Neobična sudbina malog komada zemlje: Ostrvo fazana među sobom dele dve zemlje, "državljanstvo" menja svakih šest meseci

Zaklonjeno u graničnim oblastima između francuskog mesta Andej i španskog grada Iruna, na reci Bidasoa koja teče do Biskajskog zaliva, nalazi se ostrvo neobične sudbine. Parčetom zemlje dugim 200 metara na svakih šest meseci vlada jedna od dve države na čijoj granici se nalazi, pa je ovo ostrvo svojevrsno istorijsko svedočanstvo o rivalstvu između ove dve zemlje.

Problematične teritorije nalaze se na granicama širom Evrope, ali Ostrvo fazana već vekovima ima stabilnu i predvidljivu budućnost.

- Volim da pričam priču o našem nasleđu. Srednjovekovna istorija je skrivena duž obala ove reke, ali većina ljudi prolazi ovuda ne znajući ništa o tome. To je ono što pokušavam da promenim - kaže Pijom Alkain Sorondo, arheolog koji vodi pešačke ture po regionu.

Ovo malo parče zemlje obraslo drvećem elispastog je oblika i nalazi se samo 10 metara od španske strane reke i 20 metara od francuske. Pošto ima veliki istorijski značaj, retko se otvara za posetioce.

U njegovom centru je ogroman, ispisani monolit, u obliku kenotafa, koji je simbol istorije tog mesta. Nalik na grobnicu, on proslavlja uspomenu na sastanak na kom se pregovaralo o Pirinejskom sporazumu 1659, dok je danas ova teritorija „ostrvo duhova", prema Sorondovim rečima.

Malo ostrvo postalo je poznato 1648. godine, nakon prekida vatre na kraju Tridesetogodišnjeg rata između Francuske i Španije, kada je izabrano kao neutralni prostor za utvrđivanje novih granica.

Na njemu su održana 24 sastanka, uz vojnu pratnju u pripravnosti ako razgovori ne budu prekinuti. Jedanaest godina kasnije potpisan je Pirinejski mirovni sporazum.

Wikimedia/Isla_de_los_Faisanes.jpg: Ignacio Gavira

U čast ove prilike raspravljalo se o kraljevskom venčanju, a 1660. godine francuski kralj Luj XIV oženio se ćerkom kralja Filipa IV, Marijom Terezijom od Španije, na mestu proglašenja. Gradili su se drveni mostovi da bi se olakšao prolaz, kraljevske stranke su stizale u državnim dereglijama i kočijama, a naručene su tapiserije i slike.

Zajedničko "starateljstvo" i prvi kondominijum

Ostrvo fazana postalo je metafora mira, pa je odlučeno da obe zemlje dobiju zajedničko starateljstvo nad teritorijom. Španija je dobila da upravlja njime od 1. februara do 31. jula svake godine, dok bi Ostrvo fazana bilo zvanični deo Francuske tokom ostalih šest meseci. U tom trenutku rođen je najmanji kondominijum na svetu.

Po definiciji, kondominijumi su mesta određena time što vlasništvo nad njima imaju najmanje dve suverene države. Značenje je izvedeno iz latinskog, pri čemu "com" znači "zajedno", a "dominium" - "pravo vlasništva".

Tokom vekova brojne zemlje su se uplele u natezanja oko kondominijuma, pri čemu vlade provode decenije gložeći se oko toga ko šta poseduje i zašto. Većina njih nisu centri imperija, već eksperimentalni, geopolitički dodaci.

Za sada ih u svetu ima osam, uključujući Bodensko jezero, tridominijum između Austrije, Nemačke i Švajcarske, i Distrikt Brčko koji dele Bosna i Hercegovina sa Republikom Srpskom. Zatim su tu Zona zajedničkog režima, zajednička pomorska zona između Kolumbije i Jamajke, i oblast Abjej, oko koje se spore Južni Sudan i Sudan.

Tu je i reka Mozel sa svojim pritokama Zauer i Aur, koja je rečni kondominijum koji dele Nemačka i Luksemburg, dok je zaliv Fonseka tripartitni kondominijum koji dele Honduras, Salvador i Nikaragva. Antarktik je poslednji, ali i najveći i najznačajniji, teoretski kontinentalni kondominijum, kojim upravlja 29 potpisnica Ugovora o Antarktiku koje imaju konsultantski status.

Retko dozvoljene posete i neočekivani posetioci

Posetiocima je dozvoljen ulazak na ostrvo samo u retkim prilikama: bilo na jedan od dana primopredaje, dva puta godišnje, kada ostrvo vrvi od aktivnosti tokom zvanične ceremonije, sa zastavama, delegatima, diplomatama i puno formalne pompe, bilo tokom povremenih obilazaka baštine.

Međutim, idilu u ovom kraju remeti jedan neočekivani razvoj događaja koji postaje sve uobičajeniji u pograničnim zajednicama - sve je veći broj migranata koji pokušavaju ilegalno da pređu reku iz Španije u Francusku.

Trenutni podaci "Irungo Harrera Sarea", Irunove nevladine organizacije, procenjuju da do 30 migranata stiže svakog dana tražeći siguran prolaz na sever u Francusku. Kao plimni kanal, Bidasoa ima naglu visinsku razliku od tri do četiri metra, što ovaj prolaz čini veoma opasnim zbog naglih promena vodostaja.

- Ovo je još uvek mesto nove nade za mnoge, ali je i smrtna zamka - rekao je Sorondo.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi