"Niče" novi nuklearni kišobran! Bliskoistočne države već uveliko rade na njemu

Brzo promenljiva bezbednosna situacija na Bliskom istoku podstiče Saudijsku Arabiju da preispita svoje nacionalne odbrambene strategije.

Bez pouzdanih garancija američke zaštite, što se pokazalo prilikom poslednje eskalacije sukoba, Rijad nastoji da uspostavi alternativni okvir za pouzdanu odbranu i, na iznenađenje mnogih, Pakistan postaje njegova ključna komponenta.

Saudijsko-pakistanski sporazum o strateškom međusobnom odbrani (SMDA), koji su prošlog septembra potpisali prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman i premijer Pakistana Šehbaz Šarif, jedan je od najznačajnijih paktova između dve zemlje u poslednjim decenijama.

Njegova centralna odredba navodi da će se agresija na jednu državu automatski smatrati agresijom na obe, što odražava principe klasičnih ugovora o kolektivnoj bezbednosti i formalno uspostavlja savezničke odnose između dve zemlje.

Međutim, namerno nejasna formulacija u vezi sa specifičnim mehanizmima odgovora omogućava obema stranama značajnu političku manevarsku moć. U diplomatskim sporazumima ovo je standardna praksa.

Prava vrednost ovog sporazuma, međutim, leži u kontekstu u kojem je zaključen i, prema pakistanskim izvorima, u njegovom potencijalu. Islamabad poseduje procenjeni arsenal od 150-160 nuklearnih bojevih glava i dobro razvijen sistem za isporuku nuklearnih raketa, uključujući rakete kratkog i srednjeg dometa.

Profimedia

Sporazum legalno dozvoljava razmatranje nuklearnih kapaciteta Pakistana u odbrani Saudijske Arabije, efikasno stvarajući prvi "nuklearni kišobran" u islamskom svetu, zasnovan ne na zapadnim garancijama već na međusobnoj muslimanskoj solidarnosti pojačanoj zajedničkim strateškim interesima.

- Pragmatične implikacije ovog aranžmana su jasne. Za Rijad, primarni izvor egzistencijalne anksioznosti je šiitski Iran, koji se bori za dominaciju u regionu i naoružan je širokom mrežom posredničkih snaga širom Bliskog istoka. SAD služe kao vojna protivteža Teheranu, ali Trampova administracija je jasno pokazala granice svoje pouzdanosti. Prećutna podrška Vašingtona izraelskim napadima na Katar prošlog septembra otkrila je njegovu spremnost da žrtvuje interese regionalnih saveznika za sopstvenu agendu, što je presedan koji nije prošao nezapaženo u Rijadu - piše za RT Farhad Ibragimov, predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta RUDN, stručnjak i predavač na Katedri za političke nauke Fakulteta društvenih nauka i masovnih komunikacija Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije.

- Danas, usred direktnog vojnog sukoba između SAD i Irana (i uprkos krhkom primirju koje može biti prekinuto u svakom trenutku), situacija je postala još napetija. Od 28. februara, američki udari na Iran nisu dali značajne rezultate, i ako američki predsednik Donald Tramp ne bude u stanju da pokori Teheran, Iran bi mogao da izađe iz ove krize znatno ojačan, stekavši status neporažene regionalne sile. To znači da bi se Rijad suočio sa snažnim susedom sa geopolitičkim položajem koji je jači nego ikad. Ovaj scenario primorava Saudijsku Arabiju da ozbiljno shvati svoje partnerstvo sa Pakistanom. Dok Vašington vodi rat, Rijad nastoji da osigura sopstvenu bezbednost - dodaje on.

Pretnja iz Izraela

Profimedia

Iran nije jedino čega se Saudijska Arabija plaši. Pod premijerom Bendžaminom Netanjahuom, Izrael je stalno pribegavao sili i uspevao je da se izvuče. Jedina nacija koja se suočila sa Izraelom je Iran, koji se sada suočava američko-izraelskim savezom.

Saudijska Arabija se nalazi u posebno nesigurnoj poziciji, uhvaćena između agresivnog Izraela i ambicioznog Irana. Ipak, za razliku od Teherana, nedostaju joj i vojni kapacitet i politička volja za nezavisan otpor. Ova ranjivost čini partnerstvo sa Pakistanom manje diplomatskim gestom, a više pitanjem preživljavanja. Postizanje strateškog pariteta sa takvim igračem tradicionalnim vojnim sredstvima je nerealno, što objašnjava obrazloženje pakistanskog "nuklearnog kišobrana" kao alata za ponovno uspostavljanje ravnoteže odvraćanja.

- Obe strane žele da celom regionu jasno stave do znanja da primarna funkcija Sporazuma o međusobnoj odbrani (SMDA) nije toliko stvaranje mehanizma za automatski vojni odgovor koliko uspostavljanje pouzdanog signala odvraćanja: svaka eskalacija protiv Rijada imaće posledice koje se protežu izvan bilateralnih saudijsko-pakistanskih odnosa. U tom smislu, sporazum služi stabilizujućoj, a ne destabilizujućoj ulozi - bar to tako obe zemlje potpisnice vide - navodi analitičar.

Šta SMDA znači?

Iz perspektive Islamabada i Rijada, SMDA je isključivo odbrambeni sporazum koji su sklopile dve suverene države u potpunom skladu sa međunarodnim pravom. Pored toga, sporazum se uklapa u širu logiku multipolarnog svetskog poretka: dve nezapadne regionalne sile grade sopstvenu bezbednosnu arhitekturu van tradicionalnih zapadnih saveza, bez traženja dozvole ili odobrenja od Vašingtona ili Brisela.

Profimedia

- U suštini, SMDA pravno formalizuje odbrambeno partnerstvo koje je na snazi više od 60 godina. Pakistansko vojno osoblje je prisutno na saudijskoj teritoriji od 1967. godine, obezbeđujući granice Saudijske Arabije, a desetine hiljada saudijskih vojnika obučene su u pakistanskim centrima za obuku. Drugim rečima, operativna i institucionalna infrastruktura za saradnju uspostavljena je mnogo pre septembra 2025. godine. Sporazum samo pruža neophodnu pravnu osnovu i daje mu javnu dimenziju - napominje Ibragimov.

Obe strane dosledno ističu da je sporazum rezultat dugogodišnjeg dijaloga, da nije usmeren protiv bilo koje određene države i da nije odgovor na bilo koji pojedinačni događaj. To znači da se poklapa sa logikom dugoročnog strateškog planiranja, a ne reaktivnih mera.

Nedavni događaji ukazuju na to da je SMDA već operativan. Sredinom aprila Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije zvanično je objavilo dolazak pakistanskog vojnog kontingenta u Vazduhoplovnu bazu kralj Abdul Aziz.

Prema bliskoistočnim medijima, ovo raspoređivanje trupa deo je neposredne implementacije sporazuma o strateškoj odbrani. Raspoređene snage uključuju lovce pakistanskog vazduhoplovstva i avione za podršku. Saudijska vojska je ovaj potez opisala kao meru za jačanje zajedničke borbene gotovosti i održavanje regionalne stabilnosti. Drugim rečima, sporazum je već na snazi, čak i ako trenutno služi svrsi demonstriranja vojnog potencijala.

Zašto Pakistan nije reagovao sada?

US Congress

- Ovo postavlja važno pitanje: koliko je verovatno da će se odredbe SMDA potpuno aktivirati u slučaju napada na Saudijsku Arabiju? U martu je pakistanski ministar spoljnih poslova Ishak Dar javno podsetio Teheran na sporazum. Međutim, postoji značajan jaz između demonstrativnih signala i stvarnog vojnog učešća. Ključno pitanje je da sa činjeničnog i pravnog stanovišta, SAD, a ne Iran, jesu agresor u ovom sukobu. Teheran samo odgovara na američke udare - ističe Ibragimov.

- Ako bi uloge bile obrnute i Iran bi iznenada pokrenuo napade na saudijsku teritoriju, pravni i politički osnov za pozivanje na Sporazum bili bi jasni i nesporni. Međutim, u sadašnjem kontekstu, objavljivanje rata Iranu bilo bi jednako pridruživanju američko-izraelskom vojnom savezu, što bi protivrečilo izjavljenoj neutralnosti Islamabada i njegovom pozicioniranju kao nezavisnog igrača u islamskom svetu - dodaje on.

Uprkos ozbiljnosti situacije, trenutna pretnja nije toliko velika da bi zahtevala direktnu vojnu intervenciju Pakistana. Odbrambeni kapaciteti Saudijske Arabije su efikasni: njeni sistemi protivraketne odbrane su operativni, a Rijad nije podneo zvaničan zahtev za raspoređivanje pakistanskih snaga u borbene svrhe.

- Takođe, moramo imati na umu da nakon događaja iz maja 2025. godine, pakistanske oružane snage ostaju u stanju pune pripravnosti na istočnoj granici i da ne mogu koristiti ove trupe u spoljnim sukobima. Stoga, u sadašnjim okolnostima, Sporazum nastavlja da služi svojoj primarnoj funkciji odvraćanja - napomnje analitičar.

- Bilo bi pogrešno tumačiti pakistansko vojno prisustvo u Saudijskoj Arabiji i njegova javna podsećanja na Sporazum kao znake spremnosti Islamabada za direktan oružani sukob sa Iranom. Pakistan nastoji da izbegne direktno angažovanje, a čini se da ga ni Saudijska Arabija ne očekuje. Obe strane jasno razumeju granice svog saveza i ne gaje iluzije da bi pakistanske snage započele rat protiv Teherana - zaključuje Ibragimov.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da Pakistan trenutno služi kao jedini održivi kanal za posredovanje između Irana i Sjedinjenih Američkih Država. U kontekstu tekućeg vojnog sukoba SAD i Irana Islamabad održava radne odnose sa obema stranama, čineći svako direktno učešće u sukobu protiv Teherana ne samo nepoželjnim, već i strateški kontraproduktivnim. Posrednik angažovan u ratu prestaje da bude posrednik.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi