Zašto Bezos nije astronaut? Agencija promenila pravila na dan milijarderovog leta, propisi pooštreni

Osnivač “Amazona” Džef Bezos odleteo je ove sedmice u svemir zahvaljujući svojoj privatnoj kompaniji za svemirske letove, nakon što je razvio napredne rakete i kapsule. On je dospeo do ivice svemira, ali to ga, prema Federalnoj vazduhoplovnoj upravi (FAA), ne čini astronautom.

Iako je Bezosov ovonedeljni suborbitalni let u svemir i odlazak Ričarda Brensona na ivicu svemira 11. jula nagovestio da bi industrija svemirskog turizma uskoro mogla da bukne, FAA je nedavno pooštrila svoja pravila u vezi sa tim ko može da se smatra astronautom.

Pročitajte još

Bezosov istorijski let od 11 minuta: Sa njim su bila još tri putnika, evo šta je poručio (VIDEO)

Ova ograničenja imaju velike posledice po industriju svemirskih letova, što otežava Bezosu i drugima da steknu komercijalna astronautska krila.

Tri agencije u Sjedinjenim Američkim Državama mogu imenovati ljude za astronaute: NASA, FAA i Američka vojska. Svaka ima drugačiju definiciju astronauta, a u slučaju Nase i vojske distinkcija je rezervisana samo za njihove zaposlene koji ispunjavaju kriterijume.

U naredbi koja je stupila na snagu 20. jula FAA je iznela tri glavna zahteva za komercijalne astronaute. Članovi komercijalne posade moraju biti zaposleni u kompaniji koja izvodi lansiranje i koja ima FAA sertifikat, tokom leta moraju dostići visinu veću od 80 kilometara od površine Zemlje i tokom misije moraju da izvode aktivnosti koje su “od suštinske važnosti za javnu bezbednost ili doprinose bezbednosti leta”.

Prema ovim pravilima, svemirski turisti koji plaćaju suborbitalne ili orbitalne vožnje ne mogu da se nazovu astronautima.

U Brensonovom i Bezosovom slučaju, međutim, stvari su malo komplikovanije, jer ono što se smatra “suštinski” važnim aktivnostima za javnu bezbednost ili bezbednost svemirskih letova zavisi od odluke FAA.

Let do ivice svemira

Najbogatiji čovek na svetu, čije se bogatstvo procenjuje na 13 bilijardi dolara, poleteo je u svemir sa tri saputnika u utorak, 20. jula. Let je trajao 11 minuta i prošao je bez ikakvih problema.

Sistem svemirske letelice “Nju Šepard”, odnosno rakete koja nosi kapsulu do ivice svemira, izveo je do tada više od 10 uspešnih probnih letova bez putnika.

Raketa i kapsula su dizajnirane tako da mogu da odvezu šest putnika na visinu iznad 100 kilometara i da ih vrate na Zemlju.

Datum leta izabran je jer se poklapa sa obeležavanjem 52. godišnjice od sletanja misije “Apolo 11” na površinu Meseca.

Brensonov let svemirskim avionom na raketni pogon “Juniti”, koji je napravila njegova sopstvena kompanija “Virdžin Galaktik”, okarakterisan je kao probni let i mogao bi zadovoljiti zahtev FAA da članovi posade izvršavaju zadatke koji doprinose bezbednosti leta.

Brenson i njegovi saputnici, glavni instruktor astronauta Bet Mouzes, glavni inženjer operacije Kolin Benet i Siriša Bandla, potpredsednik odseka za saradnju s vladinom – svi su zaposleni u “Virdžin Galaktiku”, a njihov let dostigao je visinu od oko 85 kilometara, što zadovoljava ostala pravila FAA.

Mouzes je već proglašena astronautom u aprilu 2019. nakon prethodnog leta sa “Virdžin Galaktikom”. Ona je takođe i prva žena koja je komercijalnom letelicom doletela do ivice svemira.

Bezos bez krila

Sa druge strane, zvaničnici FAA lakše će doneti odluku o Bezosovoj podobnosti da bude nazvan astronautom.

Bezos je poleteo u svemir 20. jula u kapsuli rakete “Nju Šepard”, koji je proizvela njegova kompanija “Blu Oridžin”. Sa njim su bile još tri osobe: njegov brat Mark, bivši pilot Voli Fank, stara 82 godine, i Oliver Dimen (18), mladić iz Holandije koji je postao najmlađi svemirski putnik.

Raketa “Nju Šepard” dizajnirana je tako da funkcioniše potpuno autonomno, što znači da putnici “Blu Oridžina” nisu izvodili nikakve suštinski važne zadatke tokom leta. Osim toga, Dimenov otac platio je kartu svom sinu za vožnju do svemira, što mladića automatski čini nepodobnim da dobije status astronauta.

Moguće je, sa druge strane, da će izuzetak biti napravljen u slučaju Voli Fank, čiji je let raketom “Blu Oridžina” usledio 60 godina nakon što joj je uskraćena prilika da ode u svemir kao Nasin astronaut.

FAA može dodeliti počasna astronautska krila “pojedincima čiji doprinos komercijalnim svemirskim letovima zaslužuje posebno priznanje”.

Fank je jedna od “Merkjuri 13” žena koje su šezdesetih godina prošlog veka prošle kroz trening kako bi dokazale da se žene mogu kvalifikovati za Nasin astronautski korpus. Njoj i ostalim ženama koje su učestvovale u programu na kraju je odbijen prijem, a žene nisu primljene među Nasine astronaute sve do 1978. godine.

Kako se svemirski turizam razvija, sa njim se javlja i ideja da bi obični civili – iako bogati pojedinci mogu da plate pozamašnu cenu karte za svemir – mogli da se nazovu astronautima. Uprkos tome što je FAA pooštrila svoja pravila po pitanju toga ko je podoban da se nazove komercijalnim astronautom, istoričar svemira i autor Endru Čajkin ne misli da će to negativno uticati na rastuću industriju

– Mislim da je dovoljna motivacija za svemirski turizam novo iskustvo. Mislim da ljudi u globalu ne obraćaju mnogo pažnje na to da li FAA dodeljuje krila astronauta nekome ili ne – rekao je on.

Može se desiti da se, kako suborbitalni i orbitalni svemirski letovi budu učestaliji i pristup svemiru širi u budućnosti, jezik i oznake u ovom domenu promene drastično, smatra on.

– Ljudi koji su leteli balonima od 18. do 19. veka nazivani su aeronautima, što nam danas zvuči arhaično. Ako odete na odmor i na vožnju balonom, danas vas niko neće nazvati aeronautom – objašnjava Čajkin.

Isto tako, reč “astronaut”, koja u sebi nosi sve odgovornosti i važne zadatke, može izaći iz upotrebe, kaže on.

Pročitajte još

Dok se Bezos bahati, radnici Amazona otkrivaju: Uriniraju u flaše, stoji se 11 sati, svaki dan je pakao

– Sviđa mi se izraz svemirski putnik. Svako ko leti u svemir, bez obzira na okolnosti, jeste svemirski putnik. U godinama koje su pred nama ljudi mogu putovati u svemir ne zbog nauke, već da bi obavili svoj posao. Možda će biti direktori hotela u orbiti. Ne znam da li biste tu osobu nazvali astronautom, ali biste ga nazvali svemirskim putnikom – zaključuje Čajkin.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi