Starci u svemiru: Kako su Vojadžer 1 i Vojadžer 2 uspeli da ostanu korisni do danas (FOTO)

Kada su sonde Vojadžer poletele sa razmakom od nekoliko nedelja 1977, niko nije očekivao da će misije blizanaca biti produžene sa četiri na 45 godina i više.

Sada tim misije postaje kreativan sa svojim strategijama za napajanje instrumenata na Vojadžeru 1 i Vojadžeru 2 kako bi omogućio da obe sonde nastave da prikupljaju vredne podatke dok istražuju neistraženu međuzvezdanu teritoriju.

Vojadžer 1 je trenutno najudaljeniji svemirski brod od Zemlje na oko 24 milijarde kilometara daljine, dok je Vojadžer 2 putovao više od 20 milijardi kilometara od Zemlje. Obe se nalaze u međuzvezdanom prostoru i jedine su svemirske letelice koje rade van heliosfere, sunčevog mehura magnetnih polja i čestica koji se proteže daleko izvan orbite Plutona.

Dve sonde su usamljene čak i na svojim kosmičkim putevima jer putuju u različitim pravcima.

Vojadžer 1 je skrenuo na jednu stranu nakon što je prošao Saturn, dok je Vojadžer 2 prošao preko vrha Neptuna i skrenuo nadole, rekla je Suzen Dod, projektni menadžer Vojadžera u Nasinom Jet Propulsionu u laboratoriji u Pasadeni (Kalifornija).

Informacije koje su prikupile ove dugovečne sonde pomažu naučnicima da saznaju dosta o obliku heliosfere koja je nalik kometi i načinu na koji ona štiti Zemlju od čestica pod energijom i radijacije u međuzvezdanom prostoru.

Profimedia

Neprocenjivi podaci Vojadžera 2 vratili su se na Zemlju preko njegovih pet naučnih instrumenata, dok Vojadžer 1 i dalje ima četiri operativna instrumenta nakon što je jedan propao u ranijoj misiji.

Ali bilo je potrebno mnogo pažnje i nadgledanja da bi oni ostali u funkciji, rekala je Dod.

Pažljivo rukovanje

Letelice Vojadžer je izgradila i nastavlja da njima upravlja Nasina laboratorija za mlazni pogon u Pasadeniza NASA-u. Misije Vojažerer su deo Nasine Opservatorije za sistem heliofizike, koju sponzoriše Odeljenje za heliofizku Direkcije za naučne misije u sedištu Nase u Vašingtonu.

- Nekako ih opisujem kao blizance. Jedan je izgubio sluh i treba mu neki slušni aparat, a drugi je izgubio čulo dodira. Dakle, vremenom su propali drugačije. Ali u opštem smislu, oni su veoma zdravi s obzirom na to koliko su stari - rekao je Dod za CNN.

Instrumenti dizajnirani da posmatraju planete dok su sonde Vojadžer obilazile Sunčev sistem 1980-ih isključeni su kako bi se prenamenila memorija za međuzvezdanu misiju koja je počela 1990. godine, rekla je Dod. Vojadžer 1 je stigao do granice heliosfere 2012. godine, dok je sporiji Vojadžer 2 prešao granicu 2018. godine.

Profimedia

Obe Vojadžerove sonde se oslanjaju na radioizotopne termoelektrične generatore. Nuklearna energija gubi 4 vata godišnje jer se plutonijum na koji se oslanja polako raspada i njegova toplota se pretvara u električnu energiju. Vremenom je tim Vojadžera naredio sondama da isključe grejače instrumenata i druge nebitne sisteme.

- Ali Vojadžer sada postaje veoma hladan i moramo da održavamo linije za gorivo dovoljno toplim, oko 2 stepena Celzijusa. Ako se zamrznu, mogli bismo da izgubimo sposobnost da vratimo informacije na Zemlju. Dakle, to je balansiranje između snage i toplote i načina na koji upravljamo svemirskom letelicom - rekla je Dod.

Delikatna ravnoteža

Tim je bio prijatno iznenađen što su instrumenti ponovo kalibrisani kako bi postali malo osetljiviji u prikupljanju podataka jer neki od detektora Vojadžera rade bolje kada su hladniji.

- Jedan od načina da gledate na njih jeste da zamislite da su dva Vojadžera kao kolibe na vrhu planine, a tamo je veoma hladno. Malo po malo morate da ugasite svetla iznutra da biste uštedeli energiju. I takođe morate da smanjite termostat, a da ipak i dalje radi sasvim dobro - rekla je Linda Spilker, naučnik Vojadžerovog projekta u Laboratoriji za mlazni pogon.

Profimedia

Vojadžer 2 je počeo da koristi malu rezervu snage koja je bila deo sigurnosnog mehanizma, koji će omogućiti da svemirska letelica ne isključi još jedan naučni instrument do 2026. umesto ove godine. Sigurnosni mehanizam, koji štiti instrumente u slučaju da se protok električne energije značajno promeni na letelici, sadržao je malu količinu energije koja je delovala kao rezervno kolo.

Sada se ta snaga može koristiti za održavanje instrumenata Vojadžera 2 u radu.

Električni sistemi svemirske letelice ostaju uglavnom stabilni, pa je tim utvrdio da je to mali rizik kada se u obzir uzme količina prikupljenih naučnih podataka. Tim će nastaviti da prati napon Vojadžera 2 i postupaće u skladu sa tim ako dođe do fluktuacija.

Ako ova strategija funkcioniše za Vojadžer 2, može se primeniti i na Vojadžer 1, pošto će tim morati da razmotri gašenje drugog naučnog instrumenta na svemirskom brodu 2024.

- Umesto da isključimo naučni instrument, možda bismo mogli da uradimo nešto veoma kreativno, inženjerski, kako bismo dobili još godinu dana naučnih podataka. To je upravljanje svemirskim brodom na način na koji nije bio dizajniran da se njime upravlja - rekla je Dod.

Profimedia

Instrument za nauku o plazmi Vojadžera 2 još uvek funkcioniše, tako da može da obavlja direktna merenja gustine plazme u međuzvezdanom prostoru. Svemirska plazma je materija napravljena od naelektrisanih čestica čije kretanje kontrolišu električne i magnetne sile, navodi NASA.

- Zamislite to kao okean svemira sa talasima i turbulencijama i aktivnošću, a instrumenti Vojadžera mogu da izmere šta se dešava. Pre nego što odete na novo mesto, predviđate šta mislite da biste mogli da nađete kada stignete tamo. Sa Vojadžerom smo naučili da budemo iznenađeni - rekla je Spilker.

Naučnici su očekivali da če se gustina plazme smanjiti kako Vojadžer bude putovao dalje od Sunca, ali se umesto toga povećala.

Sve dok i Vojadžer 1 i Vojadžer 2 ostanu zdravi, sonde će nastaviti svoje rekordne misije u godinama koje dolaze.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi