Ceo svet pokušavaju da ubede da su sada "umereni": Da li su se i koliko talibani promenili?
Obećali su da će biti mnogo blaži u primenjivanju šerijatskog prava, ali zbog nekih njihovih postupaka javnost je skeptična da će zaista tako i biti
Brzina i lakoća s kojom su talibani osvojili Avganistan šokirali su svetsku javnost, naročito zbog toga što su vojnici koji su se borili na strani demokratski izabrane vlade bili i brojniji i opremljeniji. Prošli put kada su oni bili na vlasti, od 1996. do 2001, milioni su morali da se povinuju strogom šerijatskom zakonu, dok su žene praktično bile lišene osnovnih ljudskih prava.
Tokom pet godina talibanske vladavine brutalno bičevanje, amputacije i javna pogubljenja bili su uobičajena pojava. Žene su uglavnom bile zatvorene u kućama, a smrtna kazna se izvršavala u slučaju da žena počini preljubu, u slučaju da se ustanovi da je neko homoseksualac i u slučaju da odbacuje islam.
Pročitajte još
Sada se svet pita da li će njihovim povratkom na vlast sve to ponovo da postane svakodnevica stanovnika Avganistana.
Militanti su do sada nastojali da se predstave kao progresivnija, inkluzivnija i umerenija grupa, tvrdeći da neće pokušavati da se osvete svojim političkim neprijateljima i da će žene imati važnu ulogu u društvu, kao i da će im biti dozvoljeno da se školuju.
Međutim, svako njihovo obećanje pod znakom je pitanja zbog „suštinskih vrednosti“ talibana – strogog tumačenje šerijatskog prava, za koje stručnjaci kažu da nije drastično preispitano u poslednjih 20 godina.
Suosnivač grupe i zamenik vrhovnog lidera mula Abdul Gani Baradar stigao je u Avganistan u utorak, u kom nije bio otkad je bio u prošloj talibanskoj vladi, dok su neke od prvih akcija militanata umanjile su nade Avganistanaca da su se oni promenili nabolje u poslednje dve decenije.
Profimedia
Prema rečima nekoliko svedoka, talibanski borci su se sukobili sa aktivistima tokom prvog velikog protesta protiv njihovog režima u sredu. Tada su pucali na demonstrante okupljene u gradu Džalalabad i tukli ih.
Žene su već nestale sa ulica Kabula, prestrašene zbog talibana, muževi i očevi su počeli da im kupuju burke, smatrajući da će biti bezbedne samo ako se potpuno prekriju.
Napadi na žene širom zemlje u poslednjih nekoliko nedelja, tokom kojih su talibani osvajali provinciju po provinciju, nagovestili su šta bi moglo da čeka milione građana koji budu ostali u Avganistanu.
Ko predvodi talibane?
Lider talibana mavlavi Habitula Akundzada došao je na čelo grupe 2016. godine kada je prethodni lider, mula Aktar Muhamed Mansur, ubijen u vazdušnom napadu Amerikanca u Pakistanu.
Habitula Akundzada; Tanjug/Afghan Islamic Press via AP, File
Dok je Akundzada učestvovao u borbi mudžahedina protiv sovjetske invazije 1980-ih, Sajid Muhamed Akbar Aga, jedan od talibana koji je od osnivanja pokreta bio u njemu, rekao je da je malo verovatno da je on učestvovao u borbama u prvim linijama fronta. On je obavljao pravosudne poslove između 1996. i 2001. godine, a kad je grupa pala s vlasti krajem 2001. godine, radio je kao vrhovni sudija talibana, kaže Aga.
Akundzada ima dva zamenika. Jedan je mavlavi Muhamed Jakuub, koji je na čelu vojne komisije talibana i koji je pre nekoliko dana borcima rekao da ne ulaze u kuće građana i obećao da se njihova imovina neće uzimati. Osim toga, istakao je i da će se “o organizaciji svega odlučiti na nivou rukovodstva”.
Siradžudin Hakani, drugi zamenik lidera, napisao je prošle godine kontroverzni tekst za “Njujork tajms” u kom je buduću talibansku vladu nazvao umerenim čuvarem i rekao da “ubijanje i osakaćivanje moraju prestati”.
Hakanija je FBI opisao kao “posebno posvećenog globalnog teroristu” koji je tražen zbog ispitivanja napada na hotel u Kabulu 2008. godine u kojem je poginulo šest ljudi. FBI nudi 5 miliona dolara za informacije koje vode direktno do njega sa ciljem da ga uhapsi.
Povratak suosnivača talibana, Abdula Ganija Baradara, džihadističkog sveštenika koji je imao važnu ulogu u njihovoj prošloj vladi, potvrdio je u utorak portparol političkog biroa talibana.
Abdul Gani Baradar; AP Photo/Alexander Zemlianichenko, Pool, File
To je prvi put da je Bardar kročio u zemlju posle 20 godina. Pre 11 godina je uhapšen u Pakistanu, a oslobođan je 2018. kako bi učestvovao u mirovnim pregovorima sa Donaldom Trampom. Njih dvojica su razgovarali telefonom, a nakon pregovora postigli su istorijski mirovni sporazum koji je potpisan 2020. i u kom se Amerika obavezala da će povući svoje trupe iz Avganistana.
Prošlog meseca Baradar se našao i sa ministrom spoljnih poslova Kine dok su talibani napredovali kroz Avganistan, što je ukazalo na otopljavanje odnosa između Pekinga i militanata.
Talibani imaju niz različitih formalnih komisija za politička, obaveštajna, vojna i kulturna pitanja. Političku kancelariju imaju i u Dohi, u Kataru, i ona će najverovatnije imati znatno vidljiviju ulogu na svetskoj pozornici kada talibani formiraju vladu Avganistana.
Kako će izgledati vladavina talibanskog režima?
Pripadnici sofisticirane komunikacione operacije talibana bili su sve vidljiviji u prvim danima otkad su oni zauzeli vlast i međunarodnim novinarima su stalno pričali da će formirati “inkluzivnu islamsku vladu”.
Profimedia
Jedno od njihovih ključnih obećanja jeste da će prava žena biti zaštićena. Ali kada je na konferenciji za medije u utorak pitan o tome, portparol grupe Zabihula Mudžahid rekao je da će to biti ostvareno “u okviru šerijatskog zakona, u svim sektorima u društvu, tamo gde je to potrebno”.
Upitno je da li se talibansko tumačenje šerijatskog prava, skupa principa koji uređuju moralni i verski život muslimana, drastično promenilo u poslednje dve decenije.
Šerijatsko pravo ustanovljeno je pre 1.400 godina, a verski učenjaci mogu da ga dopune, pazeći na osnovne principe, kažu stračnjaci iz ove oblasti.
Kada su bili na vlasti, talibani su koristili šerijatsko pravo kao opravdanje za brojne nasilne i represivne kazne, uključujući javna pogubljenja. Preljubnici su navodno kamenovani do smrti, dok su se krađe kažnjavale amputacijom.
Da li će te brutalne metode ponovo početi da se praktikuju još nije poznato, ali zabrinjavajući znaci već se pojavljuju. Iz Hjuman Rajts Voča prošlog meseca je saopšteno da su talibanske snage koje napreduju kroz zemlju kritikovane zbog napada bez obzira na javna obećanja da su borcima naredili da deluju uzdržano.
AP Photo/Rahmat Gul
Ubistvo komičara Nazara Mohameda, kojeg su prošlog meseca usmrtila dva talibanska borca, izazvalo je strah u Kandaharu. Osim toga, CNN je izvestio da je ubistvo žene u selu na severu Avganistana, koje su talibani izveli 12. jula, podstaklo strah da će devojke i žene ponovo biti na meti.
Međunarodna zajednica u velikoj meri je skeptično pozdravila obećanja talibana.
Pročitajte još
– Portparoli talibana izdali su poslednjih dana brojna saopštenja, uključujući obećanje da će amnestirati one koji su radili za prethodnu vladu. Takođe su obećali da će biti inkluzivni. Rekli su da će žene moći da rade, a devojčice da idu u školu. Ta obećanja moraće da budu ispunjena, a s obzirom na njihovu istoriju, razumljivo je da se takve izjave dočekuju sa skepticizmom. Obećanja su data, a da li će biti ispoštovana ili prekršena biće pažljivo ispitano. Pozivamo talibane da to pokažu kroz svoje postupke, a ne samo rečima – rekao je u utorak visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Rupert Kolvil pričajući o izjavama militanata.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari