Dve godine borbe: Svet okreće glavu od Mjanmara, a tamo ljudi i dalje ginu, ni škole nisu sigurna mesta

Tida Vin je bila kod kuće, u centralnom regionu Sagaing u Mjanmaru, kada su vojni helikopteri počeli da pucaju iz „teškog oružja“ uključujući mitraljeze u blizini njene kuće, rekla je ona. Sklonila se dok pucnjava nije prestala, a onda je odjurila do obližnje škole u kojoj je zatekla svog sina Bone Taizu u lokvi krvi, pored tela druge dece.

- Dvaput me je zamolio da ga ubijem. Toliko ga je bolelo - ispričala je, dodajući da je, okružena naoružanim vojnicima mjanmarske vojske koji su preplavili školu, povukla sina u krilo, moleći se i dajući sve od sebe da ga uteši dok nije umro.

Bio je jedna od najmanje 13 žrtava, uključujući sedmoro dece, u napadu do kog je došlo u septembru, i među hiljadama ubijenih širom zemlje otkako je vojska preuzela vlast u puču 1. februara 2021.

Hunta je zbacila demokratski izabranu liderku Aung San Su Ći, koja je kasnije osuđena na 33 godine zatvora tokom tajnih suđenja, razbila proteste organizovane protiv državnog udara, hapsila je novinare i zatvarala političke protivnike i pogubila nekoliko vodećih prodemokratskih aktivista, što je izazvalo osudu Ujedinjenih nacija i grupa za ljudska prava.

Dve godine kasnije, ovu državu jugoistočne Azije potresaju nasilje i nestabilnost. Ekonomija je propala, a vlada i nestašica hrane, goriva i drugih osnovnih zaliha.

Duboko u džungli pobunjeničke grupe pripremaju se za borbe protiv vojske. Među njima je mnogo tinejdžera i diplomaca čije je živote i ambicije preokrenuo rat kom se ne vidi kraj.

Napad na školu

AP Photo/Peter Dejong, File

Mesecima nakon puča milioni ljudi širom Mjanmara učestvovali su u protestima, štrajkovima i drugim oblicima građanske neposlušnosti, ne želeći da se odreknu sloboda stečenih tek nedavno u okviru demokratskih reformi koje su usledile posle decenija brutalne vojne vladavine.

Dočekao ih je krvavi obračun u kojem su civili streljani na ulici, kidnapovani u noćnim racijama i navodno mučeni u pritvoru.

Od puča pre dve godine najmanje 2.900 ljudi u Mjanmaru ubile su trupe hunte, dok je više od 17.500 uhapšeno, od kojih je većina i dalje u pritvoru, prema zagovaračkoj grupi Udruženja za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP).

Iako su masovni protesti ugušeni, nastavljaju se optužbe o zločinima vojnih trupa, koje uključuju i napad na školu u selu Let Iet Kone.

Dav Aje Mar Sve, učiteljica u školi, rekla je da je uvela učenike u učionice dok su se vojni helikopteri približavali, neposredno pre nego što je došlo do vazdušnog napada.

Krhotine su padale svuda oko dece. Soba se napunila dimom, a onda su stigli vojnici.

Počeli su da „pucaju u školu sat vremena bez prestanka... sa namerom da nas sve pobiju“, rekla je učiteljica za Si-En-En.

Profimedia

Svoje učenike je gurnula pod krevete da bi ih zaštitila, ali od toga nije bilo nikakve koristi. Jedna devojčica je upucana u leđa. Dok je uzalud pokušavala da zaustavi krvarenje, podsticala je svoje uplakane učenike: „Pomolite se, jer nas samo Bog sada može spasiti".

Kada je pucnjava završena, vojnici su naredili da svi izađu, rekla je. Učenici su se skupili na školskom terenu dok su vojnici sejali strah u ostatku sela i hapsili, rekla je Dav Aje Mar Sve.

Vlada nacionalnog jedinstva (NUG), administracija u senci smenjenih poslanika Mjanmara, saopštila je da je 20 učenika i nastavnika uhapšeno nakon vazdušnih napada. Nije jasno šta im se dogodilo.

U to vreme portparol vojske rekao je da su vladine snage ušle u selo Let Jet Kone kako bi očistile pobunjeničke „teroriste” i optužio Kačinsku vojsku nezavisnosti, pobunjeničke grupe, i Snage narodne odbrane (PDF), organizaciju naoružanih gerilaca, da koristi decu kao „živi štit“.

Tida Vin i Dav Aje Mar Sve su demantovali ove tvrdnje.

- Ovde nema PDF-a, niti snimanja. Vojska je pucala bez ikakve svrhe ili istrage - rekla je učiteljica.

Za neke ožalošćene roditelje, agonija zbog gubitka dece bila je pojačana time što im je uskraćeno da se adekvatno oproste.

Nakon napada, dvojica stanovnika, koji su odbili da budu identifikovani zbog straha za svoju bezbednost, rekli su da je vojska odnela tela i sahranila ih u drugom mestu udaljenom nekoliko kilometara.

AP Photo, File

Tida Vin je potvrdila ovaj izveštaj, rekavši da je plakala i molila vojnike da je „puste da sama sahrani sina", ali su ga oni ipak odveli. Kada je sledećeg dana kontaktirala vojnog komandanta, rekao joj je da je Bone već kremiran. Do danas nije preuzela njegov pepeo, rekavši da neće potpisati nikakve dokumente koje je izdala hunta koja je ubila njenog sina.

Iz srednjoškolskih klupa u borbu

Između ovih velikih napada svaki dan se odvijaju manje bitke između vojnih i pobunjeničkih grupa koje su se pojavile širom zemlje, udružujući se sa davno uspostavljenim etničkim milicijama.

Neke od ovih grupa efektivno kontrolišu delove Mjanmara van domašaja hunte, a mnoge se sastoje od mladih dobrovoljaca koji su ostavili porodice i prijatelje, kako bi se izborili za budućnost svoje nacije.

Šan Lej (20) je bio maturant kada se puč dogodio. Sada provodi dane na prvim linijama fronta kao član male grupe borbenih medicinara koja leči i evakuiše povređene PDF borce na istoku Mjanmara.

To može biti opasan posao, a jednom prilikom vojnici su pucali na vozilo u kom je bila i uništili ga, primoravajući tim da skoči iz automobila i pobegne na sigurno.

Profimedia

Još jedan član spasilačkog tima, Rosalin, bivša medicinska sestra, opisala je kako se jednom skrivala u nečemu što je trebalo da bude tajna klinika. Zgrada je bila okružena vojnicima hunte, a avioni su kružili iznad njih, tako da je tim čekao da padne noć kako bi mogli da pobegnu u mraku.

Video-snimci njihovih svakodnevnih operacija, koje deli spasilački tim, otkrivaju improvizovane alate i neljudske uslove. Pripadnici grupe često ne nose šlemove ili zaštitnu opremu, izbegavaju pucnjavu samo u japankama, majicama i dugim pantalonama.

U snimcima se vidi i grupa koja nosi povređene borce kamenitim zemljanim stazama i pruža medicinsku negu tokom vožnji kamionetima, iako ponekad nemaju ništa više od prokuvane vode za sterilizaciju rana, rekla je Rosalin.

Kada borbe utihnu, leče povređene raseljene civile i dele im hranu.

U inat izgledima

Uprkos velikom trudu pobunjenika, to je veoma nejednaka borba, a posle dve godine sukoba, njihova sredstva i resursi se smanjuju.

- Ranije smo imali svoje kuće i lonce, imali smo svoj pirinač, imali smo nešto novca, ali morali smo da napustimo svoje domove i da živimo u džungli - rekla je Rosalin i dodala da su največi izazovi pronalaženje hrane i smeštaja.

Šan Lej je rekao da su neki ljudi prodali svoje kuće i zemlju da bi kupili oružje i metke, ali da to još nije dovoljno i da je težak put pred njima.

- Borbe su sada „nasilnije". Koriste veće oružje nego ranije - rekao je on.

Resursa je malo i u drugim pobunjeničkim bazama, pravi se domaća municije u radionicama u džungli, a meci se skladište u frižiderima.

Slike su daleko od vojnog moćnog arsenala tenkova i ratnih aviona.

Hunta je demonstrirala svoju razornu vatrenu moć samo nekoliko nedelja nakon napada na školu, što je jedan od najsmrtonosnijih vazdušnih napada do sada.

Neizvesna budućnost

Dok se milioni civila u Mjanmaru bore sa mračnom realnošću posle puča, veliki deo sveta okreće glavu.

- Vojna hunta već dve godine razara i ratuje sa sopstvenim narodom. Raseljeno je 1,1 milion ljudi, uništeno je više od 28.000 domova, a ubijene su hiljade ljudi - rekao je Tom Endruz, specijalni izvestilac UN o stanju ljudskih prava u Mjanmaru.

Ekonomija je u slobodnom padu, a BDP Mjanmara se smanjio za 18 odsto tokom 2021. Dok Svetska banka predviđa blagi porast na 3 odsto rasta u 2022, neki stručnjaci kažu da je to „preoptimistično“.

Prošle godine je oko 40 odsto stanovništva živelo ispod granice siromaštva, „poništivši skoro deceniju napretka u smanjenju siromaštva“, saopštila je Svetska banka prošlog jula. Cene osnovnih dobara poput hrane i goriva naglo su porasle.

Mala podrška došla je spolja. Evropski parlament je 2021. godine usvojio predlog kojim se podržava NUG kao „jedini legitimni predstavnik demokratskih želja naroda Mjanmara“, ali vojna pomoć nije usledila.

Iako su Evropska unija i druge vlade obezbedile sredstva za humanitarnu pomoć, ona je i dalje ograničena. Grupe kao što je Crveni krst kažu da su njihove operacije na terenu ometale borbe i finansijski izazovi. U decembarskom izveštaju Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) saopštila je da je njen plan za Mjanmar „drastično nedovoljno finansiran“ i iznosi 290 miliona dolara od potrebnih 826 miliona dolara.

Konflikt je „zaboravljen“, rekao je Endruz, upoređujući prigušeni odgovor međunarodne zajednice na Mjanmar naspram žurbe da se obezbedi oružje, finansijska i druga pomoć Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije.

Ukrajinski model bi se mogao primeniti na Mjanmar, zaključio je on – ne u smislu uvoza oružja, već u preduzimanju „koordinisanih akcija kao što su ekonomske sankcije koje ciljaju na izvor prihoda hunte, koje ciljaju njihovo oružje, koje ciljaju sirovine koje oni koriste za pravljenje oružja unutar zemlje”.

 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam