Ukrajinski ministar otkrio previše: Neke zapadne zemlje čekaju pad Ukrajine

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba kaže da ga neki od njegovih kolega često pitaju koliko još njegova zemlja može da izdrži. Nekoliko zemalja na Zapadu čeka da se Kijev preda i misle da će njihovi problemi biti odmah rešeni kada se to dogodi.

- Često me pitaju u intervjuima i dok razgovaram sa drugim ministrima spoljnih poslova: `Koliko ćete izdržati?` To pitaju, umesto da pitaju šta bi još moglo da se uradi da vam pomognemo da pobedimo Putina u najkraćem mogućem roku - rekao je Kuleba, napominjući da takva pitanja sugerišu da svi „čekaju da padnemo i da će njihovi problemi nestanti sami od sebe“.

Kuleba je dalje sugerisao da su neke zapadne zemlje spremne da prihvate predaju Ukrajine u tekućem sukobu sa Rusijom i da ona ustupi neke od svojih teritorija, na šta je Kijev više puta insistirao da nikada neće pristati.

Prošle nedelje, Mihail Podoljak, pomoćnik ukrajinskog predsednika Zelenskog, isključio je vojni poraz Kijeva kao mogući scenario i dodao da će se boriti „do poslednjeg ruskog građanina na teritoriji Ukrajine“, uz pomoć zapadnog oružja za koje kaže da će biti dostavljano u zemlju bez obzira na cenu.

Sergei Kholodilin/BelTA Pool Photo via AP

Podoljak je takođe sugerisao da niko neće pokušati da pregovara o primirju sa Rusijom na račun Ukrajine, zbog reputacije predsednika Zelenskog da „ne dozvoljava takve razgovore iza svojih leđa“.

Zelenski je u više navrata osudio insistiranje nekih zapadnih zemalja na mirnom rešavanju sukoba bez uzimanja u obzir interesa Kijeva, navodeći u junu da „svi žele da nas guraju do nekog rezultata, za nas definitivno nepoželjnog“, a da pritom traže sopstvene finansijske i političke benefite.

- Umor raste, ljudi žele neki rezultat za sebe. I nama je potreban rezultat - dodao je Zelenski.

U međuvremenu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg predvideo je da će se sukob između Rusije i Ukrajine na kraju završiti sporazumnim rešenjem, ali je insistirao da Kijev mora da nastavi da dobija vojnu podršku od Zapada kako bi poboljšao svoju pregovaračku poziciju.

AP Photo/Olivier Matthys

 

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili  su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Bonus video:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi