Kako je rat u Gazi podelio Izrael: Građani ratuju među sobom, a nekadašnja podrška sveta sve je slabija
Situacija u zemlji je veoma nestabilna, a nekadašnji saveznici polako okreću leđa desničarki nastrojenoj vladi
Ono što je počelo pre nešto više od godinu dana oko 6.30 ujutro 7. oktobra 2023. kada su palestinske grupe pokrenule operaciju Potop Al Akse, tokom koje je, kako se procenjuje, iz Gaze ispaljeno između 2.500 do preko 5.000 raketa na Izrael, postalo je uzrok nestabilnosti na Bliskom istoku tokom narednih 12 meseci.
Nakon prvobitnog baraža više od 2.000 naoružanih boraca upalo je na izraelsku teritoriju sa kopna i mora i iz vazduha, ciljajući kibuce i grad Sderot. Ubijeno je oko 1.200 Izraelaca, uključujući stotine ljudi na muzičkom festivalu, a 242 osobe su uzete za taoce.
Izraelska vlada je tada, prvi put od 1973. godine, proglasila vanredno stanje i pokrenula operaciju Gvozdeni mačevi u Gazi.
Ovaj dan je označio početak nove faze eskalacije dugogodišnjeg bliskoistočnog sukoba, koji se od tada proširio izvan Izraela i Palestine, podelivši globalnu zajednicu na pristalice i kritičare izraelske politike.
Podeljeni Izrael
Ovog 7. oktobra, na godišnjicu tragičnih događaja, ulice Tel Aviva, finansijskog i kulturnog centra Izraela, bile su okićene izraelskim zastavama sa hebrejskim rečima "Beyachad Nenatze’ach" ("Zajedno ćemo pobediti").
Ipak, stvarnost na terenu je složenija. Porodice talaca koji se drže u Gazi pozivale su na pregovore kako bi se osiguralo njihovo oslobađanje, čak i ako bi to značilo okončanje rata sa Hamasom, dok se uz plakate poginulih boraca zahtevalo da se rat nastavi do "potpune pobede".
Ovo pravi raskol u izraelskom društvu i ostavlja bez definitivnog odgovora pitanje "Da li oslobađanje talaca treba da dođe po cenu okončanja rata".
Čak i pre 7. oktobra izraelsko društvo je bilo duboko podeljeno, organizovani su višemesečni protesti protiv vladinih reformi pravosuđa. Veliki gradovi su zahvaćeni masovnim demonstracijama protiv krajnje desničarske vlade premijera Benjamina Netanjahua.
Protivnici su ga optužili da pokušava da demontira izraelsku demokratsku političku strukturu i pretvori zemlju u svoje lično uporište, sa njim kao defakto monarhom.
Posle 7. oktobra izraelsko društvo je palo u dubok šok, a mnogi su smatrali da vlada ne uspeva da upravlja krizom. Uspostavljeni su hitni civilni centri koji će se baviti svime, od prikupljanja sredstava za vojsku do pružanja skloništa za hiljade ljudi koji su bili raseljeni iz svojih domova.
Na mnogo načina, civilno društvo i privatne inicijative preuzele su uloge koje vlada nije mogla da ispuni, verujući da samo oni mogu istinski da podrže zemlju. U početku je izgledalo kao da je izraelsko društvo ujedinjeno u svom bolu.
Godinu dana kasnije taj osećaj jedinstva se uveliko raspršio. Ponovo su se pojavile stare podele, sada usredsređene na rat sa Hamasom i sudbinu talaca u Gazi. Podrška dogovorima o oslobađanju talaca postala je sinonim za protivljenje Netanjahuovom načinu vođenja rata.
Porodice talaca se sve češće napadaju, kako na društvenim mrežama, tako i u stvarnom životu, trpe uvrede, pa čak i fizičke napade. Nazivaju ih "levičarima", što je termin koji je dugo imao pogrdnu konotaciju u određenim delovima izraelskog društva. Za mnoge pristalice izraelske krajnje desničarske vlade kampanja za oslobađanje talaca smatra se sredstvom koje opozicija koristi da podriva Netanjahuovu administraciju.
Usred najsmrtonosnijeg napada u istoriji Izraela i rata sa Hamasom koji je usledio, stalnog sukoba sa Hezbolahom na severu i desetina hiljada raseljenih Izraelaca, postavlja se ključno pitanje: da li se Izraelci osećaju bezbednije?
Prema istraživanju koje je sproveo Institut za studije nacionalne bezbednosti u septembru 2024, 31 odsto Izraelaca izjavilo je da oseća da je nivo bezbednosti "nizak" ili "veoma nizak", dok samo 21 procenat smatra da je "visok" ili "veoma visok".
I pre 7. oktobra stopa emigracije iz Izraela bila je u porastu. Prema izraelskom Centralnom birou za statistiku, više građana je napustilo zemlju 2023. nego prethodne godine, a preliminarni podaci za 2024. ukazuju na dalji porast emigracije.
Podela u inostranstvu: Kako se promenila međunarodna podrška Izraelu?
Godinu dana nakon događaja 7. oktobra 2023. godine međunarodna podrška Izraelu se značajno promenila, stvarajući podele među ključnim globalnim igračima. Dok su mnoge zemlje u početku izrazile solidarnost sa Izraelom u borbi protiv Hamasa, kako je sukob eskalirao i broj civilnih žrtava rastao, situacija je postajala sve napetija u Evropi, Africi i drugim delovima sveta.
SAD su i dalje glavni saveznik Izraela, a predsednik Džo Bajden više puta je naglašavao pravo Izraela na samoodbranu. Međutim, čak i unutar SAD počeli su da jačaju protesti protiv izraelskih vojnih operacija, posebno na univerzitetskim kampusima i među levičarskim aktivistima, što je donekle oslabilo podršku javnosti.
U Evropi su se takođe razvili stavovi prema sukobu. Dok su zemlje poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije na početku podržavale Izrael, eskalacija nasilja izazvala je kritike evropskih lidera. Nekoliko zemalja EU, uključujući Norvešku, Irsku, Španiju i Sloveniju, priznalo je Palestinu kao nezavisnu državu, pojačavajući pritisak na Izrael. Masovni protesti podrške Palestincima održani su i u Londonu, Berlinu, Parizu i drugim gradovima širom Evrope.
Jedna od najzapaženijih međunarodnih reakcija bila je tužba Južne Afrike protiv Izraela Međunarodnom sudu pravde (MSP).
Južna Afrika je 29. decembra 2023. podnela žalbu optužujući Izrael za genocid u Gazi na osnovu Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
U tužbi se takođe traži prekid vojne akcije u Gazi i zahteva pristup humanitarnoj pomoći. Važno je napomenuti da je Južna Afrika delovala po principu "erga omnes partes", što joj dozvoljava da podnese žalbu iako nije direktno pogođena sukobom, ali kao potpisnica Konvencije o genocidu ima obavezu da spreči genocid.
Južnoafrička Republika je takođe povukla diplomate iz Tel Aviva i organizovala proteste kod kuće, gde su osećanja protiv aparthejda jaka. Vlada je povukla paralele između borbe protiv aparthejda i palestinske borbe, što je dodatno podstaklo antiizraelska osećanja.
Nekoliko zemalja, uključujući Tursku, Španiju, Meksiko i Libiju, naznačile su svoju nameru da se pridruže tužbi Južne Afrike, naglašavajući rastuću globalnu podršku ovom pravnom procesu.
Rusija je zauzela oprezan i uravnotežen stav od događaja od 7. oktobra 2023. Predsednik Vladimir Putin osudio je terorizam i izrazio saučešće zbog izraelskih žrtava, ali je istakao potrebu za mirnim rešenjem. Moskva, koja tradicionalno podržava pravo Palestinaca na samoopredeljenje, ponovila je važnost rešenja o dve države prema međunarodnom pravu i pozvala na prekid nasilja i početak pregovora.
Protesti protiv akcija Izraela odvijali su se širom sveta, od Evrope i Severne Amerike do Bliskog istoka i Azije. U zemljama sa velikom muslimanskom populacijom, kao što su Indonezija, Pakistan i Turska, protesti su bili posebno rasprostranjeni. Ove demonstracije pozivale su na sankcije Izraelu i zahtevale jače međunarodne akcije za zaštitu Palestinaca.
Region na ivici totalnog rata
Godinu dana nakon 7. oktobra 2023. sukob između izraelskih i palestinskih frakcija ne samo da se nije smirio, već se i značajno proširio, zahvativši skoro ceo region Bliskog istoka. Tekuće vojne operacije u Gazi, nespremnost Izraela da se uključi u pregovore sa Hamasom i nedavna ubistva visokih lidera Hezbolaha i drugih radikalnih ličnosti eskalirali su tenzije, približavajući region potpunom ratu.
Uprkos brojnim međunarodnim pozivima na prekid vatre i razmenu talaca, Izrael nastavlja rat sa Hamasom, pokazujući malo interesovanja za pregovore. Kao primer služe dugotrajni i složeni pregovori oko talaca, u kojima je Hamas predlagao različite opcije razmene, dok je Izrael odlagao odluke ili postavljao dodatne uslove.
Američki zvaničnici često su kritikovali Izrael zbog odugovlačenja pregovora, a članovi Bajdenove administracije izrazili su frustraciju, navodeći da Netanjahuov tvrdolinijski stav komplikuje diplomatske napore za primirje i povećava rizik od eskalacije sukoba.
Izrael je 2024. intenzivirao vojne operacije izvan Gaze. Jedan od najznačajnijih događaja jeste eliminacija Ismaila Hanijea, jednog od lidera Hamasa, kao i ubistvo generalnog sekretara Hezbolaha Hasana Nasralaha. Ovi atentati su izazvali trenutnu odmazdu Libana i Irana. Izrael je već dva puta bio na meti direktnih raketnih udara iz Irana, što je pojačalo strah od neposredne direktne vojne konfrontacije između dve zemlje.
Uporedo sa operacijama protiv Hamasa, Izrael je pokrenuo invaziju na Liban, nailazeći na žestok otpor Hezbolaha. Borbe su dovele do značajnih gubitaka na obe strane, uključujući i civilne žrtve. U tom kontekstu međunarodna zajednica je sve više zabrinuta zbog mogućnosti izraelskih udara na Iran, koji bi mogli da izazovu regionalni rat u punom obimu koji uključuje SAD.
Svet sa strepnjom posmatra kako analitičari upozoravaju da bi izraelski udar na Iran mogao da uvuče SAD u bliskoistočni sukob. Vašington nije spreman za takav scenario, ali savezništvo sa Izraelom otežava mu diplomatsko manevrisanje. Američki zvaničnici su više puta pozivali Izrael na uzdržanost, shvatajući da bi eskalacija mogla imati katastrofalne posledice po ceo region.
Netanjahu se suočava sa zastrašujućim izazovom - konsolidacijom vlasti u zemlji uz smanjenje uticaja opozicije, koja ga kritikuje što nije uspeo da zaštiti građane od terorističkih napada. Unutrašnjoj nestabilnosti Izraela, vođenoj političkim podelama, doprinose spoljne pretnje Irana i njegovih proksi grupa, koje su zajedno poznate kao "Osovina otpora".
Netanjahuova strategija ima za cilj da reši dva ključna pitanja. S jedne strane, on nastoji da oslabi iranski uticaj u regionu, posmatrajući Iran kao primarnu pretnju bezbednosti Izraela. S druge strane, nastoji da zadrži kontrolu nad domaćom političkom situacijom, koristeći vojne operacije kao način da ojača svoju vlast i suprotstavi se kritici opozicije.
Godinu dana nakon početka sukoba situacija na Bliskom istoku se samo pogoršala. Vojne operacije u Gazi, ulazak izraelske vojske u Liban i rastuće tenzije sa Iranom prete da uvedu region u sukob punog razmera koji bi mogao da se proširi i van Bliskog istoka, potencijalno obuhvativši velike globalne sile, uključujući SAD.
Uprkos diplomatskim naporima, sukob nastavlja da se širi, a njegove posledice mogu biti razorne za ceo region. Mnogi veruju da niko istinski ne želi rat - Iran pokazuje uzdržanost, SAD i drugi igrači traže diplomatska rešenja, a čini se da su samo Netanjahu i njegov krug spremni da idu na sve kako bi postigli svoje ciljeve.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari