Prvi saveznik Rusije na ivici ulaska u sukob u istočnoj Evropi: Koliko je jaka vojska Belorusije i koje sve oružje ima?

Predsednik Rusije Vladimir Putin i njegov beloruski kolega Aleksandar Lukašenko dogovorili su se u ponedeljak da rasporede zajedničke trupe.

Na sastanku sa vojnim i bezbednosnim zvaničnicima Lukašenko je rekao da su ga prethodnog dana nezvaničnim kanalima „upozorili na udar na Belorusiju sa teritorije Ukrajine“ koji, navodno, planira NATO.

Zbog toga su se Putin i on, prema njegovim rečima, dogovorili o razmeštanju zajedničke, regionalne grupe trupa.

- Recite predsedniku Ukrajine i drugim ludacima da će im Krimski most izgledati kao cveće ako svojim prljavim rukama dotaknu samo jedan metar naše teritorije - rekao je Lukašenko.

U Belorusiji je u utorak počela provera spremnosti oružanih snaga, saopštilo je belorusko ministarstvo odbrane.

- Od 11. oktobra, Državni sekretarijat Saveta bezbednosti Belorusije, u skladu sa uputstvima predsednika, sprovodi proveru spremnosti Oružanih snaga Belorusije. Provera je sveobuhvatnog karaktera i uključuje najvažnija pitanja provere spremnosti za izvršavanje zadataka - navodi se u saopštenju.

Mesecima odolevala da se uključi u sukob

Pavel Orlovsky/BelTA Pool Photo via AP

Vojna operacija Rusije u Ukrajini počela je istovremeno iz četiri glavna pravca, od kojih je jedan obuhvatao belorusku teritoriju.

Ubrzo nakon toga očekivalo se da će se beloruske trupe direktno uključiti u borbe, ali Lukašenko do sada nije pominjao slanje svojih vojnika u rat.

Sve doskoro, Belorusija nije imala motiv da se priključi sukobu, a onda je Lukašenko počeo da priča o provokacijama kijevskog režima i mogućnosti da njegova zemlja bude napadnuta.

Belorusija je mesecima sprovodila masivne vojne vežbe, držeći ukrajinske trupe u stanju pripravnosti blizu svoje severne granice i daleko od tekućih borbi na istoku zemlje.

Ipak, ideja o slanju beloruskih trupa da se bore u Ukrajini veoma je nepopularna u zemlji i mogla bi koštati Lukašenka podrške njegove vojske ili rizikovati porast građanskih nemira.

Dok se vojni analitičari i posmatrači slažu da Belorusija preti Ukrajini i pokušava da drži svoje susede u stanju pripravnosti, kapacitet beloruske akcije je prilično ograničen.

Stanje vojske

AP Photo/Sergei Grits

Beloruska vojska trenutno ima 50.000 vojnika i oficira, sa dodatnih 15.000 ljudi koji se navode kao vojno osoblje. Vojnu rezervu, koja može biti pozvana u slučaju mobilizacije, čini 290.000 ljudi, prema izveštaju Vojnog bilansa za 2021.

Broj vojnika je znatno veći od očekivanog za zemlju od 9,5 miliona stanovnika.

Susedna Poljska ima četiri puta više ljudi, budžet najmanje 20 puta veći i 125.000 vojnika.

Stara centralizovana struktura sadrži tri armijska korpusa reorganizovana u manje, decentralizovanije operativne komande – zapad, severozapad i jug.

Stvaranje južne vojne komande 26. maja postavilo je pitanje da li će biti dovoljno osoblja i opreme da bi ona funkcionisala kao i druge dve.

Belorusija godišnje za vojsku izdvaja 0,8 milijardi američkih dolara, što je 1,2 posto BDP-a. Ima 62.000 aktivnih vojnika i blizu 345.000 članova rezervnog sastava. Ukupno 2,5 miliona stanovnika vojno je sposobno, pokazuju demografski podaci ove istočnoevropske države.

Kopnene snage i avijacija

Profimedia

Kopnene snage su najveća struktura u beloruskoj vojsci, ali samo deo njenog osoblja je dostupan u svakom trenutku. Prema izveštaju Ruskog centra za analizu strategije i tehnologije, samo 10.000-15.000 vojnika služi svakodnevno u kopnenim snagama Belorusije u miru. Ostali se moraju pozvati u vojnu službu.

Beloruski vojni ekspert Jahor Lebjadok sugeriše da bi bez mobilizacije zemlja mogla odmah da pošalje do 6.000 vojnika.

Prema izveštajima iz 2020, Belorusija bi mogla da ima 1.200 tenkova, od kojih 800 u rezervi. Većina tenkova su sovjetski T-72B.

Belorusija raspolaže sa 532 tenka tipa T-72. Reč je o troposadnom tenku naoružanom 125-milimetarskim topom. Ovi tenkovi su u službi raznih država još od 1970. godine. U beloruskoj vojsci su raspoređeni u četiri mehanizovane brigade, a uglavnom je reč o varijantama T-72B, od kojih su najmanje 24 nadograđene.

Što se tiče oklopnih borbenih vozila, beloruska vojska ih ima 1.460, a najviše sovjetsko-ruskih oklopnjaka BMP-2 (932). Ovo vozilo je u proizvodnji od 1980. do danas, može imati do sedam članova posade i opremljeno je 30-milimetarskim automatskim topom.

Nivo njihove borbene gotovosti je nepoznat.

Većina beloruske artiljerije je takođe nasleđena iz Sovjetskog Saveza.

Russian Defense Ministry Press Service via AP

„Vojni bilans“ izveštava da Belorusiji na raspolaganju stoje 583 haubice „Msta-B“ i nekoliko starih samohodnih artiljerijskih oružja „Gvozdika“ i „Akacija“.

Ipak, Belorusija takođe zvanično ima šest novih raketnih artiljerijskih sistema „Polonez“ kalibra 300 milimetara koji su proizvedeni u zemlji. Artiljerijski sistemi beloruske proizvodnje mogu da lansiraju visokoprecizne rakete sa maksimalnim dometom od 200 kilometara.

Blizu 1.000 komada artiljerijskog oružja je raspoređeno u beloruskoj vojsci, bilo da je reč o topovima koji imaju sopstveni pogon ili moraju da se dovuku na bojno polje.

Četvrtina od tog broja otpada na višestruke bacače raketa kao što su BM-21 „Grad“, BM-27 „Uragan“ i BM-30 „Smerč“. Belorusija takođe ima približno 100 taktičkih balističkih raketa kao što su „Scud“ i OTR-21 „Točka“.

Samohodna artiljerija čini polovinu beloruskih mehanizovanih snaga, a u potpunosti je sovjetske proizvodnje. U prvom redu to su 2S1 „Gvozdika“ (122 mm), 2S3 „Akacija“ (152,4 mm), te 152-milimetarski 2S5 „Giacint“. Slično ime, 2A36 „Giacint-B“, ima osnova „vučene“ artiljerije, koje ima oko 200 komada.

O nekim novitetima može se govoriti tek u oblasti protivvazdušne odbrane, gde se nalaze dve baterije ruskog sistema S-400. Takođe, Belorusija poseduje i 24 primerka S-300 sistema (po 12 primeraka S-300PS i S-300V).

AP Photo/Sergei Grits

Brojčano je najviše sistema 9K35 „Strela-10“ - 350, a novijeg datuma proizvodnje je i ruski sistem „Tor“ kojeg Belorusija ima 20 komada.

Beloruska avijacija trenutno koristi nekoliko desetina sovjetskih borbenih aviona MiG-29 i jurišnih aviona Su-25. Jedina nova letelica su četiri lovca Su-30SM i 12 aviona za obuku „jak-130“.

Beloruska protivvazdušna odbrana sastoji se prvenstveno od ruskih protivvazdušnih sistema dugog dometa S-300 PS dizajniranih osamdesetih godina, koji su se pokazali neuspešnim protiv višecevnih raketnih bacača „Himars“ proizvedenih u SAD.

U segmentu borbenih aviona, najviše je lovaca  Su-25, njih 68, potom je tu 39 primeraka MiG-29 i prilično novijih Su-30. Ovih poslednjih Belorusija ima četiri, a naručila ih je još osam. Su-30 je višenamenski borbeni mlazni avion koji je u proizvodnji od 1996. godine. U beloruskoj službi su Su-30SM, „serijski modernizovani“ primerci koji se smatraju 4+ generacijom.

Što se tiče transportnih aviona, njih Belorusija ima četiri – po dva Il-76 i An-26.

U vazduhoplovnim snagama je još šezdesetak helikoptera, najviše višenamenskih Mi-8 (36), potom 21 napadačk Mi-24, i četiri transportna Mi-26.

Putin je 26. juna obećao da će Belorusiji u narednim mesecima isporučiti balističke raketne sisteme kratkog dometa „Iskander“, kao i avione Su-25 koji mogu da nose nuklearno oružje.

Russian Defense Ministry Press Service via AP

Međutim, Belorusija nema nuklearno oružje i objekte za njegovo skladištenje.

Dobro obučeni specijalci

Jedina vojna organizacija u Belorusiji sa odgovarajućim borbenim iskustvom su Snage za specijalne operacije. Ova grana zapošljava tri brigade elitne pešadije sa 3.000-6.000 vojnika.

Ovo su dokazano najefikasnije i najlojalnije jedinice beloruske vojske. Dve brigade su učestvovale u gušenju protesta 2020. nakon predsedničkih izbora kada su građani nezadovoljni rezultatom izašli na ulice.

Dok beloruska vojska nema iskustva na bojnom polju, Snage za specijalne operacije učestvovale su u mirovnim misijama u Libanu, sarađivale sa misijom OEBS-a u Donbasu i učestvovale u suzbijanju nereda u Kazahstanu u januaru 2022.

Ove trupe su direktno odgovorne Generalštabu Oružanih snaga Belorusije i predstavljaju dobro obučenu malu vojsku u okviru većih snaga sovjetskog stila.

Profimedia

- Borbe u brojnim operacijama problematične su za belorusku vojsku. Optimalan način upotrebe beloruskih trupa su izviđačke i sabotažne operacije protiv određenih ciljeva i konvoja ukrajinskih trupa - sugeriše Lebjadok.

Opsežne vojne vežbe

Belorusija je u decembru 2021. najavila da će 2022. biti „godina borbene obuke“, izvestila je državna novinska agencija BelTA.

Ova godina je zaista bila prepuna vojnih vežbi. U januaru i februaru Belorusija i Rusija su izvele vojne vežbe koje su na kraju korišćene za pripremu ruskih trupa za vojnu operaciju u Ukrajini.

Početkom juna ukrajinski vojni ekspert Oleg Ždanov je tvrdio da su šanse da Belorusija uđe u rat 50 prema 50 odsto.

- Mnogo faktora govori o pripremi. Ostaje otvoreno pitanje da li je to spektakl za Putina ili prava priprema za napad - rekao je Ždanov.

Vadim Grishankin/Russian Defense Ministry Press Service via AP

Institut za proučavanje rata, istraživački centar sa sedištem u Vašingtonu, sugeriše da su vežbe namenjene da ugroze Ukrajinu, iako još nije potpuno sigurno da će se Belorusija pridružiti ratu.

Glavna obaveštajna uprava ukrajinskog ministarstva odbrane sugeriše da beloruske oružane snage trenutno nisu u stanju da samostalno izvrše ofanzivu sa samo sedam bataljona koji se rotiraju u blizini ukrajinske granice.

Uprkos stalnim pričama o učešću u sukobu, ideja o ulasku beloruskih trupa u rat ostaje nepopularna u Belorusiji.

Istraživanja javnog mnjenja Četam hausa pokazuju da samo tri-šest odsto Belorusa podržava slanje beloruskih trupa u Ukrajinu. Preko 50 odsto stanovništva plaši se da će Belorusija biti uvučena u rat, prema anketi beloruske organizacije "Change Tracker".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi