Desničar koga dve decenije čuva policija, protivnik EU i vesnik velike promene: Ko je Gert Vilders, potencijalni budući premijer Holandije?

Gert Vilders, koji je bio snažan glas holandske opozicije i koji je zbog kontroverznih stavova o imigraciji i islamu živeo pod policijskom zaštitom skoro dve decenije, mogao bi posle ovonedeljne izborne pobede da postane sledeći premijer Holandije.

Vildersova Partija za slobodu (PVV) osvojila je 37 mesta na opštim izborima u sredu, čime je više nego udvostručila svoje prisustvo u parlamentu i što ju je učinilo najvećom strankom u zemlji.

Nakon decenija u opoziciji, Vilders je u svom pobedničkom govoru izjavio da namerava da formira vladu i da je „uveren da može da postigne sporazum“ sa mejnstrim desnicom, koja godinama odbija saradnju sa PVV.

Antiislamski nastrojen

Vilders je svoju političku karijeru započeo kao član Narodne partije za slobodu i demokratiju (VVD) odlazećeg premijera Marka Rutea.

Nakon ubistva Pima Fortajna, popularnog političara i kritičara islama, 2002. godine, Vilders je održao seriju govora osuđujući multikulturalizam i islamsku imigraciju.

Profimedia

Kada je VVD podržao kandidaturu Turske za članstvo u EU 2004. godine, Vilders je istupio iz stranke i formirao PVV.

U manifestu objavljenom dve godine kasnije pozvao je na moratorijum na svu nezapadnu imigraciju u Holandiju, zabranu osnivanja novih džamija i porez na nošenje hidžaba.

Vilders je dalje nazvao islamskog proroka Muhameda „đavolom“, Kuran „fašističkom knjigom“ koju bi trebalo staviti van zakona, a marokanske imigrante „uličnim teroristima“.

Na meti ekstremista

Vildersove tvrdolinijaške pozicije i sklonost političkim vratolomijama, uključujući to što je bio domaćin „takmičenja u crtanju proroka Muhameda“ 2019. godine, doveli su do toga da je dobio pretnje smrću od ekstremističkih propovednika i terorističkih organizacija, uključujući Al-Kaidu.

Pod policijsku zaštitu stavljen je 2004. godine, nakon što su otkriveni planovi za njegovo ubistvo, a do danas ga 24 sata sedam dana u nedelji čuvaju naoružani pratioci.

Profimedia

Vildersu je dva puta suđeno za govor mržnje u Holandiji. Sud ga je 2016. proglasio krivim za podsticanje „diskriminacije i mržnje” zbog govora koji je održao dve godine ranije, u kom je pitao svoje pristalice da li žele „manje Marokanaca” u zemlji. Presuda je ukinuta 2020.

Desničarski liberal

Dok se Vilders u medijima često opisuje kao „krajnji desničar“, on odbacuje tu etiketu i distancira se od drugih evropskih desničarskih pokreta.

- Veoma se plašim povezivanja sa pogrešnim desničarskim fašističkim grupama - rekao je za Gardijan 2008, objašnjavajući u narednim intervjuima da islam posmatra kao pretnju pravima žena i LGBT, slobodi govora i društvenoj toleranciji.

Umerenija poruka

Vilders je ublažio svoju antiislamsku retoriku tokom ovogodišnje kampanje, iako je imigracija ostala glavna i centralna tema. Obećao je obustavljanje prijema tražilaca azila, deportaciju imigranata kriminalaca i davanje prioriteta Holanđanima u socijalnom stanovanju.

Profimedia

- Holandija će biti vraćena Holanđanima - rekao je on u svom pobedničkom govoru, izjavljujući da će „cunami azilanata biti zaustavljen“. Uz davanje signala potencijalnim koalicionim partnerima, verovatno VVD-u ili novoformiranoj centrističkoj stranci Novi društveni ugovor, dodao je da će svi njegovi predlozi biti „u okviru zakona i Ustava“.

U ovogodišnjem manifestu Vilders je predložio i ili održavanje referenduma o izlasku iz EU ili dramatično smanjenje doprinosa Holandije Uniji, ukidanje klimatskog zakonodavstva i zaustavljanje slanja oružja Ukrajini.

Dok je Vilders osudio rusku vojnu operaciju u Ukrajini, on tvrdi da bi Holandija trebalo da ojača sopstvenu vojsku, a ne kijevsku. Vilders je takođe obećao da će blokirati pridruživanje Ukrajine EU i NATO-u i nazvao sankcije Rusiji „neefikasnim i lošim za Holandiju“.

Sledeći premijer?

- Želimo da vladamo i vladaćemo - rekao je Vilders u govoru u sredu uveče.

AP Photo/Peter Dejong

Da bi to uradio, Vildersu će biti potrebna podrška 38 poslanika da bi činio većinu, što je situacija koja bi mogla da dovede do dugotrajnih pregovora i kompromisa od lidera PVV.

Lider Novog društvenog ugovora Piter Omcigt rekao je da je njegova stranka „na raspolaganju za vladanje“, potencijalno dodajući još 20 mesta, dok je Theri Bode, čiji je desničarski Forum za demokratiju (FVD) uspeo da obezbedi samo tri mesta, rekao da će „doprineti... na bilo koji način“.

Sa 24 mesta, VVD desnog centra je potencijalni koalicioni partner, pošto je obezbedio podršku PVV-a za formiranje vlade 2010. Međutim, dogovor je trajao dve godine, a sadašnja liderka VVD-a, Dilan Ješilgoz, ranije je odbacila ulazak u koaliciju sa Vildersom.

 

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi