oktobra i početka izraelske ofanzive u Gazi, Džo Bajden je postao prvi američki predsednik koji je posetio Izrael u vreme rata.
Tada je Izraelu poručio da "nije sam", ali je takođe pozvao njegovo rukovodstvo da ne ponavlja greške koje je "pobesnela" Amerika napravila posle 11. septembra.
U septembru ove godine u Ujedinjenim nacijama u Njujorku Bajden je vodio globalnu javno pozvao na uzdržanost između Izraela i Hezbolaha. Netanjahu je odgovorio rekavši da duga ruka Izraela može da dopre bilo gde u regionu.
Devedeset minuta kasnije izraelski piloti ispalili su američke bombe "bunker buster" na zgrade na jugu Bejruta. U napadu je ubijen vođa Hezbolaha Hasan Nasralah. To je bila jedna od najznačajnijih prekretnica u godini otkako je Hamas pokrenuo napad na Izrael 7. oktobra.
Pročitajte još:
Najveći cilj diplomatije, kako je navela Bajdenova administracija, bilo je postizanje primirja za oslobađanje talaca u Gazi. Ulozi su teško mogli da budu veći. Godinu dana nakon što je Hamas probio put kroz militarizovanu perimetarsku ogradu i upao na jug Izraela, gde su ubili više od 1.200 ljudi i kidnapovali 250, desetine talaca, uključujući sedam američkih državljana, ostaju u zarobljeništvu, a za značajan broj se veruje da je mrtav.
Sa druge strane, u Gazi, masovna izraelska ofanziva ubila je više od 42.000 Palestinaca, prema podacima iz ministarstva zdravlja koje vodi Hamas, dok je teritorija postala simbol uništenja, raseljavanja i gladi.
Tanjug/AP/Abdel Kareem Hana
Još nekoliko hiljada Palestinaca je nestalo. UN kažu da je rekordan broj humanitarnih radnika ubijen u izraelskim napadima, dok su humanitarne grupe u više navrata optuživale Izrael da blokira pošiljke.
U međuvremenu, rat se proširio na okupiranu Zapadnu obalu i na Liban. Iran je prošle nedelje ispalio 180 projektila na Izrael u znak odmazde za ubistvo Nasralaha. Konflikt sada preti da se produbi i obuhvati region.
Neuspeh za neuspehom
Bajdenova administracija je navodno pokušava da nađe način da istovremeno podrži i obuzda izraelskog premijera Netanjahua, ali njen cilj smirivanja sukoba i posredovanja u prekidu vatre izmicao je administraciji na svakom koraku.
Zvaničnici bliski Bajdenu tvrde da je američki pritisak "promenio oblik vojnih operacija", ali spoljnim posmatračima nije jasno na šta se misli ovde kad čak ni Rafa, puna izbeglica i ranije označena kao "bezbedno mesto", nije bila pošteđena od izraelskih napada.
Pre invazije na Rafu Bajden je suspendovao jednu pošiljku bombi u nameri da odvrati Izraelce od sveopšteg napada. Na to su burno reagovali republikanci u Vašingtonu i sam Netanjahua, koji je to uporedio sa "embargom na oružje". Bajden je kasnije delimično ukinuo suspenziju i nikada je nije ponovio.
Profimedia
Stejt department tvrdi da je njegov pritisak doveo do više pomoći, uprkos tome što su UN ranije ove godine saopštile da ljudi u Gazi gladuju.
U regionu je veliki deo Bajdenovog posla preuzeo njegov šef diplomatije Entoni Blinken, koji nije uspeo da izdejstvuje ni nekoliko dana primirja, iako je stalno trubio o njemu.
On je od deset puta putovao na Bliski istok, dok je CIA tajno radila na pokušaju da zaključi sporazum o prekidu vatre između Izraela i Hamasa u Gazi.
Tokom Blinkenove devete posete, u avgustu Amerikanci su postajali sve ogorčeniji. Poseta koja je počela sa optimizmom da bi dogovor mogao da bude nadohvat ruke završila se tako što smo je u Dohi Blinkenu rečeno da je katarski emir, čija je delegacija ključna u komunikaciji sa Hamasom, bolestan i da ne može da ga vidi.
To se deilo nakon što je Netanjahu tvrdio da je "ubedio" Blinkena u potrebu da se izraelske trupe drže duž granice Gaze sa Egiptom kao deo sporazuma. To je značilo prekid dogovora za Hamas i Egipat. Jedan američki zvaničnik optužio je Netanjahua da je efikasno pokušao da sabotira sporazum. Blinken je odleteo iz Dohe ne stigavši dalje od aerodroma. Dogovor nije vodio nikuda.
Na svom desetom putovanju u region prošlog meseca nije posetio Izrael.
Profimedia
Površna diplomatija?
Za kritičare, uključujući neke bivše zvaničnike, poziv SAD na prekid rata dok se Izraelu isporučuje najmanje 3,8 milijardi dolara oružja godišnje, uz odobravanje dodatnih zahteva od 7. oktobra, predstavljao je ili neuspeh da se iskoriti to kao ucena ili direktnu kontradikciju. Oni tvrde da sadašnja ekspanzija rata zapravo označava demonstraciju, a ne neuspeh, diplomatske politike SAD.
- Reći da je administracija vodila diplomatiju tačno je u najpovršnijem smislu da su imali mnogo sastanaka. Ali nikada nisu uložili razuman napor da promene ponašanje jednog od glavnih aktera - Izraela - kaže bivši obaveštajac Harison Dž. Man, major američke vojske koji je radio u odseku za Bliski istok i Afriku Odbrambene obaveštajne agencije u vreme napada 7. oktobra. Man je ranije ove godine podneo ostavku u znak protesta zbog američke podrške izraelskom napadu na Gazu i broja civila koji su ubijeni američkim oružjem.
Bajdenovi saveznici odlučno odbacuju kritike. Oni ukazuju, na primer, na činjenicu da je diplomatija sa Egiptom i Katarom koji posreduju sa Hamasom dovela do primirja u novembru prošle godine u kom je više od 100 talaca oslobođeno iz Gaze u zamenu za oko 300 palestinskih zatvorenika koje je držao Izrael.
Američki zvaničnici takođe kažu da je administracija odvratila Izrael od ranije invazije na Liban, uprkos prekograničnoj raketnoj vatri između Hezbolaha i Izraela.
Bivši izraelski premijer Ehud Olmert kaže da je Bajdenova diplomatija dostigla nivo podrške bez presedana, ukazujući na raspoređivanje značajnog broja američkih vojnika i udarne grupe nosača aviona i nuklearnu podmornicu, ali on veruje da Bajden nije bio u stanju da savlada otpor Netanjahua.
Profimedia
- Svaki put kada bi bio blizu, Netanjahu je nekako pronalazio razlog da se ne povinuje, tako da je glavni razlog neuspeha ove diplomatije bilo dosledno protivljenje Netanjahua - kazao je Olmert.
On tvrdi i da je kamen spoticanja za sporazum o prekidu vatre Netanjahuovo oslanjanje na "mesijanske" ultranacionaliste u njegovom kabinetu koji podržavaju njegovu vladu i agituju za još jači vojni odgovor u Gazi i Libanu. Dva ministra krajnje desnice zapretila su ovog leta da će povući podršku Netanjahuovoj vladi ako potpiše sporazum o prekidu vatre.
- Okončanje rata u okviru sporazuma za oslobađanje talaca veliku je pretnja za Netanjahua i on nije spreman da to prihvati, tako da ga krši, stalno ga sabotira - kaže Olmert.
Izraelski premijer je u više navrata odbacio tvrdnje da je blokirao sporazum, insistirajući da se zalaže za planove koje podržava Amerika i da traži samo "pojašnjenja", dok "Hamas stalno menja svoje zahteve".
Neiskorišćena karta u rukavu
Kakva god da je bila diplomatija, mnogo toga je uticalo na odnos između američkog predsednika i Netanjahua. Oni se poznaju decenijama i često su imali nesporazume.
Profimedia
Strastveno proizraelski nastrojen, Bajden često govori o poseti zemlji kad je bio mladi senator ranih 1970-ih. I pristalice i kritičari ističu Bajdenovu stalnu podršku jevrejskoj državi - neki to navode kao obavezu, drugi kao prednost.
Na kraju krajeva, za Bajdenove kritičare njegov najveći neuspeh je bio što uticaj nije iskoristio da spreči ili zaustavi krvoproliće u Gazi. U poslednjoj godini njegovog jedinog mandata hiljade demonstranata, od kojih su mnogi demokrate, izašlo je na američke ulice i univerzitetske kampuse osuđujući njegovu politiku, držeći transparente "Genocidni Džo".
Bajdenov način razmišljanja, koji podupire poziciju administracije, oblikovan je u vreme kada se smatralo da je izraelska država u nastajanju u neposrednoj egzistencijalnoj opasnosti, kaže Rašid Kalidi, profesor emeritus modernih arapskih studija Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
- Američka diplomatija je u suštini bila "šta god izraelski rat zahteva i traži mi ćemo im dati". To znači, s obzirom na to da ova izraelska vlada želi naizgled beskrajan rat, jer su postavili ratne ciljeve koji su nedostižni, uključujući uništavanje Hamasa, Sjedinjene Države su kola zakačena za izraelskog konja - objašnjava profesor Kalidi.
Profimedia
On tvrdi da je Bajdenov pristup trenutnom sukobu oblikovan zastarelim shvatanjem ravnoteže državnih snaga u regionu i da zanemaruje iskustvo Palestinaca, koji nemaju svoju državu.
- Mislim da je Bajden zaglavljen u mnogo dugotrajnijem vremenskom vrtlogu. On jednostavno ne može da vidi stvari kao što su 57 godina okupacije, pokolj u Gazi, osim kroz izraelske oči - kaže on.
Danas, kaže profesor Kalidi, generacija mladih Amerikanaca je bila svedok scena iz Gaze na društvenim mrežama i mnogi imaju radikalno drugačiji pogled.
- Oni znaju šta su im pokazali ljudi koji postavljaju stvari na Instagram i Tiktok - zaključuje on.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari