Šta je zajedničko Naomi Kembel, njenim "krvavim dijamantima", islamskim teroristima i trgovini organima na KiM?

Supermodel. Holivudska glumica. Dobitnik Nobelove nagrade za mir. Predsednik – pretvoren u vojskovođu. Ovo nije početak neke neslane šale ili nekih glasina. To je spisak ljudi koji su se našli zajedno na zabavi 1997. godine koja je, skoro petnaest godina nakon njenog održavanja, postala možda i najdramatičniji događaj na suđenju bivšem liberijskom predsedniku Čarlsu Tejloru u Specijalnom sudu za Sijera Leone (SCSL).

Naomi priznala da je dobila dijamante

Manekenka Naomi Kembel je pred Haškim specijalnim sudom za zločine u Sijera Leoneu 2010. godine priznala da je dobila na poklon dijamante nakon gala večere koju je u Južnoj Africi priredio bivši predsednik Nelson Mandela, ali da nije znala da se radi o “krvavim dijamantima” koje joj je poslao Čarls Tejlor.

Svedočenje Kembelove nije bilo u skladu sa tvrdnjom tužilaštva da je manekenka dobila dijamante nakon flerta sa Tejlorom, ali je taj iskaz bio jedan od ključnih za Tejlorovu sudbinu.

Ovako Mark Kersten, savetnik u fondaciji Vaiamo, istraživač na “Munk School of Global Affairs” i student prava na fakultetu McGill, uvodi u analizu svog iscrpnog istraživanja pod nazivom “Ovo masovno zločinstvo donela vam je trgovina slonovačom: povezivanje transnacionalnih i međunarodnih zločina”.  Kako kaže, njegov rad pokušava da popuni prazninu o uspostavljenih jasnih veza i načina funkcionisanja između organizovanih zločina, a kao glavni primer navodi zločine za koje osuđen bivši liberijski predsedsednik Čarls Tejlor.

-U Specijalnom sudu za Sijera Leone tužilaštvo je iskoristilo svedočenje Kembel, koja je priznala da je dobila “krvave dijamante”, kako bi se pokazalo da je Tejlor ilegalno trgovao ovim vrednim draguljima za podsticanje građanskog rata u Sijera Leonu. Ipak, među jedanaest optužbi za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i “druga ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava”, nijedna se nije odnosila na Tejlorovo direktno mešanje u organizovane zločine. Iako je ilegalna trgovina dijamantima za podsticanje građanskog rata u Sijera Leoneu bila ključni element narativa tužilaštva i iako je Tejlor  osuđen na pedeset godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ratnih zločina u Sijera Leoneu, malo se zna o tome šta je zajedničko svim međunarodnim zločinima- navodi Kersten i dodaje da su takve veze nedovoljno ispitivane u pravnoj praksi.

Rad koji je objavio Kersten je organizovan u četiri dela. Izbegavajući pravnu analizu, rad prvo istražuje teorijske i analitičke doprinose studija sukoba i mira. Akcenat je na drugom delu ovog rada, a istražuje se četiri sukoba u kojima su izvršeni zločini kao izraz političkog nasilja: etničko čišćenje i trgovina organima u ratu na Kosovu, trgovina dijamantima i ratni zločini u građanskom ratu u Sijera Leoneu, lov na slonovaču i rat u Ugandi i trgovina naftom u ratu protiv ISIS-a. Ovi slučajevi su izabrani kako bi se demonstrirao različit način na koji međudržavni i organizovani zločini međusobno “komuniciraju”. Takođe, kako objašnjava, vidi se i jasna povezanost načina izvršenja zločina bez obzira na geografski položaj ili vrstu aktera – vlade, pobunjeničke grupe, itd.

Prvi bivši predsednik neke države osuđen za ratne zločine

Specijalni tribunal za Sijera Leone osudio je 2012. na 50 godina zatvora bivšeg predsednika Liberije Čarlsa Tejlora za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Sijera Leoneu. Tejlor je prvi bivši predsednik neke države koji je osuđen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pred međunarodnim sudom. Obrazlažući odluku, sudija je istakao da je “optuženi odgovoran za pomaganje i podsticanje kao i za planiranje nekih od najgorih zločina u istoriji čovečanstva”.

Tejlora po 11 tačaka optužnice koja ga tereti između ostalog za ubistva, mučenja, silovanja, seksualno ropstvo i regrutovanje dece. On je proglašen odgovornim za naoružavanje i pomaganje pobunjenika koji su bili zloglasni po svirepom komadanju tela neprijatelja tokom brutalnog građanskog rata u Sijera Leoneu od 1991. do 2002. godine, u kojem je poginulo 120.000 ljudi.

Šta se krije iza sjaja “krvavih dijamanata”?

Kupci “krvavih dijamanata”, kako se još nazivaju ovi vredni dragulji, a sa kojima se javnost upoznala kroz istoimeni film u kom glumi Leonardo Dikaprio, ne znaju kroz kakvu torturu i nasilje prolaze radnici koji iskopavaju ovo drago kamenje, zbog čega imaju epitet “krvavi”.

Krvavi dijamant, konfliktni dijamant ili ratni dijamant su izrazi koji se koriste za dijamante koji eksploatišu u ratnim zonama i čijom se prodajom finansiraju oružane pobune kao i ostanak na vlasti pojedinih diktatora i gospodara rata. Takvi su slučajevi najčešći u Africi gde se nalaze dve trećine svetskih nalazišta dijamanata.

Naime, čuvari i vojnici koji obezbeđuju prostor na kom se kopaju dijamanti, a koje zapošljava vlada ili privatne kompanije, zarađuju novac ucenjujući radnike. Njihove pretnje ne ostaju samo na rečima, a brutalni načini mučenja su zaista skandalozni. Oni ne biraju sredstva kojima će tući i maltretirati one koji nemaju novca za njihove ucene, a neretko se dešava da radnici umiru od povreda.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi