Huškačka politika EU ne odgovara Sofiji: Bugarska zbog gasa sve bliža obnavljanju saradnje sa Rusijom, prelazna vlada u potaji radi na tome

Bugarska je glasno protestovala zbog vojne operacije Rusije u Ukrajini, zbog čega je, kao i većina Evropske unije, prestala da kupuje energente od kojih je zavisila, ali sada izgleda da neće još dugo ostati pri stavu bloka.

Privremena vlada, koja je preuzela vlast ovog meseca, izaziva strahove da će se Sofija vratiti na kupovinu energenata od „Gasproma“ nakon nedavnog pokušaja da se oslobodi zavisnosti od Rusije, i da će tako obnoviti tradicionalno prijateljskiji pristup ove balkanske zemlje Kremlju.

To je oštar zaokret u odnosu na kratkotrajnu vladu premijera Kirila Petkova, koja je pala nakon izglasavanja nepoverenja krajem juna. Petkov je nakon pokretanja vojne operacije zauzeo neobično oštar stav prema Rusiji, proteravši više od 70 diplomata i „špijuna“ i ubrzavši potragu za alternativnim izvorima snabdevanja energijom, uključujući gasovod preko južne granice sa Grčkom.

Nova privremena administracija, koju je imenovao predsednik Rumen Radev, međutim, koristi jaz pre opštih izbora 2. oktobra da popravi odnose sa Rusima. Radeva, bivšeg pilota borbenog aviona MiG-29 i šefa vazduhoplovstva, njegovi protivnici naširoko optužuju da je proruski nastrojen, a prvobitno ga je za funkciju predložila Socijalistička partija, naslednica bugarske Komunističke partije povezane sa Moskvom. On je izuzetno neuhvatljiv kada je reč o lojalnosti šefa jedne države članice NATO: osudio je rat, ali se protivi bugarskoj vojnoj podršci Ukrajini. Prošle godine, SAD su kritikovale Radeva koji je Krim opisao kao „ruski“.

Administracija privremenog premijera Galaba Doneva poigrava se idejom o obnavljanju uvoza ruskog gasa od preuzimanja vlasti, ali su stvari ove sedmice postale transparentnije kada je ministar energetike Rosen Hristov rekao da Bugarska nema drugog izbora osim da ponovo započne pregovore sa „Gaspromom“.

AP Photo/Giannis Papanikos

U aprilu je, zajedno sa Poljskom, Bugarska bila među prvim zemljama kojima je „Gasprom“ prekinuo isporuke gasa, pošto je Sofija odbila da ga plati u rubljama. Od tada je „Gasprom“ prekinuo i nastavio dotok gasa u nizu drugih zemalja.

- Razgovori sa „Gaspromom“ o obnavljanju snabdevanja su neizbežni - rekao je Hristov novinarima u Sofiji, da bi zatim optužio bivšu Petkovljevu vladu da pogoršava odnose sa Moskvom i otežava buduće pregovore.

- Nemojte misliti da potrebno samo pozvati „Gasprom“ i da će se dotok nastaviti - dodao je on.

Hristov je ranije istakao da nova vlada ne namerava da potpisuje nikakav dugoročni ugovor, ali nije isključio kupovinu gasa od „Gasproma“.

- Traženje alternativnih izvora je prioritet, ali ako se ispostavi da su te zalihe nedovoljne, ja neću biti ministar koji će ostaviti ljude da zimuju na hladnoći - kazao je on.

Izjava Hristova usledila je dan nakon što je ambasadorka Rusije u Bugarskoj Eleonora Mitrofanova rekla da plaćanje za isporuku gasa treba da se izmiruje samo u rubljama i da ne očekuje da će biti problema u obnavljanju isporuka Bugarskoj ako pokaže neophodnu „političku volju“.

AP Photo Michael Probst

Neki politički analitičari sumnjali su da bi igra sa „Gaspromom“ dovela do bilo čega dobrog.

- Vlada vodi kampanju u nadi da će preokrenuti javno mnjenje o tome, posebno pred izbore. Prerano je reći da li će uspeti - rekao je Danijel Smilov, politički analitičar Centra za liberalne strategije.

Višegodišnja naklonjenost „Gaspromu“

Možda je najslikovitiji primer nove bugarske administracije koja pokušava da osujeti pokušaje Petkova da se oslobodi ruskih gasnih centara u dugotrajnoj borbi oko pokretanja interkonektora sa Grčkom.

Sjedinjene Američke Države godinama su podsticale Bugarsku da otvori gasni priključak na južnoj granici koji bi joj omogućio da pređe na različite linije snabdevanja, kao što je tečni prirodni gas (TPG) koji je stigao u Grčku, ili od dobavljača u Azerbejdžanu, Centralnoj Aziji i Srednjem istoku.

Sofija je, međutim, odugovlačila sa dovršavanjem ovog prekograničnog gasovoda u korist jačih odnosa sa „Gaspromom“.

Profimedia

U jasnom raskidu sa svojim prethodnicima, Petkov je pokušao da okrene novu stranicu dajući prioritet otvaranju grčkog interkonektora, ali privremena administracija sada izaziva kontroverze - još jednom - pronalazeći prepreke koje bi mogle stati na put prekograničnim isporukama od „Gaspromovih“ rivala.

Ubrzo nakon što je prelazna vlada preuzela vlast, bugarski mediji su otkrili da je Donevova vlada našla službene osnove da interveniše na interkonektoru. Ministarstvo energetike Hristova objasnilo je da postoje određeni nedostaci u vezi sa sertifikacijom projekta.

Petkov je tada sugerisao da nova vlada namerava da odloži projekat.

- Gasna veza sa Grčkom dovedena je u opasnost u trenutku kada smo na korak od njenog stvarnog pokretanja - napisao je Petkov na Fejsbuku ranije ovog meseca.

Privremena vlada poriče optužbe da sledi stari proruski plan pokušavajući da blokira pokretanje interkonektora, ali naglašava da je Bugarska jednostavno u očajnoj situaciji kako se zima približava, što je tačno, jer je Bugarska zaista među najgorim u Evropi po zalihama energenata.

Nekoliko sati nakon što je novi prelazni kabinet preuzeo vlast, premijer Donev je pokrenuo krizni tim za rešavanje „haosa i razaranja“ u energetskom sektoru, koji je imao zadatak da radi non-stop.

 

 

Hristov je sledio taj primer i opisao situaciju sa snabdevanjem gasom kao „ozbiljnu, ako ne i kritičnu“, rekavši da Bugarska ima zalihe gasa koje će trajati samo do septembra.

Izjave su stigle uprkos Petkovljevim naporima da Sofiju učini manje zavisnom od ruskog gasa. Njegova vlada je pokrenula razgovore sa Azerbejdžanom o dodatnim zalihama, obezbedila isporuku sedam tankera TPG jedne američke kompanije i ubrzala rad na novoj gasnoj vezi sa Grčkom.

U međuvremenu, prelazna vlada je najavila da će prihvatiti samo jedan od TPG tankera, navodeći kao razlog visoku cenu obezbeđenja mesta na terminalu u Turskoj i Grčkoj.

Simpatizeri Rusije na vodećim pozicijama

Donevljev privremeni kabinet preuzima vlast u trenutku kada se zemlja suočava sa rastućom inflacijom i političkom nestabilnošću. Izbori u oktobru biće četvrti u zemlji od aprila 2021.

- Predsednik i njegova kabinetska vlada pokušavaju da steknu neke političke poene na domaćem planu na pitanju koje izaziva podele kao što je Rusija - rekao je Smilov, politički analitičar.

 

 

Osim što pokazuje spremnost da nastavi pregovore sa „Gaspromom“, jedno od ključnih imena u Hristovljevom ministarstvu, koje je zaduženo za oblikovanje energetske politike zemlje do izbora, poznato je i po prijateljskom stavu prema Rusiji.

Ljubomira Gančeva, šefica kabineta i bivša savetnica Radeva, donedavno je bila zamenica predsednika jedne marginalne stranke koja je otvoreno promovisala svoje proruske stavove. Ona je više puta posetila Krim otkako je Rusija anektirala poluostrvo 2014. godine, na poziv lokalnih vlasti, koje je imenovao ruski predsednik Vladimir Putin.

Članak objavljen pre dve godine na sajtu njene stranke analizirao je Putinovu godišnju konferenciju za štampu, hvaleći njegove liderske veštine u suočavanju sa pandemijom i zalaganje za rusku naciju „u najmračnijem času“.

Jedan od ključnih prioriteta novog kabineta koji je Radev najavio jeste „sprečavanje umešanosti zemlje u sukob“. Iako nije dalje elaborirao svoj stav, njegovi noviji komentari o ratu doveli su do još većih sumnji kod nekih posmatrača o njegovoj naklonjenosti Moskvi.

Radev je oklevao da pozdravi nedavno proterivanje ruskih diplomata, koje je inicirao Petkov. Nakon što je sada već bivši premijer proterao diplomate i „špijune", bugarski predsednik je rekao da takav „čin bez presedana“ dovodi u opasnost „energetski sektor, privredu i ljude“.

- Kabinet daje različite signale, ali ostaje jedno veliko pitanje: da li će zaista postupiti u skladu sa svojim obećanjima? Da li će dočekati povratak proteranih ruskih diplomata ili usvojiti politiku koja će na kraju omesti interese Ukrajine? - zapitao se Smilov.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi