Netanjahu se vratio: Šta to znači za Izrael i kako su ovi izbori drugačiji od prethodnih?

Nekadašnji premijer Izraela Benjamin Netanjahu na putu je da oživi svoju političku karijeru i da se, na iznenađenje mnogih, vrati na mesto šefa vlade.

Preliminarni izborni rezultati pokazali su da bi blok lidera stranke Likud trebalo da osvoji udobnu većinu od 65 mesta u Knesetu, izraelskom parlamentu koji broji 120 mesta, na izborima koji su zabeležili najvišu izlaznost u poslednjih sedam godina.

Pošto se neko vreme držao po strani, Netanjahu je stekao poene zbog poteza lidera krajnje desnice koji su vladali Izraelom nakon njega.

Sada će on verovatno voditi polarizovanu zemlju i možda jednu od najdesničarskijih vlada u istoriji Izraela.

Posle pet izbora u četiri godine, ova vlada bi mogla da opstane, smatra Johanan Plesner, predsednik Izraelskog instituta za demokratiju.

Kolika je verovatnoća da će se Netanjahu vratiti na vlast?

Sudeći po stvarnim rezultatima i svim izlaznim anketama, Netanjahu je nesumnjivo sledeći premijer Izraela. On je samostalno trijumfovao na dan izbora u većim procentima nego u prethodnim krugovima, bez obzira na to što su mnogi glasali za njegove saveznike na desnici, a ne za njegovu stranku Likud.

AP Photo/Ariel Schalit

- Ako su brojke koje vidimo tačne, Netanjahu će imati vladajuću koaliciju od 62 do 65 mesta, u zavisnosti od toga da li će neke od manjih partija preći cenzus - kazao je Plesner.

Netanjahuovu koaliciju čine njegova partija Likud i njeni ultrapravoslavni i ekstremno desničarski saveznici.

Kolika je verovatnoća da će u vladi biti krajnje desničarske stranke?

Malo je verovatno da će Netanjahu pogaziti svoje centralno predizborno obećanje da će uključiti sve članove svog bloka u svoju vladu - uključujući lidera Jevrejske moći Itamara Bena Gvira i njegovog partnera iz Verske cionističke partije Bezalela Smotriča.

Tokom 15 godina na mestu premijera Netanjahu se pokazao kao oprezan lider u diplomatskim i bezbednosnim pitanjima. Dok su neki u međunarodnoj zajednici kritikovali njegovo odbijanje da napravi značajne ustupke Palestincima kako bi unapredio mirovni proces, on tradicionalno takođe nije bio voljan da promeni status kvo na Zapadnoj obali u korist svojih saveznika u pokretu za nastanak naselja i često je oklevao pre nego što je Izraelske odbrambene snage (IDF) angažovao u velikim vojnim operacijama.

AP Photo/Oren Ziv, File

- Ne očekuje se da će se ovaj oprezni pristup promeniti. Pitanje će biti da li se Benu Gviru, koji ima istoriju provokativnih akcija protiv arapskih Izraelaca i Palestinaca, može verovati da će sada kada bude na funkciji biti umeren i da neće izazivati požare koje će Netanjahu biti primoran da gasi - smatra Plesner.

Posebno problematična oblast je Hramska gora (Al Haram al Šarif), verska lokacija u Starom gradu u Jerusalimu koja je sveta i za muslimane i za Jevreje. Otkako je Izrael preuzeo kontrolu nad ovim područjem od Jordana 1967. godine, neugodan status kvo je osigurao da Jevrejima bude dozvoljeno da posećuju ovo mesto, ali ne i da se mole.

Ben Gvir i njegovi saveznici godinama se zalažu za promenu ove politike. Sukob koji bi buknuo tamo mogao bi brzo da se proširi širom Izraela, pa čak i dalje u regionu.

Šta bi se desilo sa sudskim postupcima protiv Netanjahua?

Tokom kampanje, Netanjahuovi saveznici u Verskoj cionističkoj partiji, kao i ključni članovi njegove partije Likud, eksplicitno su se kandidovali za rekonstrukciju pravosudnog sistema. Motivisani ideologijom, predložili su politizaciju pravosuđa tako što će obezbediti da sudije i pravne savetnike imenuju politički lideri, kao i da se oslabe kontrola i ravnoteža koja postoji između grana vlasti uvođenjem „klauzule o preokretu“, koja bi dozvolila Knesetu da poništi odluke Vrhovnog suda.

Yonatan Sindel/Pool via AP, File

Takve reforme Netanjahuu bi mogle da posluže kao izlaz iz njegovih tekućih suđenja, gde se suočava sa optužbama za korupciju, ali što je još važnije, takođe bi suštinski promenile postojeći ustavni poredak koji je temelj izraelske demokratije.

Najveća izlaznost od 2015.

Iako još nema konačnih podataka o izlaznosti, čini se da su na ovim izborima i arapski Izraelci i pripadnici ultrapravoslavne zajednice bili posebno motivisani da glasaju.

Uoči izbora postojala je zabrinutost da bi nizak odziv u arapsko-izraelskim lokalitetima mogao dovesti do toga da samo jedna od njihove tri stranke pređe izborni prag. Činilo se da je to dovelo do povećanja njihovog odziva. Ipak, zbog sveukupne visoke izlaznosti, njihova zastupljenost u Knesetu verovatno će ostati oko 10 mesta - isto kao i u odlazećem parlamentu.

Što se tiče ultrapravoslavnih, čini se da je činjenica da je odlazeća vlada bila prva vladajuća koalicija iz koje su isključeni od 2015, motivisala njihove glasače da izađu u mnogo većem broju od očekivanog.

AP Photo/Ariel Schalit

Ako preliminarni rezultati budu tačni, ultrapravoslavne stranke će igrati veliku ulogu u Netanjahuovoj koaliciji.

Da li povratak Netanjahua znači da Izrael uskoro čekaju novi izbori?

Dok nestabilnost muči izraelski politički sistem decenijama, značajna Netanjahuova pobeda i homogena priroda potencijalne sledeće vlade mogli bi da osiguraju da on odsluži skoro pun mandat, smatra Plesner.

- Kada se konačni rezultati sagledaju, ako Netanjahuov blok bude imao više od 62 mesta, biće potrebno više od jednog ili dva nezadovoljna člana parlamenta da bi se vlada rasformirala. To znači da samo u slučaju značajnog političkog neslaganja između koalicionih partnera možemo očekivati pad ove nove vlade. Stoga se čini da ovi izbori označavaju kraj trenutne krize, koja je karakterisala Izrael u protekle četiri godine - kazao je on.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi