Zapad bi da okrvavi ruke i u Pridnjestrovlju? Zašto se Moldavija uvlači u rat u Ukrajini

Poslednje dve nedelje Ukrajina uporno tvrdi da je Moldavija ugrožena i da bi Rusija mogla da izvrši napad na nju. Sve je počelo pričom o planiranom puču i vešću da su ruske rakete narušile vazdušni prostor ove zemlje, što je prvo tvrdio vrhovni zapovednik ukrajinske vojske Valerij Zalužnji, koji je rekao da se to isto desilo i u Rumuniji.

Moldavija je kasnije potvrdila njegove reči, dok ih je Rumunija odbacila kao netačne.

Nakon toga ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je, tokom obraćanja prošlog petka na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, izjavio da Rusija navodno priprema plan za napad na Moldaviju, ali nije naveo nikakve dokaze koji bi potkrepili njegovu tvrdnju.

Sve su dodatno podstakle priče koje su stizale iz samog Kišinjeva, da Moskva pokušava da obori vladu ove zemlje i da se meša u unutrašnja pitanja, kao i vest da je Moldavija na sat vremena zatvorila vazdušni prostor iz bezbednosnih razloga.

Sa druge strane, rusko Ministarstvo odbrane optužilo je u četvrtak Ukrajinu da planira oružanu provokaciju u Pridnjestrovlju, samoproglašenoj republici Moldavije. Ministarstvo je na Telegramu saopštilo da Ukrajina planira da izvede „operaciju lažne zastave", navodni napad ruskih snaga iz Pridnjestrovlja, kao izgovor za svoju akciju.

Osim toga, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin tvrdio je da je Zapad naložio vladi Moldavije da prekine svaku komunikaciju sa separatističkim vlastima u Pridnjestrovlju, prenela je agencija Rojters pozivajući se na ruske medije, dok je ruski predsednik Vladimir Putin opozvao je u sredu dekret iz 2012. koji je delimično podržavao suverenitet Moldavije u rešavanju budućnosti Pridnjestrovlja. Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije saopštilo je da će „pažljivo proučiti" dekret.

Profimedia

Na sve to, bivši savetnik Kancelarije ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Oleksij Arestovič tvrdio je da bi Ukrajina mogla da reši problem Pridnjestrovlja "za tri dana" u slučaju da to Moldavija bude zahtevala i da bi ovaj region "očistila" vojnim sredstvima od "okupatora".

- Moldavija je suverena država i sama odlučuje od koga će tražiti pomoć. Možemo pomoći samo odlukom moldavskih vlasti. Imamo priliku. To se može rešiti za tri dana - naglasio je Arestovič, podsetivši da se Pridnjestrovlje nalazi na „ukrajinskoj strani reke" i da će moldavskoj vojsci biti teško da pređe Dnjestar.

"Rusija nema nikakav motiv da otvara nove frontove"

Sve ove vesti su još više uznemirujuće zbog navoda da se ukrajinske trupe poslednjih dana gomilaju na granici sa Pridnjestrovljem (ili Transnistrijom), a o tome koliko je moguće da će i ovaj region, pa samim tim i cela Moldavija, biti zahvaćen ratom koji traje već više od godinu dana, za portal 24sedam pričao je profesor međunarodnog prava Srđan Perišić.

Prema njegovim rečima, Zapad gubi ovaj rat i ne želi da se on završi, nego hoće da što više "ošteti Rusiju i porazi je na neki način".

- Zato moraju nešto novo da izmisle. Za to je najpogodnija Moldavija, još jedna podeljena država, kao što je Ukrajina bila podeljena. Moldavija je podeljena bukvalno na 50:50 odsto, na one koji sebe smatraju više Rumunima i na one koji smatraju da su posebna nacija, moldavska, koja je bliska Rusiji - rekao je Perišić i dodao:

Printscreen Youtube

- Plašim se istog obrasca kao u Ukrajini 2014. U Moldaviji imamo jedan poluotcepljeni region, Pridnjestrovlje, gde se nalazi ruska vojska. To je jedna uska enklava u kojoj žive Moldavci koji sebe ne smatraju Rumunima i Rusi i Ukrajinci. Već od 1992, kada je došlo do konflikta, ova oblast ima zaštitu Rusije.

Kako ističe naš sagovornik, ukrajinski predsednik je počeo da priča o pomoći Moldaviji posle podsticaja "zapadnih instruktora koji su u Ukrajini već devet godina".

- Smatram da je namera Vašingtona da uđe u Pridnjestrovlje, u čemu ima podršku i pomoć prozapadne vlade predsednice Maje Sandu. Sa druge strane, opozicija smatra da bi ulazak ukrajinskih trupa u Pridnjestrovlje bila agresija na Moldaviju. Prema međunarodnom pravu, to bi bilo tako - kaže Perišić.

Profesor Perišić je podvukao i da konflikt u Pridnjestrovlju ni na koji način ne bi odgovarao Rusiji, koja je trenutno fokusirana na Ukrajinu i kojoj je Moldavija daleko.

- Možda je cilj Zapada da se Rusija vojno angažuje tu, pošto bi izložila svoju vojsku stradanju, jer bi to bila veoma komplikovana operacija. Rusija 31 godinu štiti tu oblast, postoje i međunarodni sporazumi u kojima je njeno vojno prisustvo tamo legalizovano - objašnjava naš sagovornik i dodaje:

Profimedia

- Da li će do borbi u Pridnjestrovlju doći, ne možemo da kažemo, ali uslovi za njih postoje. Glavni je to što Zapad gubi rat. Nije ostvario svoje ciljeve, a to je da izopšti Rusiju iz međunarodne zajednice, da se ceo svet okrene Zapadu. To se nije dogodilo, niti je Rusija ekonomski poklekla. Rusija nema nikakav motiv da otvara nove frontove, pogotovo zato što ne može direktno da pomogne Pridnjestrovlju ni svojim vojnicima tamo. Dakle, Moskvi nikako ne bi odgovarao taj konflikt.

Šta je Pridnjestrovlje?

Region Pridnjestrovlje proglasio je nezavisnost 1990. godine, godinu dana pre raspada Sovjetskog Saveza, iz straha da će se Moldavija ujediniti s Rumunijom, čiji jezik i kulturu uglavnom deli.

Zvanično se naziva Pridnjestrovska Moldavska Republika od 2. septembra 1992. i ima svoju paralelnu vladu, iako nijedna država nije priznala nezavisnost ove oblasti.

Nakon kratkog rata Moldavije sa separatistima 1992, nije bilo nasilja u proteklih 30 godina, s ruskim "mirovnim snagama" koje su još raspoređene na maloj teritoriji, navodi Rojters.

Pridnjestrovlje s površinom od 4.163 kvadratna kilometra zauzima skoro 17 odsto teritorije Moldavije. Zbog geografskog položaja uz reku Dnjestar ima granicu dugu 816 km, pa liči na izduženo ostrvo dugo 400 kilometara, a široko samo 10.

Profimedia

Tokom 19. veka celo Pridnjestrovlje je bilo u sastavu Rusije. Iako je na ovo područje pretendovala i Rumunija, ono joj nikad nije pripalo, čak ni posle Prvog svetskog rata. Od 1917. Pridnjestrovlje se nalazilo u sastavu Ukrajine, a 1922. godine zajedno sa celom Ukrajinom postaje deo Sovjetskog Saveza.

Kada su se za vreme Gorbačova i perestrojke pojavili nešto liberalniji uslovi u Sovjetskom Savezu, Pridnjestrovlje se u septembru 1990. proglasilo samostalnom sovjetskom republikom. Ubrzo posle toga je došlo do raspada Sovjetskog Saveza.

U razdoblju od 1991. do 1992. godine trajao je kratak vojni sukob između Moldavije i pridnjestrovskih oružanih snaga koje su bile podupirane starom sovjetskom 14. divizijom, smeštenom na području Pridnjestrovlja. Rat se završio bez značajnijih promena, jer moldavske snage nisu bile toliko jake da savladaju pobunjeničke naoružane grupe.

Šta se u poslednje vreme dešavalo u Moldaviji?

Tenzije između Moskve i Kišinjeva počele su da rastu kada je pre dve nedelje pala Moldavska nacionalna vlada. Tada je predsednica Moldavije Maja Sandu pred ostavku premijerke Natalije Gavrilice optužila Rusiju da je planirala državni udar s namerom da sruši moldavsku proevropsku vladu koristeći „strane sabotere“.

Maja Sandu je rekla da su moldavske vlasti potvrdile navode koje je prvi izneo ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, upozorivši da su njegove obaveštajne agencije otkrile „detaljan ruski plan za podsticanje političke krize u Moldaviji“.

Julien de Rosa, Pool Photo via AP

Ukrajinsko ministarstvo odbrane potvrdilo je nedugo nakon toga da je otpočeto raspoređivanje trupa na granici s Moldavijom kako bi se ona „zaštitila“, dok je Zelenski tvrdio da je primarni Putinov cilj osvajanje međunarodne vazdušne luke u Kišinjevu.

To je potvrdio i novoimenovani moldavski premijer Dorin Rečan, koga je Maja Sandu imenovala nakon iznenadne ostavke prethodne šefice vlade.

- Više puta do sada sam rekao da postoji nekoliko scenarija destabilizacije Moldavije, a ovo što je rekao Zelenski samo je jedan od njih. Moldavija je spremna za sve izazove - kazao je on.

Predsednica Moldavije je početkom prošle nedelje izjavila da je Kremlj radio na organizovanju puča pomoću građana Rusije, Belorusije, Crne Gore i Srbije koji su ulazili u Moldaviju i pokušavali da pokrenu proteste kako bi se „legitimna vlada zamenila ilegalnom vlašću pod kontrolom Ruske Federacije“.

- Cilj ovih akcija bili su rušenje ustavnog poretka i promena legitimne vlasti u Kišinjevu u nelegitimnu, koja bi našu zemlju stavila na raspolaganje Rusiji i zaustavila proces evropskih integracija, ali i omogućila Rusiji da iskoristi Moldaviju u ratu protiv Ukrajine - tvrdila je Maja Sandu.

Rusija je brzo odbacila te tvrdnje, dok su Crna Gora i Srbija pozvale vladu u Kišinjevu da pruži više informacija o optužbama koje je iznela. Belorusija se nije javno oglašavala ovim povodom.

Moldavija, bvša članica Sovjetskog Saveza, poslednjih godina je jačala veze sa Zapadom, a prošle godine je dobila i status kandidata za članstvo u EU, istog dana kad i Ukrajina.

Kao jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, Moldavija je takođe teško pogođena posledicama rata, što je čini „ekonomski i politički ranjivom“, istakao je Džejson Buš, viši analitičar u Evroazijskoj grupi.

Moldavija se suočila s ozbiljnom energetskom krizom jer se odlučila da smanji zavisnost od ruskog gasa, dok je priliv izbeglica preko granice s Ukrajinom povećao pritisak na ovu zemlju od 2,6 miliona stanovnika koja se bori sa inflacijom višom od 30 odsto.

Brisel je u januaru ponudio Moldaviji 145 miliona evra za održavanje privrede, iako taj iznos tek treba da odobre sve članice EU i poslanici Evropskog parlamenta.

Takođe se očekuje da će budući premijer produbiti razgovore s NATO-om o tome kako odgovoriti na buduće ruske projektile, koji su prošle nedelje navodno ušli u moldavski vazdušni prostor, a koje je Zelenski nazvao „izazovom NATO-a i kolektivne bezbednosti“.

Putin poništio važan dekret o Moldaviji

Tanjug/Sergei Savostyanov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Ruski predsednik Vladimir Putin opozvao je dekret iz 2012. koji je delimično podupirao suverenitet Moldavije u rešavanju budućnosti Pridnjestrovlja.

Dekretom iz 2012. Rusija se obavezala na traženje načina za rešavanje separatističkog pitanja „na temelju poštovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i neutralnog statusa Republike Moldavije u određivanju posebnog statusa Pridnjestrovlja“.

U dekretu kojim se poništava dokument iz 2012, objavljenim na veb-stranici Kremlja, navodi se da je odluka donesena kako bi se osigurali nacionalni interesi Rusije u vezi s dubokim promenama koje se događaju u međunarodnim odnosima.

Kremlj je saopštio da su odnosi Rusije s Moldavijom veoma napeti i optužio ju je za sprovođenje antiruske agende.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi